Forma ideale

Cela stvar se može i ovako opisati: dobro se dosetiš i, onda, okačiš na neki fond. Tako nekako je nastao i novi beogradski (a međunarodni) filmski festival pod gotovo pompeznim naslovom “Slobodna zona”, čijim je imenom stvoren prostor u koji svašta može da se ubaci...Recimo, ljudska prava, taj široki spektar, lepeza čak, u velikom rasponu od ugroženih života imigranata do proskribovanih strasti gej likova.

S takvom jednom, nazovimo je, dosetkom koja već uveliko postoji i u korisnoj je upotrebi i Beograd se, takoreći pred vratima Evrope, upustio u sličnu kulturnu manifestaciju, taman u pravi čas: ništa nas, ali ništa, ne može danas tako lako i lepo da preporuči kao upravo borba za ljudska prava. Pa još putem umetnosti, filmova igranih i dokumentarnih, to se zove forma ideale za brzo i sigurno izazivanje pozornosti i respekta.

I to je trenutna situacija: jaki reflektori upereni su na Kulturni centar Beograda, u kojem je upravo počeo prvi Međunarodni filmski festival “Slobodna zona” (iza kojeg stoje “Reks” i B92), prikazana su već dva izuzetno provokativna ostvarenja, britanski dokumentarni film “Bagdadski liberači” u režiji Šona Mekalistera i bosansko-hercegovačko-hrvatski “Go West” u režiji Ahmeda Imamovića.

Zastanimo malo. U engleskom filmu ugledni irački pijanista Samir Peter primoran je da za sitnu kintu, nekoliko dolara, svira svake noći zapadnim novinarima u luksuznom bagdadskom hotelu samo devet meseci posle svrgavanja Sadama Huseina, tolika je cena tog njihovog spokoja i opuštanja: ovaj dokumentarac pokupio je već niz priznanja u svetu i nominovan je za najveću britansku nagradu Bafta. S druge strane, u sarajevsko-zagrebačkom filmu “Go West” dva homoseksualca – Srbin i Musliman – pokušavaju da pobegnu iz grada pod opsadom, zaljubljeni su a zatečeni vihorom rata. Već zbog takve svoje priče film je stekao reputaciju najkontroverznijeg bosanskog filma u poslednjoj deceniji, bio je prikazan na festivalima u Montrealu i Monpeljeu, za njega je čak rečeno da “udara nove temelje bosanskoj filmskoj industriji”. Igraju Rade Šerbeyija, Tarik Filipović, Mirjana Karanović... Znači, potpuno izazovno.

Na programu “Slobodne zone” biće prikazani, pored ostalih, još i filmovi “Raj sada” Hanija Abu-Asada o palestinskim bombašima-samoubicama, “Zakon jačeg” Patrika Žana o životu afričkih i arapskih imigranata u pariskim predgrađima, “Oružje za masovnu obmanu” Denija Šehtera o američkim medijima koji su pokrivali rat u Iraku, “Gde je bio Kenedi” Želimira Žilnika o ubogim romskim porodicama koje je EU proterala natrag u SCG...

Najzad, reč selektora Marka Popovića: “Festival nudi filmove koji se bave ljudskim sudbinama u svetu u kojem je svaki globalni problem potencijalno i lokalni. Junaci tih filmova bore se za osnovna prava, u stvari dostojanstven život koji pretpostavlja pristojan posao, zatim slobodno versko, seksualno i političko opredeljenje, mir”