19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Baš “tako ćemo biti dobri susedi”, kaže Nenad Prokić, misleći na Srbe i Albance na Kosovu. Još dalje ide Yudi Bat. Ona savetuje da “treba graditi odnose sa kosovskim Albancima na osnovi dve samostalne države”... Prokićeva misao tera me da kažem jednu istinitu storiju. Pre trideset i pet godina u ortopedsku ambulantu jedne zdravstvene ustanove u Vojvodini, dolazi pacijent čije tegobe nisu ortopedske geneze, pa pitam šta ga to muči? Uz uzdah, započinje kako ga je nevolja naterala da se ovamo preseli od loših komšija. „Atari našeg sela i njihovog (albanskog) se graniče. Kad posejem pšenicu, kad poodraste preko noći, nečija stoka je popase. Ako posadim voćke, kad odrastu da daju plod, neko ih preko noći poseče. Prijavljujem vlastima – badava – zulum se nastavlja. Onda me deca pokupiše, rasprodadosmo sve i dođosmo ovde, tako uradiše i drugi, pa sad u to mesto više nema hrišćana.” Ovo je istinito kazivanje jednog starca koji je žalio i patio za svojim zavičajem.
Srpska strana, koja bude pregovarala sa Albancima (nekada Šiptarima) sa Kosova, dobro je da uzima u obzir i ove slučajeve, jer čišćenje poodavno traje i prilično dobro je organizovano.
Još jedna primedba: Srbija nije kažnjena samo za ono što je Slobodan Milošević činio na Kosovu. Srbija je kažnjena, gospođo Bat, mnogo ranije. Onda kada je Josip Broz (Hrvat) podelio Srbiju pa tako profašističkim balistima dodelio Kosovo i Metohiju uz pomilovanje a kaznio generala D. Mihailovića, saveznika zapadnih sila – koje su ga izdale.
Dr Svetozar R. Cvetković,
Beograd
