Skup, a slabo plaćen

Nema pisma, analize, izveštaja ili poruke da nam je stigla iz Evropske unije ili iz neke od naših omiljenih međunarodnih finansijskih organizacija a da ne sadrži neku poluotrovnu opasku o obimu i naročito kvalitetu naše državne uprave. Dve opaske najčešće se ponavljaju: “državnu upravu treba reformisati”, ona je glomazna, a “kapacitet državne administracije je nizak”. Samo retko svesni priznaće isprve da pojma nemaju šta naročito ovaj drugi pojam znači. Ali da zastrašujuće loše zvuči, nema sumnje. Uz opasne opaske nikada ne idu i opasni egzaktni podaci na osnovu kojih biste mogli da zaključite ne samo šta primedbe znače, nego i šta vam je činiti da ih se srećno rešite. Jedini dokaz da našoj državnoj administraciji nešto fali, a prenosi se sa kolena na koleno poslednjih desetak godina, jeste sad već kultna rečenica bivšeg premijera Vlade Srbije Mirka Marjanovića: “U Vladi Srbije rade samo nesposobni muškarci i dobro udate žene.” Tako je premijer jednim udarcem ubio dve muhe: plastično nam je istovremeno opisao i koliko su plaćeni i koliko su uvažavani. Bili, a izgleda i ostali.

Ovu je rečenicu na prošlonedeljnom skupu o državnoj upravi održanom u Zagrebu koristila i Sonja Cagronov, bivši rukovodilac u bivšoj Agenciji za unapređenje državne uprave, ali ne u njenom uobičajenom kontekstu. Nego baš naprotiv. U kontekstu mogućih motiva da čovek svoj državni administrativni posao radi dobro, predano i efikasno i za platu za koju se niko ne bi mašio, ako baš ne mora.

Ako Evropa zahteva reformu administracije, šta joj fali? Ako je prevelika, kolika bi trebalo da bude? Kako je skupa, ako je slabo plaćena? Ako je slabo plaćena, da li je po definiciji i korumpirana? Da li je politizovana i nepotizovana? Ako je formalno obrazovana, da li je i dovoljno vešta da komunicira sa globalnim svetom na stranim jezicima i putem kompjutera? Ako nije, kako se da popraviti? Ako se da popraviti, koliko to košta? Ako košta, koja je vajda da to opazite?

PADA, A RASTE: Ali kakvi god da su – žilavi su. Koliko god ih više verbalno, a manje stvarno sasecali, oni izgleda, slabo ili dobro plaćeni svejedno, bujaju na sve strane. Mada najviši državni funkcioneri bez pogovora prihvataju zahteve EU i međunarodnih finansijskih institucija da državna administracija bude brojčano smanjena, ne slažu se svi sa time. Bivšoj guvernerki Kori Udovički nije poznato da je iko istražio koliko bi se i da li bi se to smanjenje odrazilo na kvalitet usluga građanstvu, a Sonja Cagronov, naprotiv, misli da državna administracija i treba da bude povećana, ali i modernizovana u svakom pogledu. Ipak, kad se o ovome priča, zahtevi iz sveta imaju apsolutni prioritet, istraživanja o gledanju građana na kvalitet usluge državnih službi kod nas se ne prave.

Prema podacima iz marta 2002. godine, u republičkim institucijama bilo je 54 804 zaposlena od čega u Ministarstvu unutrašnjih poslova 36 645. Ako se oduzme policija, državnu upravu u užem smislu činilo je oko 18 159 ljudi. Međunarodne finansijske institucije su još tada propisivale da se broj administrativaca godišnje smanjuje za 10 odsto. Izgleda da je taj rezultat prvi put postignut 2005. godine. Prema podacima Ministarstva za finansije, u državnoj upravi, bez MUP-a, bilo je zaposleno 24 533 službenika. Posle ovogodišnje racionalizacije dobrovoljnim uzimanjem otpremnina u zdravstvu broj je pao na 22 035 državnih službenika.

Ipak, na nezadovoljstvo monetarnih vlasti koje državu pritiskaju da na svaki način smanji svoje troškove, broj stanovnika Srbije koji platu primaju iz buyeta porastao je sa 192 611 ljudi 2004. godine na 192 931 ove godine.

Pošto je broj policajaca bio hit-tema opozicije za vreme vlasti socijalista, zanimljivo je primetiti da je broj zaposlenih u MUP-u značajno porastao posle 5. oktobra. Marta 2002. godine bilo ih je 36 645, a 2004. godine 43 941, i 2005. godine 45 141. Vlada je već najavila da će zbog preuzimanja graničnih poslova od Vojske, MUP i sledeće godine narasti do 46 541. Ipak, u jednom komentaru Agencije za unapređenje državne uprave iz 2004. godine stoji: “Čini se da je najintenzivnija reformska aktivnost bila upravo u oblastima gde je situacija bila posebno ozbiljna 2000. godine, na primer, u Ministarstvu finansija i Ministarstvu unutrašnjih poslova.”

Mada su nedavno doneti zakoni koji će lokalnu samoupravu, kad su bar plate u pitanju, više obavezivati prema centru državne administracije, pouzdanog podatka o broju zaposlenih u lokalu nema, ali sve govori da se taj broj uvišestručio.

“Reforma državne uprave nije bila prioritet ni u jednoj zemlji u tranziciji, pa nije ni u našoj. Ima prečih poslova”, kaže Sonja Cagronov. “To nije baš nešto što donosi glasove na izborima, a zahteva velike investicije čiji se efekti malo primećuju. Recimo, u Norveškoj je u periodu od 2000. do 2004. godine u modernizaciju usluga državne uprave uloženo skoro dve milijarde evra, a istraživanje je pokazalo da je tom uslugom zadovoljnije postalo samo dva odsto građana više.”

NAŠA PLATA, SVETSKE CIPELE: Kad je jednom prilikom visoki funkcioner Svetske banke Kristijan Portman posetio Agenciju za privatizaciju Republike Srbije, čime su se zabavljali novinari: poređenjem njegovih i cipela mladih rukovodilaca Agencije. Tukli su ga izgledom i cenom – sto posto.

Ne pamtimo vreme kad nam domaći državni službenici nisu plakali na ramenu zbog svojih mizernih plata. Pa ni vreme posle 5. oktobra u tom pogledu nije bilo izuzetak. Za vreme ministarskog mandata Božidara Đelića morali ste se rasplakati nad rado objavljivanim podacima o platama u vladi. Mada su vas pomenute cipele uvek zbunjivale. Onda se ispostavilo da su gotovo sve državne institucije imale donacije kojima su plate bar najužem vrhu dopunjavane i do nekoliko hiljada evra. “Tih donacija sada nema. Ono što se dobije kroz platni listić, to imaju. Tada su to imali samo neki povlašćeni”, kaže generalni sekretar Vlade Srbije Dejan Mihajlov. On kaže da je smanjenjem broja zaposlenih u državnoj administraciji za desetak odsto omogućeno da se u određenom procentu povećaju plate i stimulacije onima koji su ostali. “Prosečna plata u Generalnom sekretarijatu je niska: za one sa srednjom školom iznosi između 13 000 i 14 000 dinara, a oni sa fakultetom imaju 24 000 dinara.” On kaže da su u Generalnom sekretarijatu vlade više puta primali pripravnike. Nisu hteli da ostanu zbog plate. “Pripravnička plata je, ako dođe da radi neko sa fakultetom, između 10 000 i 11 000 dinara. Nema neke stimulacije da mladi ljudi dolaze i zato kvalitet državne uprave opada godinama.”

Opštine i gradovi ne dele baš sudbinu državnih službenika koji su pod neposrednim nadzorom vlade. Tamo su plate znatno uvećane, pa službenici sa srednjom školom imaju veće plate od službenika u vladi koji imaju završen fakultet. Zato je rast mase buyetskih plata u opštinama i gradovima za sledeću godinu ograničen na nivo iz septembra uvećan za devet odsto. Ukoliko se gradovi i opštine ogluše o vladin zahtev, obustaviće se prenos sredstava iz republičkog buyeta.

“Plata je važna u zemljama u kojima vam je egzistencija nikakva, ali veća plata nikad nije motiv koji traje duže od tri meseca. Kad su državni službenici u pitanju, postoje i neki jači motivi , mada to zavisi i od starosne dobi”, kaže Sonja Cagronov. “Kod mladih ljudi su bitne pare, a kasnije na značaju dobijaju sigurnost posla u državnoj službi, redovnost primanja i dobre mogućnosti za razvoj karijere.” Ona navodi kako bivši ministri i premijeri obično završavaju u velikim korporacijama, “niko ne propadne”. “Ne znam šta to znači za državne službenike, da li i oni imaju tu prohodnost?”

STRANKE ILI AGENCIJE ZA ZAPOŠQAVAWE: To je javna tajna: Demokratska stranka se optužuje da svakom svom članu koga je zaposlila, obično u opštini gde je na vlasti, na ime članarine uzima pet odsto od plate. Na lokalnom nivou su stranačka postavljenja na čisto administrativne pozicije u državnoj upravi veoma raširena kao banalan način za rešavanje pitanja nezaposlenosti među širim stranačkim članstvom.

I to je javna tajna: Privrednu komoru Srbije optužuju da je postala stranačka centrala iste stranke. Bivši stav Ministarstva za trgovinu svakako se dobrim delom preselio tamo. Politizacija državne administracije najinteresantnije je i najkomplikovanije pitanje kad je o ovoj temi reč. Set nedavno donetih zakona među kojima je Zakon o državnim službenicima koji na snagu stupa sredinom sledeće godine, trebalo bi da bude početak kraja te prakse koja je od 1945. godine do danas dobijala različite oblike. Da li je ta politizacija posle 5. oktobra još i pojačana?

“ Mislim da je to samo jedna od onih stvari kojom opozicija nastoji da ospori ono što se radi u državnoj upravi”, kaže Dejan Mihajlov. “Poći ću od sebe: od pomoćnika koje imam, troje je već radilo u državnoj službi, dvoje u samom Sekretarijatu, i naravno da sam ih zadržao, a jedan je službenik od karijere iz nekadašnje savezne vlade. Moj zamenik je ranije radio u Vladi SRJ. Sve ljudi od karijere bez ikakve političke pozadine. Jedan pomoćnik je iz Sekretarijata otišao, a bivši zamenik je pre mog dolaska podneo ostavku.” Mihajlov tvrdi da je njegov slučaj i slučaj mnogih ministarstava. Pošto je ministar za kapitalne investicije upravo progurao imenovanje svoje službenice iz kabineta i člana Nove Srbije u Upravni odbor železnice, Mihajlov kaže: “Evo, oko ministra Ilića je bilo raznih polemika zato što je ostavio neke pomoćnike iz ranije vlade. Isto važi i za ministra za nauku Aleksandra Popovića, a takvih slučajeva ima i u drugim ministarstvima.” Mihajlov negira da je bilo dovođenja čitavih timova koji će preuzeti vlast jer “državna uprava nije elastičan aparat i jako puno treba da se jedna stvar pomeri za mrvicu”.

Zakonom o državnim službenicima predviđena je depolitizacija državne administracije tako da bi u ministarstvima samo vrh bio izabran po političkom kriterijumu. “Samo ministri i zamenici ministara koji će se ubuduće zvati državni sekretari ostaće politička postavljenja”, kaže Ksenija Milivojević, predsednik Odbora za evropske integracije Narodne skupštine Republike Srbije. Ona smatra da će za potpunu profesionalizaciju državne administracije biti potrebna dva izborna ciklusa, dakle osam do deset godina. “Ali čak i kad se formalno gledano izvrši profesionalizacija, uvek postoji neka vrsta političkog uticaja.”

Portret službenika Prema istraživanju koje je 2001. godine uradila Agencija za unapređenje državne uprave, u republičkim institucijama bilo je zaposleno 35 502 muškarca (69,6 odsto) i 15 503 žene. Prosečna starost zaposlenih bila je 43,4 godine. Zaposleni muškarci bili su prosečno stari 45,1 godina, a žene 40,3 godina. Ali ako se izuzme MUP, u republičkim institucijama je radilo 7 161 (42,5 odsto) muškaraca 9 702 žene. Prosečna starost je povećana pa iznosi 43,9 godina. Muškarci su bili prosečno stari 46,8 godina, a žene 40,7 godina. Što se obrazovanja tiče, a računajući i MUP, 22,2 odsto zaposlenih imalo je univerzitetsko obrazovanje, 12,8 odsto višu školu, a 60 odsto srednju. Istraživanjem koje je 2004. godine radila firma Statskonsult, a finansirala norveška vlada, bili su anketirani svi zaposleni u pet ministarstava: Ministarstvu za međunarodne ekonomske odnose, Ministarstvu kulture, Ministarstvu rudarstva i energetike, Ministarstvu trgovine, turizma i usluga i Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike. Obuhvat je dakle bio sužen na 350. Prema tom istraživanju, 49 odsto profesionalnih državnih službenika zaposlilo se u ministarstvu posle 2001. godine, 27 odsto u periodu između 1991. i 2001. godine, a 23 odsto pre 1991. godine Što se starosti tiče, 43 odsto službenika je u starosnoj dobi između 35 i 49 godina, 30 odsto su mlađi od 30 godina, a 27 odsto imaju 50 i više godina. Žene potpuno dominiraju: 76 odsto državnih službenika su žene. Ispada da je obrazovanje državnih službenika u ministarstvima više nego dobro: 78 odsto su završili fakultet. Pravnici (31 odsto) i ekonomisti (30 odsto) kolo vode. Što se stranih jezika tiče, samo šetiri odsto anketiranih je izjavilo da u protekle tri godine nije pohađalo kurseve stranih jezika jer im ne trebaju. Što se kompjutera tiče, situacija je slična: samo pet odsto je izjavilo da na kursevima kompjutera nisu učestvovali jer im nisu potrebni.