Miloševićev dugi finiš

Ako se pokažu tačnim predviđanja sudija i najviših zvaničnika Haškog tribunala, ovo bi mogla biti poslednja zimska pauza koju bivši predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević provodi u pritvoru u Ševeningenu kao optuženik za ratne zločine. Naime, u sudu očekuju da proces, nekada nazivan suđenjem veka, bude završen do proleća pa čak i da presuda bude doneta do kraja 2006. godine. Miloševićev zahtev da zimsku pauzu na suđenju, ove godine dužu od mesec dana jer su sudije uvažile preporuku lekara ali i apel optuženog da mu se da više vremena za odmor, provede u Moskvi, u Medicinskom institutu Bakuljev, sudsko veće do sada nije razmatralo.

U samoj završnici ovogodišnjeg dela suđenja tročlano sudsko veće, kojim predsedava sudija sa Jamajke Patrik Robinson, donelo je nekoliko značajnih odluka. Veće je odustalo od ideje da razdvoji optužnice protiv Miloševića, tako da mu najpre bude izrečena presuda za Kosovo, pa će suđenje biti nastavljeno kao jedinstven postupak po optužnicama za Kosovo, Bosnu i Hrvatsku.

Sudije su odbacile zahtev Tužilaštva da, kako se to kaže u Hagu, ponovo otvori predmet Kosovo i Bosna. Da je zahtev Tužilaštva odobren, Miloševićeva odbrana bila bi privremeno prekinuta a tužilac bi dobio priliku da u sudnicu dovede dodatne svedoke i pokaže dokaze koji potkrepljuju navode iz optužnica za Kosovo i Bosnu. Namera tima Karle del Ponte bila je da posle prikazivanja video-zapisa ubistva šestorice Muslimana iz Srebrenice, koje su počinili pripadnici paravojne formacije “Škorpioni”, u sudnicu dovede četiri svedoka koji će govoriti ili o samom ubistvu koje se dogodilo u mestu Trnovo iznad Sarajeva, u julu 1995. godine, ili o video-kaseti na kojoj je zabeležen taj zločin. Tužilaštvo je osim toga, ponudilo i dva nova svedoka, neimenovane oficire VJ, koji bi govorili o događajima na Kosovu, naročito u Račku.

Zbog toga je Tužilaštvo ponudilo da u postupku koji bi bio označen kao dodatno izvođenje dokaza po optužnici za Bosnu, pred sudom ispita četiri svedoka koji bi govorili o “Škorpionima” i ubistvu u Trnovu. Na spisku su se našli Goran Stoparić i Slobodan Stojković, pripadnici te paravojne formacije. Stoparić je javnosti u Srbiji postao poznat kada je, u novembru 2003. godine, pristao da sarađuje sa domaćim tužilaštvom i tako preokrenuo tok suđenja Saši Cvjetanu, takođe bivšem “škorpionu”, optuženom a potom i osuđenom za ubistvo kosovskih Albanaca u Podujevu. Do tada nepoznat Stojković, u Hagu je najavljen kao čovek koji je snimao ubistvo u Trnovu. Na spisku svedoka Haškog tužilaštva našli su se i svedok TA 378 za koga se navodi da je čuo za ubistvo šestorice Muslimana i učestvovao u uklanjanju njihovih tela, te svedok B345, navodno upoznat sa sadržinom video-snimka.

A po oceni sudskog veća, većina dokaza i svedočenja koje je ponudilo Tužilaštvo ima “određenu vrednost” za navode iz optužnice ali da “nijedan nije suštinski važan za ključno pravno pitanje na suđenju Miloševiću – da li je on odgovoran za zločine navedene u optužnici?”

Inače, ni Stoparić ni Stojković nisu se našli među “škorpionima” protiv kojih je domaće tužilaštvo za ratne zločine podiglo optužnicu zbog ubistva u Trnovu, što može, mada ne mora, sugerisati da su pristali da sarađuju sa oba tužilaštva, i haškim i beogradskim. Istragom koja je prethodila podizanju optužnice nije utvrđeno da su, u vreme ubistva šestorice Muslimana iz Srebrenice, “škorpioni” bili u sastavu MUP-a Srbije, kako je tvrdio tužilac u Hagu kada je prikazao video-snimak egzekucije.

Kraj ovogodišnje rasprave na suđenju Miloševiću poklopio se sa novim tenzijama na relaciji Tužilaštvo u Hagu – vlasti u Beogradu. U izveštaju Savetu bezbednosti UN glavni tužilac Karla del Ponte konstatovala je da je saradnja sa Beogradom pogoršana a krivcem za pogoršanje proglašena je Vojska. Po oceni Del Ponteove, Vojska, koja je do 2002. godine podržavala najtraženijeg begunca, generala Ratka Mladića, danas opstruira saradnju sa Tužilaštvom tako što onemogućava pristup arhivama i dokumentima koji bi, veruju u Hagu, potvrdili navode o postojanju plana za proterivanje kosovskih Albanaca iz pokrajine ili one o umešanosti Vojske Jugoslavije u zločine u Bosni, pa i u genocid u Srebrenici. Tužilaštvo takođe traži i dokumente iz Miloševićeve predsedničke arhive, za koju je optuženi rekao da mu je oduzeta i da se verovatno nalazi pod nekim ključem u Beogradu.

Gnev i nezadovoljstvo Tužilaštva povećala je i serija svedočenja oficira VJ na suđenju Miloševiću. Tužilaštvo nije toliko zabrinula tvrdnja oficira VJ, nekadašnjih komandanata jedinica koje su bile angažovane u zonama najtežih borbi na Kosovu, danas uglavnom penzionisanih, da nikakvog plana za proterivanje Albanaca nije bilo, koliko činjenica da su u Hag donosili dokumente iz vojnih arhiva, često i sa oznakom “poverljivo”. Kako je moguće da su ih oni pribavili a da se Tužilaštvu uskraćuju? – pitao je tužilac Najs nebrojeno puta u sudnici a isto pitanje našlo se i u godišnjem izveštaju Karle del Ponte Savetu bezbednosti.

U nameri da istakne značaj problema tužilac Najs je, kao po pravilu, deo unakrsnog ispitivanja oficira VJ posvećivao tražeći od njih da spekulišu gde bi neki dokumenti zanimljivi Tužilaštvu mogli biti pronađeni ili ko ih skriva. Kulminacija se dogodila za vreme unakrsnog ispitivanja generala Krsmana Jelića, bivšeg komandanta 243. motorizovane brigade VJ, u čijoj se zoni odgovornosti za vreme sukoba na Kosovu nalazio i Račak. Više od jednog sata proveo je tužilac Najs pokušavajući da od Jelića sazna gde bi mogao naći dokumente koji bi, suprotno izjavama svedoka potvrdili navode iz optužnice da je Vojska učestvovala u napadu na selo Račak i pomogla policiji da tamo ubije 40 civila, ili dokumente o zločinima te jedinice na drugim mestima. Potom je reagovao sudija Ian Bonomi. Po njegovom mišljenju, postupak tužioca bio je pokušaj produžetka istrage Tužilaštva a ne unakrsno ispitivanje svedoka i zato je neprihvatljiv za sud.

Sudija Bonomi nije usamljen u Tribunalu po stavu da ne bi trebalo tolerisati taktiku Tužilaštva da vodi istragu praktično o svemu, u vreme kada bi se moglo očekivati da je najveći broj dokaza odavno uveden u spise i kada bi samo neko epohalno otkriće opravdalo pozivanje na nove činjenice i dokumente. Ako i četiri godine posle početka suđenja, a više od pet godina po podizanju optužnice, Tužilaštvo traga za dokumentima od ključne važnosti za proces, na osnovu čega je napisana optužnica, pita se sagovornik iz suda, koji ne želi da bude imenovan. I može li se krivica prebaciti samo na nesaradnju vlasti ili Vojske u Srbiji i Crnoj Gori ili možda i u načinu rada Tužilaštva ima nekih manjkavosti? Nemački sudija Volfgang Šomburg govorio je svojevremeno da optužnice Haškog tužilaštva ponekad izgledaju kao predlog za pokretanje istrage, a ishod suđenja kosovskim Albancima Fatmiru Qimaju i Isaku Muslijuu, koji su oslobođeni svih navoda iz optužnice usled nedostatka dokaza i zbog neuverljivog svedočenja svedoka Tužilaštva, sugeriše da suđenje Miloševiću nije jedini proces u kome se očekivalo da će tokom suđenja biti pribavljeni ključni dokazi protiv optuženih.

Novogodišnje praznike Slobodan Milošević provešće u renoviranom krilu holandskog zatvora Ševeningen, u koje je nedavno premešten. Od sredine decembra u istom zatvorskom bloku nalazi se i hrvatski general Ante Gotovina. Dešavanja iza zatvorskih zidina obavijena su velom tajne, pa ipak, u javnost je procurelo da se Milošević i Gotovina ponašaju korektno jedan prema drugome. Dolazak Gotovine u pritvor je sigurno doneo atmosferu različitu od uobičajene jer je u Hag stigao optuženi koji uživa nesumnjivo najveću podršku svog naroda od svih haških optuženika. Ne samo što je iz Hrvatske dobio više od 100 hiljada čestitki sa najlepšim željama za Božić i Novu godinu, već je dobio uveravanja da će se njegovom odbranom baviti država. Premijer Ivo Sanader izjavio je, navodno, da bi mogao da se u Hagu pojavi kao svedok optuženog generala a branioci se nadaju da će finansiranje odbrane preuzeti država.

Za egzodus Srba, kažu u Zagrebu, odgovoran je režim Slobodana Miloševića koji je pozivao krajiške Srbe da se povuku sa svojih ognjišta iako im u Hrvatskoj nije pretila nikakva opasnost. Ti navodi pretočeni su u tužbu Hrvatske protiv Srbije i Crne Gore za genocid, koja je upućena Međunarodnom sudu UN u Hagu. U tužbi se navodi da je Srbija u Hrvatskoj izvršila dvostruki genocid – nad Hrvatima ali i nad Srbima koje je naterala u patnju i izbeglištvo.

Pred tom najvišom instancom međunarodnog pravosuđa suočiće se u februaru 2006. godine pravni zastupnici Bosne i Hercegovine i Srbije i Crne Gore. U Sarajevu veruju da će, koristeći između ostalog i zapisnike sa dosadašnjeg suđenja Miloševiću a još više dokumentaciju do koje je došlo ili će doći Tužilaštvo Haškog tribunala, dokazati da je Beograd učesnik u genocidu koji se dogodio u Bosni. Zbog toga sa pažnjom prate taj proces i ne veruju da Beograd može, kako se tvrdi, zaštititi neke dokumente od prikazivanja i u toj drugoj haškoj sudnici. U Bosni naročito računaju na personalne dosijee glavnokomandujućih VRS-a, bivših pripadnika JNA, koji kako se tvrdi pred Haškim tribunalom, nikada nisu do kraja pokidali svoje veze sa Vojskom Jugoslavije.

Veće još nije saopštilo da li će obavezujući nalog, takozvanu supenu izdati u slučaju bivšeg predsednika SAD Bila Klintona. On se, do sada, nije odazvao pozivu Miloševića da dobrovoljno dođe u Hag, gde ga Milošević čeka kao “neprijateljski raspoloženog” ali važnog svedoka.

U pismu koje mu je 18. jula ove godine uputio iz pritvorske jedinice u Hagu, Milošević ga je pozvao da se u sudnici pojavi kao “ključni strani učesnik u jugoslovenskoj krizi”. “Sasvim sam uveren da Vi nećete želeti da svedočite u moju korist, niti ja to očekujem. Ipak, očekujem da ćete želeti da doprinesete utvrđivanju istine pred institucijom čije ste formiranje podržali,” piše u pismu Klintonu. Milošević, dalje, podseća bivšeg američkog predsednika, da i “veliki američki narod” ima pravo da sazna šta se događalo u ratovima u SFRJ u koje je, po Miloševićevom sudu, Klinton bio naročito uključen. On bi želeo da Klinton odgovori na pitanje šta se dogodilo u Srebrenici, ko je zaista gađao pijacu Markale, kako je napravljeno savezništvo Amerike i Oslobodilačke vojske Kosova. “Duboko sam uveren da Vas svedočenje neće previše opteretiti, s obzirom da sve odgovore već znate. Dajem Vam priliku da dalje doprinesete radu Haškog tribunala za čije ste funkcionisanje bili toliko važni,” piše Milošević.

LJubica Gojgić (B-92)

General Ojdanić i NATO O osetljivosti pitanja pristupa državnim arhivama, naročito dokumentaciji obaveštajnih službi, svedoči primer bivšeg načelnika GŠ VJ Dragoljuba Ojdanića. Wegova odbrana od juna 2002. godine pokušava da iz arhiva država članica NATO-a izvuče dokumentaciju o generalu Ojdaniću: dokumente koji se odnose na njega ali i transkripte prisluškivanih razgovora u kojima je on učestvovao ili u kojima se pominje. Odbrana veruje da će ti materijali pokazati da Ojdanić nije izdavao naređenja da se na Kosovu čine zločini. Odbrana je došla na ideju da se osloni na arhive NATO-a posle izjave iz Londona da je isporuka materijala haškom tužilaštvu bilo najveće obelodanjivanje materijala u istoriji britanske obaveštajne službe. Osim toga, odbrana je, po rečima advokata Tomislava Višnjića, sledila i napise u zapadnoj štampi o svojevrsnom obaveštajno-propagandnom ratu koji je uporedo sa bombardovanjem vođen protiv Jugoslavije. Prozvane zemlje, pre svih SAD, protive se sudskom nalogu da predaju traženi materijal. U obrazloženju predstavnika Amerike navodi se da bi obelodanjivanje materijala iz državnih i vojnih arhiva, naročito onih sakupljenih obaveštajnim radom, bilo principijelno loše jer bi “neprijatelju otkrilo način rada službi koje su sakupile tražene podatke”. Za Britance je zahtev odbrane sporan jer bi obelodanjivanje materijala koji su korišćeni u internoj komunikaciji zemalja članica NATO-a ugrozilo poverljivost saradnje koja postoji u okviru alijanse. SAD i NATO uz podršku Velike Britanije pokušaće da otvaranje arhiva zaustave raspravom pred Žalbenim većem Tribunala. Škorpioni za Stanišića Haško tužilaštvo ne odustaje od video-snimka ubistva šestorice Muslimana u Trnovu. Iako je sudbina te trake kao dokaznog materijala na suđenju Slobodanu Miloševiću i dalje neizvesna, Tužilaštvo je, izgleda, osiguralo da ona postane osnov za proširenje optužnice protiv bivšeg šefa DB-a Srbije Jovice Stanišića i bivšeg komandanta “Crvenih beretki” Franka Simatovića. Sudsko veće odobrilo je zahtev Tužilaštva da proširi optužnicu protiv te dvojice i da spisku zločina za koje se terete doda i ubistvo srebreničkih Muslimana koje su počinili “škorpioni”. Tužilaštvo će dokazivati njihovu “de facto” ako ne “de iure” podređenost šefu srpskog DB-a i njegovom prvom saradniku. Nova optužnica protiv Stanišića i Simatovića ne tereti ih za učešće u genocidu, već za umešanost u ubistvo zarobljenika koji su, kako se tvrdi u haškom tužilaštvu, likvidirani posle ulaska VRS-a u Srebrenicu. Istovremeno, Tužilaštvo je iz optužnice protiv Simatovića i Stanišića izbacilo navode koji se odnose na učešće u zločinima počinjenim u Vukovaru i Mrkonjić Gradu.