Fantom iz opere

Prvih dana januara mjuzikl “Fantom iz opere” britanskog kompozitora Endrua Lojda Vebera sa 7 486 predstava postao je brodvejski hit sa najvećim brojem izvođewa. To je rekord koji je do tog 7. januara 2006. držao mjuzikl “Mačke”, koji je takođe komponovao najuspešniji savremeni autor mjuzikla Veber (“Isus Hristos Superstar”, “Evita”, “Starlajt Ekspres”).

Tim povodom novine su objavile nekoliko drugih rekorda – dvadeset hiqada izvođewa “Fantoma” širom SAD, prihod od 1,7 milijardi dolara, što znači više od filmskih hitova “Titanika” i “Ratova zvezda” i prikazan u 120 gradova sveta.

Među rekordnih osamdeset miliona gledalaca, koliko ih je u svetu videlo ovaj mjuzikl, nalazim se i ja. U decembru 1986. godine, neka dva meseca posle premijere, video sam na Vest Endru originalnu verziju mjuzikla u režiji Harolda Prinsa sa Majklom Krofordom u naslovnoj ulozi.

Mene reč fantom pre svega podseća na legendarnu figuru istoimenog međuratnog stripa autorskog para Li Falk – Rej Mur iz 1936. godine, koji su kreirali ništa mawe poznatog mađioničara Mandraka.

Prvi fantom poznat u evropskoj civilizaciji bio je mladi engleski aristokrat Kristofer Stendiš koji se 1526. godine brodom svog oca uputio u zapadnu Afriku. Brod je doživeo brodolom, on se jedini spasao i obreo se među Pigmejima. Postao je wihov zaštitnik u lokalnim ratovima. Želeći da ostane anoniman, obukao se u kostim sličan onom iz stripa i dobio nadimak Fantom. Prototip fantoma je rođen.

U osnovi reči fantom je starogrčki glagol phainein, pojaviti se, postati vidqiv, izaći na svetlost, što reč fantom povezuje sa imenicom phos, svetlost. Preko te grčke imenice reč fantom spada u veliku porodicu reči kao što su fantazija, fantazam, fantazmagorija, fenomen, emfaza, fotografija, foton, fosfor, pa čak i reč faza, koja je najpre značila vreme kad će se pojaviti na nebu neko nebesko telo, dok nije dobila današwe najšire značewe.

Ali, vratimo se na trenutak Endruu Lojdu Veberu, čija popularnost je podstakla neke anonimne kompozitore da ga optuže za plagijat u “Fantomu”. Posle jednog beskonačnog procesa Lojd Veber je, svirajući na sudu spornu melodiju, dokazao na klaviru da nije plagijator. Tim povodom jedan cinik je rekao: “Katkad je boqe platiti traženu sumu za navodni plagijat nego se potezati po sudovima.” Posle tog iskustva ser Endru (u međuvremenu ga je kraqica proglasila za viteza) tražio je od taksista da ugase radio da ne bi nesvesno preuzeo neku tuđu melodiju. Tim povodom jedan drugi cinik je rekao: “Veliki kompozitori kradu, mali pozajmquju. Samo oni bez dara muče se da budu originalni.”