Samodenunciranje

Mada bi se čovek koliko juče zakleo u suprotno, ima nešto dobro u učešću u raznim žirijima za izbor poslovnog čoveka godine. Kao prvo, upoznaš Branislava Anđelića. Zanimljivog, prijatnog i pristojnog čoveka. Što se u Srbiji retko sreće, sve na jednom mestu. Drugo, saznaš da o onome o čemu si pozvan da žiriraš, u stvari, ništa ne znaš. Jer, za firmu koja je, po jednom od najvažnijih pokazatelja najbolja u Srbiji, nikad ni čuo nisi. A tek o njenom menadžeru, po prirodi stvari kandidatu za priznanje žirija u kome si – ni pomena.

Krajem 2003. godine, ova je novinarka imala tu čast. Da u jednom žiriju upozna Branislava Anđelića i firmu “Postmedž”. Organizator žiriranja je, naime, svim članovima žirija obezbedio obimnu dokumentaciju o poslovanju većine aktivnih firmi u Srbiji. U dokumentaciji je dominirala ugledna edicija Ekonomist magazine – 300 najuspešnijih firmi u Srbiji za 2002. godinu. Na strani 62 rangirane su najuspešnije srpske privatne firme. Kriterijum: dobit. E, pa 2002. godine na prvom mestu je bila članovima žirija nepoznata firma “Postmedž” – samo jedan zaposleni završio je poslovnu godinu sa profitom od 2,5 milijarde dinara i profitnom stopom od 98,40. Neobavešteni članovi žirija su se doduše zainteresovali, ali Anđelić nas je odmah spasao katastrofe. To je Karićeva firma, muvanje nekretninama. Nismo se mnogo oko toga zadržavali.

U prošlu nedelju uveče privedena su sva tri stečajna upravnika Mobtela iz 2002. godine. I Branislav Anđelić. Na teret mu se stavlja upravo poslovanje firme “Postmedž” u 2002. godini. Kad je bila najbolja u Srbiji. Naime, novembra 2001. godine Mobtel je kao solidarni jemac (izdao akceptne naloge) prinudno platio porez Astra banke na ekstraprofit. A 2002. godine je to potraživanje zajedno sa ostalim potraživanjima od iste banke u ukupnom iznosu od 3,386 milijarde dinara prodao preduzeću “Postmedž” za samo 400 miliona dinara. Na ceo posao saglasnost je navodno dao stečajni upravnik Branislav Anđelić. Po osnovu prodaje potraživanja Mobtel je u 2002. godini iskazao rashode od 2,986 milijarde dinara. Sa 800 zaposlenih Mobtel je iste godine imao dobit od 4,341 milijarde dinara i profitnu stopu od 23,39 odsto.

Marta 2004. godine Branislav Anđelić je bio član Komisije Ministarstva za kapitalne investicije koja je trebalo da utvrdi vlasnički odnos države i Karića u Mobtelu. On je tada za NIN, doduše anonimno, ispričao da “generalni direktor Mobtela odlučuje o nabavkama iz redovnog poslovanja, pa su recimo 2001. i 2002. godine sve te nabavke, pa radilo se o nekom osiguranju, rent-a-car uslugama ili toalet papiru, vršene od firmi povezanih sa BK grupom”. Anđelić je NIN-u izjavio da je spreman i zvanično da posvedoči da je Mobtel jednu vrstu osiguranja, koja bi se kod Dunav osiguranja mogla kupiti za dva miliona dinara, kupio od Karićevog “Evropa osiguranja” za 54 miliona dinara. Tako je iz firme izvučeno 52 miliona dinara. “Tako se konstantno radi na svemu” pre utvrđivanja profita firme u čijoj bi podeli mogao da učestvuje PTT, rekao je tad Anđelić NIN-u. I što je još zanimljivije, nije on toliko insistirao na anonimnosti, koliko je ova novinarka želela da sačuva svoj izvor. Na informacije Branislava Anđelića o povezanim firmama NIN se oslonio i u prošlom broju.

A Anđelić je u 48-satnom pritvoru prošlog vikenda zadržan, navodno, i zbog svojih poslova sa Karićevim “Evropa osiguranjem”. NJemu se stavlja na teret da je tokom četiri meseca, koliko je bio stečajni upravnik Mobtela, baš od “Evropa osiguranja” iznajmio poslovni prostor u Prizrenskoj ulici broj 3 iako je znao da na toj adresi ne postoji nikakav poslovni prostor nego samo nezavršena zgrada. Baš on je, navodno, napravio taj po Mobtel štetni ugovor o najmu.

Sam Anđelić za NIN je ispričao i da je za vreme privremenih mera i blokade računa u Mobtelu 2002. godine pred propast dovedena i BK televizija, “koja se preko Mobtela finansira”. “Đinđiću je predlagano da se iskoristi prilika i Kariću odrečno odgovori na molbu da se na račun te televizije ipak prebaci 20 miliona dinara. Đinđić nije pristao. Novac je prebačen.”

Da je Branislav Anđelić sve ovo vreme praktično javnosti i nadležnim organima prijavljivao sam sebe, deluje pomalo šizofreno. Ali da je Poreska uprava Srbije njegove navode potvrdila kontrolom obavljenom od juna do novembra 2004. godine, a dokumentaciju o tome MUP-u i tužilaštvu dostavila tek 11. januara ove godine, ne deluje nikako. Već smo dugo pod narkozom.