Rizik Mundijala

Došlo doba da nam se, najzad, obistine i reči Žarka Koraća, nekadašnjeg predsednika Vlade Srbije. Dr Korać je, naime, još pre pet godina pričao da se i Ted Tarner i Rupert Mardok raspituju o kupovini medija u Srbiji.

Si-En-En više niko ne spominje, ali Mardokova kompanija “Nenjs Corporation”, nemački RTL i grčka “Antena” često su se poslednjih meseci pojavljivali u domaćoj štampi, kao mogući kupci nekih televizija u Srbiji. Dakle, medijski giganti su nam pred vratima? I ne samo medijski, upozoravaju u Republičkoj Radio-difuznoj agenciji (RRA) koja samo što nije raspisala konkurs za dodelu dozvola za emitovanje radio i televizijskog programa. Po zakonu, svako može da se prijavi na konkurs. U RRA kažu da je samo tehnička stvar da Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije, i Vlada Republike Srbije usvoje predlog plana raspodele radio-frekvencija i oba cenovnika, jedan cenovnik Radio-difuzne agencije, i drugi Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL). Ako sve bude po planu, što je u Srbiji malo verovatno, krajem januara bi konkurs za frekvencije trebalo da bude otvoren. A to znači da će i BK Televizija, koja, kako je ovih dana saopštila Republička agencija za privredne registre, ipak nije u većinskom vlasništvu države Srbije, moći da pošalje svoju prijavu na konkurs. Hoće li frekvenciju i dobiti, drugo je pitanje. Jedno je sigurno, konkurs će biti otvoren za pet komercijalnih frekvencija sa nacionalnom pokrivenošću, i ako u „prvom krugu” ne bude bilo podeljeno svih pet frekvencija, automatski će biti otvoren novi konkurs, za preostala mesta.

Nenad Cekić, predsednik Saveta Republičke radio-difuzne agencije, kaže za NIN da nije nikakva tajna da četiri vrlo velike strane medijske kuće hoće da konkurišu za nacionalnu frekvenciju u Srbiji. Cekić, međutim, ne želi da kaže i koje četiri: „Tačno je sve ono što se dosad pojavljivalo u medijima. I više od toga.”

Ipak, Cekić insistira na tome da niko iz te četvorke nije hteo da kupi ni BK TV, ni Treći kanal. Svi su se samo raspitivali, dodaje on, da po principu greenfield-a naprave firmu sa 49 odsto vlasničkog kapitala, kako stoji u zakonu. Ali, kako NIN nezvanično saznaje, predstavnici nemačkog RTL-a bi do kraja ove nedelje (20. januara) trebalo da dođu na pregovore o kupovini Trećeg kanala. Sad je samo pitanje hoće li vlada ubrzati konkurs i tako onemogućiti prodaju 3K ili će malo sačekati sa raspodelom frekvencija ne bi li u međuvremenu rešila problematične slučajeve.

Pored 3K, trebalo bi okončati i slučaj BK TV, kao i RTV Politika, koja za razliku od BK TV, jeste u većinskom vlasništvu države, pa bi na konkursu, u startu mogla biti diskvalifikovana. Jer, član 14 Zakona o javnom informisanju i član 42 Zakona o radio-difuziji kažu da država ne može biti vlasnik elektronskog medija. Pri tom, po odredbama o medijskoj koncentraciji, neko ko ima list sa određenim tiražom (više od 30 000) ne može da bude i vlasnik televizije. A to je slučaj Politike AD, koja ima i 50 odsto vlasništva u srpsko-nemačkoj firmi „Politika, novine i magazini”.

Iako ih domaći emiteri već optužuju da će na konkursu dati prednost strancima, Aleksandar Vasić, zamenik predsednika Radio-difuznog saveta, kaže da će pri odluci voditi računa da naprave balans između stranih i domaćih emitera. Znači, 3:2 za domaće? „Videćemo. Moramo da zaštitimo domaću radio-difuziju, ali, s druge strane, ne možemo protiv zakona slobodnog tržišta. Ko hoće da dođe, u skladu sa zakonom, ne možemo da mu zabranimo. Najmanje je sedam kandidata za koje sigurno znamo da će se prijaviti za tih pet nacionalnih komercijalnih dozvola za emitovanje programa, a verovatno će se pojaviti još neko”, kaže Vasić. Znači, RTV Pink, RTV B92, BK TV, i četiri stranca? Možda i neko sasvim novi od domaćih biznismena, ko bi, možda, napravio preduzeće sa nekom stranom medijskom kućom? NIN-u je, opet, “krajnje nezvanično”, napomenuto da je za nacionalnu frekvenciju zainteresovan i biznismen Milan Beko. Radio-difuzni stručnjaci nisu tako nešto mogli ni da potvrde, ni da demantuju. „I NIN bi mogao da se javi na konkurs, ukoliko pri tom, ne bi kršio odredbu o medijskoj koncentraciji, što zavisi od NIN-ovog tiraža”, kažu u RRA.

No, zašto se u poslednje vreme, u vezi sa raspodelom frekvencija, trguje krupnim imenima? I da li je sedam nacionalnih frekvencija (pet plus dve javnog servisa) previše za Srbiju?

U igri su, prvo, velike pare, jer će, po predlogu Radio-difuzne agencije jedna nacionalna frekvencija koštati oko 700 000 evra, pokrajinska nešto manje od 270 000 evra, a frekvencija koja će pokrivati beogradski region oko 143 000 evra godišnje. To, dakle, znači da će za osam godina jedna televizija za nacionalno pokrivanje morati da plati Radio-difuznoj agenciji više od pet i po miliona evra. Razume se, ne odednom. Pa, puta pet, za pet komercijalnih nacionalnih frekvencija. Dobra para za jadni srpski budžet. RTS će, naravno, kao javni servis biti oslobođen plaćanja dozvole za emitovanje programa, ali će plaćati tehničku dozvolu Agenciji za telekomunikacije. Ta dozvola košta oko 10-15 odsto dozvole RRA.

Vasić kaže: „Pet nacionalnih frekvencija jeste mnogo. Sa tom brojkom su bili saglasni i oni koji se trenutno nalaze u etru. Ali, nismo hteli da gasimo televizije, neka tržište odluči ko će ostati. Pitanje je da li će televizija želeti da ostane u etru kad bude morala da plaća dozvolu za emitovanje programa Radio-difuznoj agenciji, dozvolu za posedovanje predajnika Agenciji za telekomunikacije, da trpi stalnu kontrolu i monitoring ponašanja... Smanjenje broja radio i TV stanica će se videti na regionalnom i lokalnom nivou.”

Jer, svaki kandidat će morati da napravi elaborate, da kaže iz čega će finansirati televiziju... “Nećemo nikome da verujemo na reč”, uverava Cekić.

Pri tom, RRA je pripremila i “obimnu dokumentaciju o ponašanju televizija poslednjih godina”. Cekić dodaje: “Imamo minutažu, šta je ko i na koji način radio na televizijama i koliko se ogrešio o zakone. Ne mogu ništa unapred da govorim, ali svaka televizija može i ne mora da dobije dozvolu, a ako ne dobije, to ne znači da će biti kažnjena. Samo nije dobila dozvolu. Zakon nas obavezuje da u ocenu kandidata uvrstimo i ovu dokumentaciju. Postoji, recimo, načelo da nema političke propagande van predizborne kampanje. A neke TV su je imale. I nisu poštovale pravila političke propagande u samoj kampanji i to smo sve zabeležili.”

O pravilima reklamiranja da i ne govorimo. Nema televizije koja se pridržava Zakona o oglašavanju. Marketinški stručnjaci pri tom kažu da su reklame u Srbiji mnogo jeftinije od svetskih standarda. A prvi piplmetri u Srbiji su, još onomad, pokazali da reklamni blokovi u trajanju od 20 minuta teraju gledaoce, tako da oglašivači svoj novac praktično, bacaju.

Međutim, onog momenta kad se redukuje broj televizija kao i broj i dužina reklama, i kad se, uz to, na tržištu pojavi neki medijski svetski gigant, sve će se promeniti. Televizijske reklame će da poskupe i oglašivači će biti u prednosti, jer njihove reklame neće ići u bloku sa dvadeset drugih pa postoji šansa i da budu primećene. Manji oglašivači će se, zato, prebaciti na radio-stanice i na novine. Pa će, kažu, svima biti mnogo bolje.

“Uradićemo analizu i svima koji su zakon prekršili mogli bismo da pošaljemo prijateljsko upozorenje pred konkurs. A kada se konkurs završi, to se više neće tolerisati”, kaže dr Cekić. A to znači da će RRA biti u prilici da oduzme dozvolu svakome ko bilo koji od medijskih zakona bude prekršio. “Postoji interna opomena, javna opomena, privremeno i trajno oduzimanje dozvole. To su kaznene mere”, tumače u RRA.

A ukoliko BK TV ne dobije frekvenciju, šta će biti sa pravima za prenos Mundijala?

Vojska i BK TV Nenad Cekić, predsednik Saveta republičke radio-difuzne agencije, kaže da su ugovori sa Vojskom SCG o ustupanju 40 frekvencija u opsegu između 61. i 69. kanala, kao i dva stacionarna objekta odakle BK TV emituje program – protivzakoniti. Vojska nije imala prava da ih ustupa. “Po planu namene”, precizira Cekić, “Vojska je bila korisnik od 61. do 69. TV kanala i nije imala pravo da menja plan namene”. Po tom planu namene, tačno se zna gde je avio-služba, gde je policija, gde vojska, a gde javna radio-difuzija... Do 2004. Vojska nije smela da te frekvencije izuzima iz vojnih namena. To su ugovori koji su sklapani u Miloševićevo doba, 1994, 1996, 1997. “Da li je BK TV plaćala Vojsci ili nije, to nije pravni osnov za emitovanje programa”, zaključuje Cekić. Z. L.

Cekić zaključuje: “To su sve poslovni rizici koji nisu predmet naših interesovanja. Hipotetički, može da dođe do raskida ugovora. Ali, na onome ko je dao pravo prenosa, bilo je da zna u šta se upušta. Na isti način su rizikovali i oni koji su sklapali ugovore za reklamiranje piva, kupovali sekunde, i šta ne sve drugo.

Dve godine tražimo da se raspodela frekvencija ubrza u Srbiji, jer je za sve ovo vreme kupovina televizija u Srbiji veliki poslovni rizik, dok god se te frekvencije ne podele.

Država nije vlasnik Država nije vlasnik firmi u stečaju, pa tako ni preko Astra banke u stečaju i Evropa osiguranja u stečaju nije postala većinski vlasnik BK telekoma, rekla je NIN-u poznati pravnik i bivši sudija Trgovinskog suda Jelisaveta Vasilić. Ona je objasnila da se u slučaju udela Astra banke i Evropa osiguranja radi o imenovanom kapitalu, dakle kapitalu te dve firme, iako su u stečaju. NJihovi stečajni upravnici udele mogu prodati, pri čemu postoji pravo preče kupovine ostalih akcionara, a novac od prodaje ide u stečajnu masu. U slučaju stečaja firme suspenduju se vlasnička i upravljačka prava i prenose, u ovom slučaju, na Agenciju za sanaciju i stečaj banaka. Ta Agencija dakle upravlja bankom i osiguranjem u stečaju, ali ne postaje njihov vlasnik u smislu koji bi BK Telekom onemogućio da učestvuje na tenderu za frekvencije. R. Ć.

Tek kad mi izdamo dozvole, a RATEL izda tehničke na osnovu našeg zahteva, tek tada, tj. sledećih osam godina će se znati ko ostaje u etru i na kom nivou emitovanja, i taj period od osam godina je neko vreme u kojem mogu da se sklapaju ugovori. Sve pre i posle toga je poslovni rizik.”