Izveštaj iz Vizbadena

U maju i junu prošle godine veštačenje ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića i ranjavanja njegovog telohranitelja Milana Veruovića izneli su veštak sudske medicine prof. dr Dušan Dunjić i balističar Milan Kunjadić. Za taj posao angažovalo ih je Specijalno tužilaštvo. Po završetku njihovog dvodelnog izjašnjavanja, predsedavajući sudskog veća Marko Kljajević uputio je zahtev Kriminološkom institutu u Vizbadenu (Nemačka) sa “istražnim nalogom da se preispita mišljenje medicinskog sudskog veštaka prof. dr Dušana Dunjića i balističkog veštaka ing. Milana Kunjadića, u vezi sa sledećim tačkama: 1) Mehanizam nastanka telesnih povreda pokojnog premijera dr Zorana Đinđića i ranjenog telohranitelja Milana Veruovića. 2) Tačno ili približno utvrđeno mesto stajanja i položaj tela pokojnog premijera dr Zorana Đinđića kada ga je metak pogodio, pokret njegovog tela posle ranjavanja, kao i mesto pada i položaj njegovog tela posle pada. 3) Tačno ili približno utvrđeno mesto stajanja i položaj tela ranjenog Milana Veruovića u trenutku kada ga je metak pogodio, kao i pokret i položaj njegovog tela posle pada. 4) Putanja metka od ispaljivanja do ranjavanja premijera dr Zorana Đinđića imajući u vidu vrstu i prirodu nanetih povreda. 5) Putanja metka od ispaljivanja do ranjavanja telohranitelja Milana Veruovića. 6) Kom metku odgovara oštećenje na zgradi vlade pred ulazom broj 5 koje je na foto-dokumentaciji označeno brojem 10 (jedino zabeleženo oštećenje na spoljnom zidu zgrade – prim.).” Nemačkim stručnjacima je za analizu bilo omogućeno korišćenje kompletne dokumentacije koja je u posedu suda, uključujući iskaze svedoka i priznanje okrivljenog Zvezdana Jovanovića. Sve do danas, ovdašnja javnost nestrpljivo je čekala da u Beograd stigne izveštaj iz Vizbadena. Konačno, stigao je prošlog četvrtka uveče. Dva su osnovna zaključka kojima je, praktično, potvrđeno veštačenje dr Dunjića i inž. Kunjadića: da je Zoran Đinđić u trenutku pogotka bio leđima okrenut ulazu u Vladu Srbije, i da nema materijalnih dokaza o postojanju trećeg metka.

Stajna tačka premijera Đinđića prilikom pogotka

Na osnovu tragova na mestu zločina ne može se rekonstruisati precizno stajna tačka premijera prilikom pogotka. Za to je potrebna dalja korespondencija projektila sa nepomičnim predmetom.

Na osnovu izjava telohranitelja i optuženog može se zanemariti moguća korespondencija traga 10 sa pucnjem na premijera. Ova hipoteza ne objašnjava povređivanje gornjeg desnog dela butine premijera.

Stoga se ispituje da li trag 10 korespondira s metkom koji je pogodio Veruovića, i kakve posledice iz toga proizlaze. Neosporno je trenutačno gubljenje snage Đinđića posle primanja metka, tako da su stajna tačka na kojoj je pogođen metkom i mesto gde je pao posle pucnja jedno pored drugog. To je – dokazano je sa više izjava svedoka – ulaz u zgradu vlade, pri čemu su stopala ubijenog bila izvan vrata.

Objektivan dokaz za korespondenciju traga 10 sa metkom na Veruovića mogle bi da budu povrede gornjeg (zadnjeg – prim.) dela desne butine premijera. Rastuća energija rasprskavajućeg metka je sasvim dovoljna. Osim toga, gornji deo butine je morao da bude okrenut na odgovarajući način za trag 10. S obzirom na visinu povreda gornje butine (65 cm) ... mogao je da je dobije dok je stajao na vratima, pao u zgradu ili ležao na stomaku. U svakom slučaju, s obzirom na oštećenja na vratima, vrata su prilikom pucnja morala da budu široko otvorena.

Pošto se ranjavanje u gornjem delu butine može objasniti kao prouzrokovano samo rasprsnutim metkom, onda se korespondencija traga 10 sa pucnjem na Veruovića čini verovatnom.

Iz ovoga sledi da je premijer prilikom pogotka metka leđima bio neposredno kod levog krila vrata, na prvom stepeniku na ulazu u zgradu vlade. Metak ga je tu pogodio u desnu polovinu grudi i izašao s leve strane grudi ispod ramena. Na osnovu korespondencije koju je utvrdila sudska medicina u Beogradu, metak je okrznuo štake u delu koji je bio okrenut telu. Zbog položaja rane ispod pazuha, odnosno oštećenja štake i gornjeg dela tela, može se prihvatiti da je ruka prilikom primanja metka bila lako podignuta, pod uglom i “odbačena pozadi”.

Metak se odbio o štaku. Za dalju putanju metka nema nikakvih naznaka. Mogao je da se odbije o spoljni zid zgrade vlade ili o tlo ispred ulaza. Pri udaru u vrata ili u bočni zid ulaza nastalo bi jasno oštećenje koje bi bilo otkriveno prilikom obrade mesta zločina ili pregleda slika sa mesta zločina. Metak koji je okrznuo spoljni zid ostavio bi malo oštećenje koje bi moglo da se previdi.

Posle odbijanja od štake može se očekivati brzina metka manja od 100 m/s. Stoga ne čudi što metak (u neposrednoj blizini mesta zločina) nije pronađen.

Dalji pokreti premijera posle pogotka metka ne mogu se predvideti ni rekonstruisati. Oni zavise od stanja tela kada je počelo “gubljenje snage” i ne moraju da zavise od pravca metka.

Da li su vrata zgrade vlade u trenutku u kom je Đinđić pogođen bila već otvorena ili nisu, sa kriminalističko-tehničke strane ne može da se rasvetli.

Stajna tačka telohraniteljaVeruovića prilikom pogotka

Kako je već detaljno izloženo mesto stajanja Đinđića prilikom pogotka metka, treba objasniti vezu između hica na Veruovića i oštećenja od metka, trag 10, na zgradi vlade. Za tačno utvrđivanje stajne tačke Veruovića kada je pogođen, osim mesta s kog se pucalo (Admirala Geprata 14) potrebni su visina ulazne rane i odbijanje metka prilikom prolaska kroz telo.

Prema podacima sudsko-medicinskog veštaka, metak je Veruoviću polomio veliki desni deo karlične kosti u visini acetabuluma i odatle se odbio levo gore.

Proizlazi da je mesto stajanja Veruovića bilo s desne strane strelca.

Milan Veruović Trećeg metka je bilo! U kraćem razgovoru za NIN, pošto su mu predočene tvrdnje sadržane u izveštaju iz Vizbadena, ranjeni šef Đinđićevog obezbeđenja Milan Veruović tvrdi da nikada nije menjao svoj iskaz u vezi sa postojanjem trećeg metka, te da nije istina ni da je premijera Đinđića video leđima oslonjenog o vrata ulaza 5, kako su napisali veštaci iz Vizbadena. - Oko postojanja trećeg metka, koji je 12. marta ispaljen na nas, ne postoji nikakva dilema. Od početka tvrdim isto: prvi metak pogodio je pokojnog šefa, drugi mene, a treći sam i čuo i video kako udara u ivicu zgrade, i nije mi se “učinio”. To, uostalom, može lako i da se proveri poređenjem iskaza koje sam dosad dao. Pri tom, tvrdnja o trećem metku nije samo moja, već isto govore i ostali članovi obezbeđenja, i to počevši od dana atentata, kada sam ja bio u bolnici i pod anestezijom. Što se tiče postavljanja premijera leđima o vrata ulaza, na sudu sam jasno rekao da ga u tom položaju nisam video, već da sam ga video kako licem propada kroz ta vrata. Ni ovo nije samo moja tvrdnja, već su na isti način svedočile i moje kolege. A skandal je što Nemci moju stajnu tačku određuju u odnosu na trag krvi za koji nije utvrđeno čiji je, a pripisuju ga meni!

Na osnovu ulazne i izlazne rane i odbijanja metka u telu, Veruović je prilikom ranjavanja stajao uspravno, odnosno gotovo uspravno, dok je stražnji deo bio okrenut prema strelcu.

Određivanje preciznog mesta stajanja žrtve, s obzirom na postojeće nalaze, nije moguće.

Ako se uzme da je Veruović, kod traga 6, stajao uspravno kada je primio metak, onda je visina ulazne rane oko 104 cm. Razlika u visini između traga 6 i traga 10 iznosi oko 98 cm, horizontalno rastojanje oko 215 cm. Posle prolaska kroz telo nagib putanje metka je oko – 2 stepena. Ako se uzme u obzir da je metak pod nagibnim uglom od oko – 6 stepeni udario u tela, onda odbijanje metka prilikom kontakta s telom mora da bude oko 4 stepena.

S obzirom na vertikalni nivo, dobija se analogno ugao od traga 6 do traga 10 u odnosu na prednju fasadu zgrade vlade od oko 42 stepena. Prilikom putanje metka od oko 22 stepena u odnosu na prednju fasadu zgrade vlade, metak mora prilikom prolaska kroz telo da se odbije oko 20 stepeni u odnosu na vertikalni nivo.

Ako se uzme u obzir iskaz prof. dr Dunjića, koji kao o posebno uočljivom govori o unutrašnjem rikošetiranju i opisuje odbijanje metka “levo gore”, onda izgleda da se sa njegovim nalazom slaže odbijanje metka od oko 20 stepeni ka “levo” i oko 4 stepena ka “gore”.

Oštećeni Veruović je, onda, stajao kod traga 6 okrenut stražnjim delom prema strelcu.

Putanja metka

Metak ispaljen sa navedenog mesta pucanja brzinom od 795,9 m/s gubi brzinu prilikom leta u pravcu ulaza u zgradu vlade, i posle preleta deonice od 130 metara ima brzinu od 699,1 m/s. On je, dakle, gubio na brzini 0,7 m/s po metru.

Brzina metka na ustima cevi nije poznata. Statistički gledano, ta brzina je 795,9 m/s, plus-minus 6,7 m/s. Brzina metka od 699,1 m/s se, dakle, postiže na razdaljini od 130 metara, plus-minus deset metara.

Pošto se navodna mesta stajanja Đinđića i Veruovića prilikom pogotka metka razlikuju samo malo (manje od tri metra), ne može da se napravi razlika između dve putanje metka. U oba slučaja može da se pretpostavi brzina udara od oko 700 m/s.

Nastanak oštećenja, trag 10

Na osnovu položaja i izgleda oštećenja od metka, trag 10, može se zaključiti da je hitac ispaljen iz pravca zgrade u Admirala Geprata 14. Tačno utvrđivanje pravca ispaljivanja metka i mesta na kome se nalazio snajperista nije moguće na osnovu tragova ispred zgrade vlade. Istražne radnje su pokazale da je metak sa smanjenom brzinom udario u zid, tako se razbio i pri tom stvorio trag 10. Parčad rasprsnutog metka udarila su u ulaz zgrade. Ulazna vrata su u tom trenutku morala da budu otvorena, pošto na unutrašnjoj ivici vrata mogu da se primete oštećenja od metka. Pitanje da li je pre udara u kamen metak prošao kroz telo Đinđića ili Veruovića može da se utvrdi balistički. Ako se pođe od pretpostavke da je povreda zadnjeg dela desne butine Đinđića naneta rasprsnutim projektilom koji korespondira sa tragom 10, ovaj metak ne može iz geometrijskih razloga da korespondira sa metkom koji je prošao kroz Đinđićeve grudi. Stoga proizlazi da je metak, trag 10, prethodno pogodio Veruovića.

Rezultat

Istražne radnje i ocene predstavljene u ovom izveštaju dopunjuju našu balističku ekspertizu KT 21-2003/1350/7 od 12. 05. 2003. godine, uzimajući u obzir izjave veštaka i svedoka, kao i drugih do sada nepoznatih činjenica.

Prema tome, sa balističkog stanovišta može da se zaključi:

1) Dr Zoran Đinđić je prvim metkom, ispaljenim sa prozora zgrade u Admirala Geprata 14, smrtonosno pogođen u grudi dok je stajao leđima okrenut ka sporednom ulazu zgrade vlade. (...) Iskaz o stanju otvorenosti vrata na zgradi vlade u tom trenutku kriminalističko-tehnički nije moguće utvrditi.

2) Drugi ispaljeni metak je pogodio telohranitelja Milana Veruovića, koji je stajao ispred ulaza u zgradu vlade (trag 6). U daljem toku ovaj metak je udario pored ulaznih vrata i rasprsnuo se (trag 10). Geleri od ovog metka mogli su da izazovu povrede na zadnjem delu (desne) butine premijera. Prilikom udara ovog metka vrata zgrade vlade su morala da budu otvorena.

Na osnovu tragova na mestu zločina ne mogu se izvesti objektivni zaključci o postojanju trećeg metka.

11 dilema Kako je stajao Đinđić? Izveštaj iz Vizbadena odgovorio je, barem delimično, na pitanja koja je nemačkim stručnjacima uputilo veće sudije Marka Kljajevića. Priliku da i u sudnici 1 Specijalnog suda obrazlože svoje nalaze autori izveštaja imaće već 6. i 7, odnosno 13. i 14. februara. Do tada, iznosimo ukupno 11 tačaka koje se prilikom čitanja izveštaja čine spornim. 1) Eksperti iz Vizbadena u startu prave metodološku pogrešku. NJima je, naime, naloženo da “preispitaju mišljenje” ovdašnjih veštaka Dunjića i Kunjadića, a u pisanje svog izveštaja, kako su naveli, uključili su upravo mišljenje ovdašnjih veštaka – ono koje treba da preispitaju. 2) Kako se vidi iz prednjeg dela izveštaja, Zorana Đinđića pozicionirali su leđima o vrata ulaza 5, na osnovu iskaza Milana Veruovića, kako ga je pribeležio istražni sudija. To je beleška za koju je, svedočeći pred Specijalnim sudom, sam Milan Veruović rekao da je netačno napisana, odnosno, rekao je kako nije izjavio da je Đinđića video leđima okrenutog vratima ulaza 5. Iako je nedvosmisleno opovrgnuta, Nemci upravo ovu izjavu uzimaju kao osnov za svoju tezu. 3) Nemci, pozivajući se na Dunjića i Kunjadića, kažu i da je Milan Veruović bio kolebljiv u vezi sa postojanjem trećeg metka. Veruović, međutim, u vezi s postojanjem trećeg metka nije bio kolebljiv ni pred istražnim sudijom ni pred Specijalnim sudom, a nije ni sada (vidi okvir “Trećeg metka je bilo”). Ipak, upravo se zbog navodne Veruovićeve kolebljivosti ćutke prelazi preko svedočenja o postojanju trećeg metka. Pri tom, zanemaruje se da o trećem metku ne govori samo Veruović već i ostalih sedam pripadnika Đinđićevog obezbeđenja, i to još od samog 12. marta 2003. godine, što uostalom dokazuju i policijski zapisnici od tog datuma koje je NIN ranije objavio. 4) Nemci ne uzimaju u obzir, čak i ne spominju, DNK analizu ostataka projektila koji je napravio oštećenje broj 10, koju su upravo oni obavili. Reč je, podsećamo, o projektilu za koji se tvrdi da je prošao kroz Veruovićevo telo pa se zabio u ivicu zgrade. Za taj projektil Veruović kaže da je zapravo treći metak koga je video kako udara u zgradu, pošto su i on i Đinđić već bili pogođeni. DNK analiza koju smo spomenuli bitna je zato što stručna literatura izričito kaže kako projektil, koji je prošao kroz ljudsko telo, na sebi zadržava ostatke tkiva i krvi; a DNK analiza ostataka ovog projektila, obavljena u Vizbadenu, dala je negativan rezultat, da na njemu nema bioloških tragova, što sugeriše da je reč o delovima metka koji nije pogodio ni Đinđića ni Veruovića, već da je reč o onom trećem metku. 5) Sporno je kretanje tela Zorana Đinđića posle pogotka. Ovdašnji stručnjaci, naime, kazali su da se premijerovo telo posle pogotka okrenulo za 180 stepeni, pa se zato posle pogotka on našao licem na podu ulaza 5. Nemci, međutim, govore da su povrede takve da je bilo kakvo kretanje tela posle pogotka nemoguće. Uprkos tome, oni ne objašnjavaju kako je premijer pao licem unapred, ako je već prethodno bio okrenut na suprotnu stranu, a kretanje posle pogotka nije bilo moguće. 6 Nije objašnjena više od tri puta veća ulazna rana u telu premijera Zorana Đinđića u odnosu na kalibar metka, i u odnosu na ulaznu ranu Milana Veruovića koja odgovara kalibru metka. Pri tom, kako je NIN već pisao, referentna stručna literatura (koju su citirali i veštaci Dunjić i Kunjadić) govori da je veličina ulazne rane uvek manja od kalibra metka, zbog rastegljivosti kože. To je, uostalom, pokazalo i ispitivanje koje su Nemci sproveli i prikazali u svom izveštaju. 7) Nemci kažu, polazeći od tvrdnji dr Dunjića, da je metak skrenuo unutar Veruovićevog tela, iako Dunjić pre iznošenja ove tvrdnje nije ni video Veruovićevu medicinsku dokumentaciju. Dokumentacija je bila kod Veruovića u to vreme. Rendgenski i CT snimci pokazuju da je putanja metka kroz Veruovićevo telo bila pravolinijska. Ovo je pitanje važno zato što se, s obzirom na ovakvu putanju, Veruović postavlja na manje od dva metra u odnosu na oštećenje 10, i time potpuno zaklanja premijera Đinđića u odnosu na Gepratovu 14. 8) Uopšte nije analiziran položaj tragova krvi ispred ulaza 5, iako su tragovi krvi nezaobilazan dokaz o položaju tela u trenutku pogotka. Krv izlazi kroz izlaznu ranu od metka, a sva je krv levo od vrata, gledano ka vratima – na strani koja je suprotna od one na kojoj bi moralo da je bude. Ako je Đinđić u trenutku pogotka bio leđima okrenut vratima, kao što se tvrdi. 9) Nisu analizirana ni tri oštećenja “nastala dejstvom projektila”, koja su na fotografijama sa uviđaja zabeležena u unutrašnjosti zgrade. 10) Eksperimenti izvršeni u Vizbadenu pokazuju da se metak koji je pogodio Đinđićevu štaku, po izlasku iz njegovog tela, nije raspao, dok je inž. Kunjadić ustvrdio da se upravo to dogodilo, pa zbog toga i nije bio pronađen. 11) Bez objašnjenja, u ovom izveštaju – za razliku od prvobitnog – nije zatraženo da se izvrši rekonstrukcija zločina, premda samo ona može da razjasni mnoga sporna pitanja. NIKOLA VRZIĆ