Kako sklepati NJutna

Na dan 6. februara 1672. godine, kočoperni i samouvereni 29-godišnjak, Isak NJutn, poslao je jedan naučni članak Kraljevskom društvu u Londonu, u kojem je nekoliko meseci ranije doživeo ovacije prikazavši svoj izum: refleksioni teleskop. NJutn je očekivao slično oduševljenje članova društva i svojim tekstom, poslatim za publikovanje; tvrdio je kako je bela svetlost mešavina mnogih drugih boja. Bio je potpuno nepripremljen na odbijanje teksta, a obrazloženje da iznete tvrdnje nisu ubedljive, nateralo ga je da u narednih sedam godina traga za dokazima.

Zbog toga što u nauci nema milosti prema podacima koji se ne mogu dokazati, autoritet koji ona ima ne uživa nijedna oblast kulture. Ali, u nauci nije svako NJutn.

Što se tiče ovdašnje nauke, svi znamo da je ona mala, (što nije tako važno) ali i da je u mnogim oblastima loša (što je i te kao važno). Ovo se dobro vidi kad neki ljudi iz struke i nauke u borbi za bolju poziciju na mestu gde rade, nemajući ništa štampano u naučnim časopisima sa svetskom reputacijom, u katalogu svojih ostvarenja navode i potpuno beznačajne spise a, što je još gore, i neistinite “naučne podatke”. Šta tek reći o kolegijalnom prećutkivanju podvale koju svi vide? To je problem koji od malih nauka pravi loše nauke.

Mnogi stariji nastavnici i saradnici Univerziteta u Beogradu sećaju se jednog od najvećih domaćih naučnih skandala iz osamdesetih godina, nastalog posle otkrića profesora Mašinskog fakulteta u Beogradu, dr LJube Grujića Vektora, da je jedan naš poznati stručnjak iz tehničkih nauka u svojoj doktorskoj tezi preterano koristio, tj. plagirao metodologiju i rezultate jednog ruskog naučnog kolege. Ništa se nije dogodilo, osim što je dr LJ. Grujić pod pritiskom dela naučnog establišmenta napustio Univerzitet u Beogradu.

Ali, sve se menja, pa i velika nauka. Ona i svet koji se njome bavi, u stvari su u darvinijanskoj yungli u kojoj samo najuspešnije teorije i rezultati ostavljaju potomke sledećoj generaciji. Čist naučni entuzijazam je rezervisan samo za naučnike – amatere, romane i filmove. U ozbiljnoj nauci sve staje bez novca, što je jedan od razloga žrtvovanja moralnog integriteta i korišćenja prečica do naučnog uspeha i, naravno, novca za naredne projekte.

Početkom februara 2002. godine, iz laboratorije “Bel”, jedne od grana korporacije “Wusent tehnoloyis” iz NJu DŽerzija, izbačen je Hendrik Šen, nemački “gastarbajter”, talentovani fizičar i doktor nauka sa Univerziteta Konstanc u Nemačkoj. Posao je izgubio zbog 17 “friziranih” članaka u najpoznatijim svetskim časopisima, među njima i u “Sajnsu” i “Nejčeru”. Firma nije želela saradnike koji je sramote.

Saga doktora fizike nije se završila samo izbacivanjem s posla. U Nemačkoj, na Univerzitetu Konstanc, obrazovana je komisija koja je želela da utvrdi da li je doktor Šen falsifikovao podatke i tokom izrade doktorske teze. Iako nije utvrđeno tako nešto, u saglasnosti sa šefom katedre za fiziku, 13. juna prošle godine Šenu je oduzeto pravo predstavljanja doktorom nauka sa Konstanca. Doktorat nije samo tehnička kvalifikacija već i garancija moralnog stava, istakla je univerzitetska komisija.

U oktobru prošle godine, najuren je sa Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT) poznati imunolog, Luk Van Parijs, zbog fabrikovanja, nepostojećih podataka. Naučnika sklonog izmišljanju i podešavanju rezultata, prijavili su njegovi sopstveni asistenti i saradnici sa MIT. Poslednja tri sumnjiva naučna članka između 1997. i 1999. godine podvrgnuta su proveri koju je organizovala najpoznatija svetska naučna revija Nenj Scientist. Ukoliko bi neko želeo da vidi kako je proveravana ispravnost zaključaka u inkriminisanim naučnim člancima, mogao bi posetiti: njnjnj.nenjscientist./com.dn8230. Da podvaljuje naučnik takvog značaja kao što je Van Parijs, sasvim je neobično, ali je moguće.

Novembra 2005. godine, u Seulu je krunisan superstar kloniranja, južnokorejski naučnik sa Nacionalnog univerziteta u Seulu i nacionalni heroj, Vu Suk Hvang, koji je želeo da ljudski san o kloniranju ljudskih tkiva i organa pretvori u javu i u jedan od najvećih medicinskih biznisa svih vremena. Međutim, 10. januara 2006. godine, naučnik i famozni tvorac prvog kloniranog psa Snupija (Seoul National University Puppy) stavljen je pod kriminalnu istragu “zbog falsifikovanja rezultata i besciljnog utroška velikih finansijskih sredstava Nacionalnog naučnog fonda”.

Nizbrdica je počela u maju 2005. kad je Vu Suk Hvang u “Sajnsu”, časopisu najveće moguće reputacije, publikovao članak o stvaranju 11 laboratorijskih linija embrionalnih matičnih ćelija (EMC) pri čemu je svaka od njih klonirana od različitih osoba. Članak je utemeljio ideju o lečenju bolesnih ljudi sopstvenim ćelijama koje su im apsolutno genetički identične. No, ispostavilo se da embrionalne linije na fotografijama prikazanim u časopisu nisu bile stvarne već falsifikati. Kad je bivši Hvangov saradnik iz Seula, Sun Jong Kim, koji sada radi u Pitsburgu u Pensilvaniji, izjavio da je od njega traženo fabrikovanje fotografija za devet od 11 linija ESC, postalo je jasno da je doktor Hvang falsifikator. Kralj kloniranja je zatražio povlačenje svog majskog članka iz “Sajnsa” (Sciense, vol. 308, str. 1772) i njegovo stavljanje van snage. Bilo je kasno. Lista optužbi je sve više rasla. O nesrećnom Vu Suk Hvangu svi eksperti iz branše govorili su najgore. Jedan od retkih svetskih eksperata koji je održao distancu i ostao otmeno uzdržan, bio je Miodrag Stojković, u to vreme u Wukaslu a sada na mestu profesora embriologije u Barseloni. Kad smo prošlog leta razgovarali o Hvangovim rezultatima, doktor M. Stojković je samo odmahivao glavom. Gledajući iz Beograda, Minhena, Wukasla i sada iz Barselone, shvatio je da ni nauka nije što je nekad bila.

(Autor je profesor na Medicinskoj akademiji

US Medical School)