Arhiva

Komedija bez smeha

Zlatko Paković | 20. septembar 2023 | 01:00

“Mletački trgovac”, rana Šekspirova komedija, začinjena je tamnim tonovima. Jedna tegobna sudbina tu je data bez tragičnih posledica, a nevolje glavnog junaka, na korist su onima do kojih nam je više stalo.

Šajlok, trgovac-zelenaš, šikanirani Jevrejin iz venecijanskog geta, ima priliku da se osveti onima koji su ga ponižavali. Jedna njegova menica obavezuje poverioca da neplaćeni dug nadoknadi funtom mesa sa svojih prsa, ali bez prolivanja krvi (detalj koji doznajemo tokom procesa pred duždevim sudom): dakle, odmazda ne može biti izvršena. Terećeni Antonio (Yeremi Ajrons), koji je ranije, štićen antijudaističkim zakonima, maltretirao Šajloka, sada je samo smrtno preplašen. Tužilac Šajlok (Al Paćino) sam, na kraju procesa, biva kažnjen za krvni delikt u pokušaju: oduzeta mu je imovina. Međutim, plemenitošću Republike i dobrom voljom optuženog Antonija, imanje odlazi u ruke Šajlokove kćeri, a Šajlok je primoran da se krsti – što hrišćanski gledalac (ne samo s kraja XVI veka) treba da shvati kao milost (koja, prirodno, pričinjava patnju onome ko ju je dobio bez volje). To je hepiend.

Film Majkla Radforda “Mletački trgovac” pokušava da na ovaj konvencionalni hepiend uperi pogled iz ugla postradalog, a pošto nam je tog istog, postradalog čoveka prethodno predstavio kao izuzetno svirepog – njegov nas samosažaljiv pogled na vlastitu sudbinu ne može zanimati. Pokušajem da se istaknu tragičke crte u ovom Šekspirovom komadu i da se njegova radnja svede na glavnu liniju sukoba, upropašćena je i struktura i atmosfera elizabetanske komedije. Gledali smo tako jednu komediju bez smeha i jednu tragediju bez suza; jednu igru bez poleta i Veneciju bez Venecije.

Ovakvo izjalovljenje, dobrim delom duguje i Al Paćinu u ulozi Šajloka. Ovom glumcu naprosto nedostaje osećaja za komediju. Da je mletačkog trgovca, na primer, igrao Bob Hoskins, videli bismo jednog poniženog čoveka koji je, igrom trgovačkih zakona, dobio priliku da se sveti, a ne čoveka pred kojim drhti cela Venecija. Videli bismo jednog čoveka smešnog u svojoj svireposti i tužnog u svojoj prividnoj moći. Najzad, i smejali bismo se.