Velimir Ilić

Rođen 28. maja 1951. u Čačku. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Čačku, Tehnološki fakultet u Beogradu, a magistrirao je na Mašinskom fakultetu u Kragujevcu. Po završetku studija radio je u državnoj firmi, a među prvima u tadašnjoj Jugoslaviji osnovao je privatno preduzeće iz oblasti građevinarstva i termičke tehnologije. Jedan je od osnivača SPO-a i Nove Srbije, DEPOS-a, Saveza za promene i DOS-a, petooktobarskih promena. Predsednik SO Čačak bio je od 1998. do 2003, od kada je ministar za kapitalne investicije u vladi Vojislava Koštunice. Najdraže priznanje dobio je od Ruske pravoslavne crkve, kojim ga je odlikovao patrijarh ruski i cele Rusije Aleksij, zatim Orden Svetoga Save najvišeg ranga – odlikovanje Sinoda Srpske pravoslavne crkve i patrijarha Pavla. Dva puta je osvojio međunarodnu titulu najboljeg menayera godine u Srbiji (1997. i 1998). Oženjen je Gordanom. Iz dva braka ima petoro dece i troje unučadi. Četiri ćerke – najstarija Ivana 30 godina, Marijana, Dijana, Natalija – i najmlađi, sin Jovan ima 8 godina. Ivana i Marijana rade, Dijana studira, Natalija je gimnazijalac, a Jovan osnovac.

Radost i tuga

Šta je vaša najveća nada?

- Da su mi deca živa i zdrava, da ostanu u ovoj zemlji i budu srećni i zadovoljni u onoj meri u kojoj sam se ja borio da ta zemlja bude dobra i napredna za svakoga ko u njoj živi.

Šta je za vas najveća nesreća?

- Ne računajući, odalji Bože, gubitak najdražih, utrošiti uludo silno vreme i energiju boreći se za ideale a ne dobiti na kraju ništa, ili razočarati se u one i ono za šta si bio spreman da žrtvuješ i sebe.

Kad vam je neprijatno?

- Kad u retkim trenucima osame dođem do istine da sam nenamerno povredio nekoga ko mi je dobro mislio.

Koju pesmu volite da pevate?

- Volim mnoge ali mi je najdraža ona Na planini, na Jelici. Valjda zato što mi je kao klincu, dok sam je posmatrao, bila velika, daleka i nedostižna. Ili što mi je, dok su me Miloševićeve ubice jurile, pružila sigurno utočište.

Šta vas izluđuje?

- Nerad, nemar, neodgovornost, lopovluk.

Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni?

- Nesumnjivo na Čačak. Dva puta sam biran za gradonačelnika i to kao opozicionar u doba najžešće Miloševićeve dominacije i sankcija.

Prijatelji i neprijatelji

Kome ćete večno biti zahvalni?

- Pre svega pokojnim roditeljima a potom i veoma malom broju ljudi koji su mi pritekli u pomoć i bili odani onda kada mi je život bio najugroženiji.

Šta vaši prijatelji hvale kod vas?

- Sve i svašta, ali mislim da sam u stanju da prepoznam istinsko oduševljenje ili ulagivanje.

Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju?

- B.B, M.M, D.D. i B.O. kao i još neke ženske persone iz javnog života sa kojima sam u prošlosti medijski neprijatno komunicirao.

Šta kažu vaši neprijatelji o vama?

- Sve što kažu dobro mi dođe, jer se ja rukovodim onom narodnom: “Bože, sačuvaj me od prijatelja!”

Koji prirodni dar biste hteli da imate?

- Da zapamtim reči svih pesama koje volim i da mi se drugari sa kojima sedim, izgovarajući se raznim glupostima, ne razbeže kad ja pustim glas.

Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite?

- Svima koje sam nenamerno povredio, kao i mojoj ženi Goci i deci, kojima, nažalost, zbog silnih obaveza, posvećujem malo vremena.

Privid i stvarnost

Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba?

- Mislim da su, manje-više, svi svesni kvaliteta, mogućnosti i namera koje posedujem.

Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu, šta bi to bilo?

- To što sam ponekad prek i nagao. Reagujem neprimereno na ljudsku glupost ili zlu nameru i posle mi bude krivo što mudrije nisam postupio. Ali, nisam zlopamtilo i umem da se izvinim, što nije loše.

Šta je vaša najdragocenija imovina?

- Bogat sam čovek, nasledio sam od dede i oca mnogo, sam sam stvorio još više, ali porodica se ne da meriti ni sa čim.

Šta je bila vaša najdramatičnija pogrešna odluka?

- Ulazak u politiku.

Koje su vaše skrivene slabosti?

- Kad bih ih otkrio ili priznao sebi da ih imam, onda više ne bi bile skrivene.

Kako biste slepom čoveku opisali svoj izgled?

- Teško. Moralo bi mnogo da se priča da bi me i fizički i psihički razumno smestio u um.

Razum i želje

Šta biste najpre uradili kad biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan?

- Pa ja već imam dobar deo vlasti i mislim da je moj rad više nego javan i uočljiv. Ako pitate šta bih uradio kad bih imao apsolutnu vlast, onda kažem da se za jedan dan ne može uraditi ništa. Možda bih mogao da pohvatam Miloševićeve bogatune i smestim ih iza rešetaka a narodu vratim oteto.

Ko će da vlada Srbijom kroz deset godina?

- Mislim da će za deset godina Srbiji biti mnogo lakše no što je sada.

S kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete?

- Sa vojvodom Stepom Stepanovićem.

Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba?

- Za mene ne postoji veći i značajniji um od Svetoga Save.

Koji politički projekat bi doneo sreću svetu?

- Dokle god ima jačih i moćnijih, ni jedan univerzalni projekt nema šansi na uspeh.

Za kog slikara biste dali najviše para?

- Za slike Nadežde Petrović.

Život i večnost

Kao dete hteli ste da budete...

- Kafeyija.

Koji san hoćete svakako još da ostvarite?

- Da doživim petnaestoro unučadi.

Kako biste voleli da umrete?

- Slavno. Sa barjakom u ruci u nekoj borbi za oslobođenje Srbije.

Gde želite biti sahranjeni?

- U Čačku, naravno!

Ko da održi govor nad vašim grobom?

- Niko. Samo muzika, trube, prangije i opštenarodno veselje koji me ispraćaju na onaj svet da i tamo napravim dobre puteve, mostove, kuće.

Kojoj rečenici se nadate u tom govoru?

- Pa valjda će se naći neko ko će reći: “Dobar je bio ovaj naš Veljo, nek’ mu je laka zemlja!” Uh, odalji Bože i pomeri se s mesta, preznojih se živ na ova četiri poslednja pitanja. Što rek’o moj pokojni otac: “Samo da smo živi i zdravi!” Za ostalo ćemo lako.