Tajkunski nišan

Tek što je atentator “meka srca” Ivan Marković iz Niša pao u zaborav, lider PSS-a Bogoljub Karić strepi od novog nišanyije. Za razliku od prethodnog, sada se radi o profesionalcu, plaćenom ubici, kriminalcu iz Bosne. Tako ga je opisao sam Bogoljub Karić, a da odagna svaku sumnju u svoja saznanja, navodi da sve to organizuju šef kabineta premijera Srbije Aleksandar Nikitović i direktor BIA Rade Bulatović. Radi još veće uverljivosti, još detalja: “Menjaju mu identitet, obezbedili su mu nova dokumenta i možda čak i policijsku značku! Obećali su da će ga zaštititi od odgovornosti za ubistva koja je činio po Bosni. Zauzvrat, zadatak mu je da mene likvidira.” Za ljude iz vlasti to je “udaranje veslom po vodi” uspaničenog čoveka koji se tereti za mnoga krivična dela.

Još od trenutka otvaranja afere Mobtel, Karić ponavlja da mu je život ugrožen, da mu vlast sprema linč i likvidaciju. Sve po receptu koji je primenjen i u periodu koji je prethodio ubistvu premijera Đinđića, receptu koji je primenjen na Vuka Draškovića, receptu koji je odrađen posle zločina na Ibarskoj magistrali i u slučaju ubistva Ivana Stambolića. Od mitinga do mitinga, na svakom javnom pojavljivanju Karić ponavlja da Vlada Srbije želi da ga ubije.

Iako se svaka pretnja mora uzeti ozbiljno, što je i osnovno policijsko načelo, naročito posle sličnih iskustava koja smo imali, znalci kažu da je to dobra marketinška priča i da Karić, gradeći oko sebe oreol žrtve, pokušava da stekne određene poene. “Na tome su i disidenti profitirali. Tako se skupljaju poeni i za danas i za budućnost, a poznato je da je popularno biti disident”, kaže Bogoljub Milosavljević sa Fakulteta za poslovno pravo. Ako se pogleda malo unazad, Karić je prvi posle 5. oktobra koji sebe stavlja u poziciju žrtve. Već tada je tvrdio da je bio žrtva Miloševićevog režima.

Danas, kao nova potencijalna žrtva Karić sebe najviše poredi sa Zoranom Đinđićem, što mnogi doživljavaju kao puki patos i najniži nivo u propagandi. Aludirajući na propuste policije i onih oko Đinđića, Karić kao propagandno oruđe koristi događaj za koji zna da je nacija na njega osetljiva.

Za Marka Nicovića, policajca sa internacionalnom reputacijom, poređenje sa Đinđićevim ubistvom je necivilizovano lešinarenje i nije primereno svetu politike. Jednostavno, radi se o dve neuporedive stvari. Đinđić je, po Nicovićevim rečima, bio na meti četiri strukture: sive ekonomije, organizovanog kriminala, obaveštajnih službi i dela establišmenta koji je bio u njegovom okruženju. Kod Karića ne stoji nijedan od ta četiri segmenta. Wemu može da preti samo onaj deo koji je vezan za njegove poslove. Ko zna koliko je on ljudi ojadio u poslu, u raznim kupovinama, prodajama, transakcijama... Uostalom, uvek je on najbolje prolazio. Da li su to Albanci, Rusi, ili već neko ko se najnovijim dešavanjima oko njegovih firmi osetio zakinut u poslu. “To nije država”, smatra Nicović. “Naprotiv, država je zainteresovana da ga čuva, čak i od suludih slobodnih strelaca. U procesu antitajkunizacije on je za nju dragoceni kapitalac, pao s neba, inače bi morala da nađe novu metu.”

Iz tog ugla Nicović vidi i slučaj niškog “altruiste” Markovića, koga je Karić spremno uporedio sa Limesom i Ibarskom magistralom. “Moguće je da je to potez nekoga ko je istovremeno hteo da naudi Vladi Srbije a Karića istovremeno skine sa javne scene i natera ga u rupu. E taj treći sebi tako eliminiše konkurenciju a vladi tovari balast, da ako Karić dobije i grip, ona je kriva za to.”

Međutim, niti je Karić otišao u rupu, niti se po ponašanju oseća progonjenim. Sa tribina i TV nastupa poručuje da će osloboditi Srbiju od diktature Vojislava Koštunice. U medijskoj kontraofanzivi on preti da će otkriti mnoge detalje o brojnim političarima, biznismenima i novinarima koji sada, navodno, vode hajku protiv njega. Kao glavni adut navodi da je “veoma opasan svedok po premijera Vojislava Koštunicu” i da ima saznanja kako je ubijen premijer Đinđić, a da bi to pojačao, na crnogorskoj televiziji izjavljuje da je i TV BK učestvovala u kampanji protiv Zorana Đinđića uoči njegovog ubistva.

Ako se malo bolje zaviri u to vreme, lako se vidi da je Aleksandar Tijanić, faktički tvorac ove televizije, sa nje otišao mnogo ranije, odnosno još 2000. godine, kada je postao savetnik predsednika Koštunice. Do 2001. godine ovom televizijom su rukovodili Srđan Đurić i Ivan Radovanović, kada njen čelnik postaje Milomir Marić, a ta televizija postaje još jedna medijska poluga tadašnjeg DOS-a.

Antagonizam do sada neviđen na ovim prostorima. S jedne strane, kaže da ima saznanja o Đinđićevom ubistvu i da je i sam učestvovao u njegovoj satanizaciji, a onda tvrdi da je žrtva, upravo kao i premijer Đinđić. Upućeni bi rekli da se radi o “sindromu malog i velikog kučeta”. Niko nije video velikog kera da laje na male. Uvek je obrnuto.

Boža Prelević, advokat i bivši koministar u postpetooktobarskoj prelaznoj vladi, kod Bogoljuba Karića zapaža jedan prirodan dar za spinovanje informacija. “On to radi po principu – drž’te lopova, ili po principu – bolje nemojte, jer ako ja iznesem nešto... U stvari, on preti. Ali, s druge strane, isto tako je u stanju da kaže, onako snishodljivo ‘hajde mi da se dogovorimo kao braća’.”

Dragan Šormaz, potpredsednik Demokratske stranke Srbije, u jednoj izjavi za medije kaže da je Bogoljub Karić leta 2005. godine nudio kolektivno učlanjenje svoje stranke Pokreta snaga Srbije u DSS. Tada je Karić, navodno, tražio od predsednika vlade i DSS-a Vojislava Koštunice da PSS kolektivno pristupi DSS-u, a Karić bi zauzvrat prestao da se bavi politikom. Uz mali uslov – da mu se vrati “Astra banka” i “Evropa osiguranje”. Tek posle odbijene ponude, Karić kreće u agresivniju političku kampanju i vrbovanje poslanika Skupštine Srbije. Kada mu je država “pokaza zube”, on preti i priziva sudbinu Zorana Đinđića. U pokušaju da stekne imunitet, izgubio je trku sa vremenom.

Sva je prilika da taktika Bogoljuba Karića nema prođu. Vešto pazeći da se sačuva od političkih insinuacija i uticaja, policija radi svoj posao. Sve je više privedenih lica iz upravnih tela Mobtela, protiv Bogoljubovog brata Sretena Karića Okružno tužilaštvo širi istragu a MUP priprema nove krivične prijave. Odštetne sume za koje se terete vrtoglavo rastu u višemilionske iznose. Čak ni crnogorsko utočište, gde su se braća komotno osećala, više nije tako bezbedno. Iako je za Sretenom Karićem raspisana potraga, njemu se, izgleda, izgubio svaki trag.

Sva je prilika da slična sudbina čeka i samog Bogoljuba Karića, pater familijasa ove pećke porodice. Dojučerašnji politički saveznici od njega se sve upadljivije distanciraju. Procenili su odlučnost jednih i snagu drugih. Najnovije hapšenje pomoćnika generalnog direktora Mobtela Gorana Božića samo je korak u stezanju obruča oko ovog najvećeg srpskog tajkuna.

Šta mislite o Karićevom samopoređenju sa Zoranom Đinđićem Aleksandar Vučić, generalni sekretar SRS Najhrabriji sam ja - Mislim da njih dvojica imaju sličnosti pogotovo u biznisu s one strane zakona. S tim što je Bogoljub Karić mnogo veći. Ja sam verovatno jedini koji sme da dirne u njegovo visočanstvo Đinđića. Ne mislim ni da Kariću neko preti, a i ako mu preti taj nije normalan. Nebojša Bakarec, član Izvršnog odbora DSS-a Ponosni primitivac - Bogoljub Karić je čovek koji se ponosi time što je neobrazovan, običan primitivac i to nije nikakva uvreda nego činjenica, tako je i to poređenje krajnje neumesno. Bio je ministar u vladi Mirka Marjanovića i treba da ljubi stope Slobodanu Miloševiću što je u tih deset godina stekao to što ima, na štetu svih nas. U svojoj agoniji na tim mitinzima ne pazi više koga će da povredi i uvredi i priča stvari koje su pričali oni kojih se odrekla i Demokratska stranka. Pokušava da spase što se spasti može, osnovao je i stranku kao alibi za ono što je poslednjih godina uzeo iz yepa građana Srbije. Verica Barać, kao predsednik Nacionalnog saveta za borbu protiv korupcije, tela koje je osnovala Đinđićeva vlada, rekla je za Karića najbolju stvar – da mu je mesto u zatvoru. Gordana Matković, bivši ministar za socijalnu politiku Neukusno - Sve mi je to totalno neumesno i neprilično i ne zaslužuje komentar. Ne mogu više da slušam takve gluposti i stalno pominjanje Đinđića u tom kontekstu. I to, ne samo Karićevo nego uopšte insistiranje na njegovom imenu u raznim neukusnim kontekstima i poređenjima. Milomir Marić Krivi su mediji - Bogoljub Karić je govorio o metodi, o istom načinu na koji isti ljudi vode hajku protiv njega. On zna te ljude o kojima govori, na koje je mislio i valjda zna šta govori. Nije sebe upoređivao sa Đinđićevim likom, ali su to mediji tako preneli i okrenuli protiv njega. Biljana Kovačević-Vučo, predsednica JUKOM-a Podmetanje i pogrom - Problem nije u poređenju Đinđića i Karića, nego u Koštuničinoj vladi koja podmeće to poređenje i elementima koji ukazuju na politički pogrom. Izlišno je govoriti o tom poređenju, jer njega niko drugi ne pravi osim Karića. Đinđić je bio ozbiljan političar koji nije imao nikakve veze sa korupcijom. U Karićevoj ličnosti imamo mnogo toga spornog, ali je činjenica da se protiv njega vodi hajka. Slobodan Orlić Isti scenario - Delim u potpunosti Karićevo mišljenje da je scenario potpuno isti kao i u slučaju Đinđića. Prvo se preko medija daju razna imena kao kriminalci, šefovi mafija i slično, a onda sledi egzekucija. Nadam se da Karić neće tako završiti. Očigledno je da krugovi bliski Vojislavu Koštunici stvaraju tu atmosferu. E sad, da li su u Đinđićevom slučaju egzekutori iskoristili tu atmosferu ili su njome bili instruirani, pokazaće istraga, ali nije nemoguće da je pokreću isti centri koji bi od te hajke mogli imati koristi. Mislim da bi konačno bilo dobro da Specijalni sud pozove Bogoljuba Karića i čuje šta on ima da kaže.

Ravnoteža nemoći

Posle četiri nedelje rata, nema pouzdanih znakova da je došlo do većih pomeranja u političkom raspoloženju građana

Prošlo je tačno mesec dana otkako su počela dešavanja koja su mogla da promene trenutni odnos snaga, o tu se, osim sukoba sa Karićem, misli i na očekivani pad rejtinga SPS-a, posle obelodanjivanja afere podmićivanja u Narodnoj banci. Medijum Galup, referentna domaća istraživačka agencija, kao za inat, svoje poslednje istraživanje završila je upravo pred Novu godinu, dakle, koji dan pre nego što će eksplodirati sukob sa Karićem. Srbobran Branković, direktor Medijum Galupa, kaže da se i ranije dešavalo da se napadi na Karića i pretnje hapšenjem podudare sa rastom njegovog rejtinga kao, na primer, u septembru, ali da nema pouzdanih podataka da su te dve stvari u vezi. Rast Karićeve popularnosti, kaže, mogao je tada isto tako biti uzrokovan i početkom školske godine, kada sezonska besparica može da utiče na popularnost političara koji su kritični u odnosu na vlast.

U januaru je sondažu sprovela agencija Faktor plus i, prema njihovim analizama, Kariću se, nakon stagnacije, u tom mesecu posle duže vremena rejting značajnije povećao na 20,1 odsto, u poređenju sa 17-17,5 procenata koliko je Karićeva stranka imala u poslednjih pola godine.

“Birači Bogoljuba Karića se više vezuju za samog Karića nego za stranku. Postavlja se pitanje jesu li ti ljudi u poslednjih mesec dana saznali nešto o Kariću što nisu znali i pre”, kaže Predrag Lacmanović iz agencije Faktor plus, objašnjavajući misteriju nenarušenog (čak osetno popravljenog) rejtinga Bogoljuba Karića. Lacmanović naznačuje da je PSS “najliderskija partija” i da bi, ako bi se nekako Karić izuzeo od same stranke, rejting PSS-a bio slabiji.

Ono na šta treba skrenuti pažnju, to je da je procena rejtinga Karićeve partije kod Faktora plus dramatično veća nego kod agencije Medijum Galup, dok su razlike u procenama rejtinga ostalih stranaka daleko manje. Karićeva stranka, u analizi Medijuma Galup, ima 9,8 odsto podrške, dakle, više nego duplo manje nego što to misle u Faktoru plus.

Kada je reč o strankama iz vladajuće koalicije, pojedinačni rejting DSS-a (11,6 odsto), prema rezultatima Medijuma Galup, nešto je malo bolji nego rejting PSS-a, mada je u dužem vremenskom intervalu popularnost tih dveju stranaka uglavnom slična. Takođe, prema Medijumu Galup, zajednička podrška strankama vladajuće koalicije je oko 25 odsto.

Sa svoje strane, Predrag Lacmanović iz Faktora plus kaže da se u rejtinzima DSS-a u poslednjih mesec dana ne vide neke veće promene. “Da je Karić njihov jedini problem, onda bi to za vladu bio neki plus, koji bi se pokazao u popularnosti”, kaže Lacmanović.

Interesantno je pogledati da li se slučaj sukoba Bogoljuba Karića sa vladom odrazio na gledanost BK TV, koja sasvim razumljivo, poklanja veliku pažnju ovom slučaju u kome, opet sasvim razumljivo, podržavaju svoju stranu, mada to ne priznaju.

Tokom januara gledanost TV BK nije povećavana (prema podacima TNS Media plan), ili bar ne toliko da bi se iz toga mogli izvlačiti neki značajniji zaključci. “Špicevi” gledanosti BK su u vreme informativnih emisija, dakle Telefakta i dostižu maksimalno pet odsto od ukupnog broja mogućih gledalaca.

Sve u svemu, posle četiri nedelje rata sa vladom Bogoljub Karić je još u životu, ali nije bilo ni realno očekivati da bi ga bilo moguće ukloniti sa scene tek tako. Prema istraživanju Medijuma Galup, ono o čemu se građani u Srbiji izjašnjavaju da se najviše plaše, jesu socijalne razlike. A Bogoljub Karić sigurno nije lider koji uliva najviše poverenja da bi od toga mogao da ih zaštiti.

Srboljub Bogdanović