UN i Gvantanamo

Ujedinjene nacije su zatražile da SAD hitno zatvore svoj vojni zatvor u bazi Gvantanamo na Kubi u kome je zatočeno 490 zarobljenika iz Avganistana i Iraka osumnjičenih za terorizam i pripadništvo Al kaidi. Pošto je većina pritvorenika pod dugotrajnom istragom, a ne zna se pod kojim optužbama, UN zahtevaju da se oni što pre izvedu pred sud ili puste na slobodu, a zatvor ukine.

U izveštaju Komisije UN za ljudska prava, koji je sačinila petočlana grupa nezavisnih stručnjaka, kaže se da se zatočenici, suprotno međunarodnom pravu i Ženevskoj konvenciji, podvrgavaju surovom fizičkom mučenju, kaznama i poniženjima na rasnoj i verskoj osnovi. Tortura uključuje: upotrebu sile prilikom transporta, navlačenje kukuljica preko očiju, okivanje u lance i bukagije, zastrašivanje psima, držanje kažnjenika u samicama, bez odeće i na niskim temperaturama, radi iznuđivanja priznanja, nasilnu ishranu u vreme štrajka glađu i slično. (Prošle jeseni je 87 zatvorenika štrajkovalo glađu.)

Kad se sve ove grozote prenesu na politički teren, SAD su zapravo optužene za povredu principa demokratije, ljudskih prava i vladavine prava, to jest za izneveravanje i sopstvenih i opštih demokratskih i civilizacijskih principa. Dešavalo se i ranije da se Generalna skupština ili pojedine komisije UN ne slože sa pojedinim zahtevima ili akcijama najmoćnije sile sveta, ali se odavno nije desilo da se od Vašingtona ultimativno traži da se podredi normama međunarodnog prava.

Kofi Anan je izjavio da se ne slaže neophodno sa svakim detaljem iz izveštaja, ali da osnovnu premisu – “da je neophodno uspostaviti pažljivu ravnotežu između efikasne akcije protiv terorizma i individualnih sloboda i građanskih prava” – smatra “validnom”. On je protiv prakse da se ljudi neograničeno drže u pritvoru, bez prilike da svoje postupke objasne pred sudom. Anan takođe smatra da zatvor u Gvantanamu treba zatvoriti. I to “što pre – to bolje”.

Vašington je reagovao odbojno i ljutito. Predstavnik za štampu Bele kuće Skot Meklelen je negirao tvrdnje iz izveštaja da se u Gvantanamu zlostavljaju i muče pritvorenici. Rekao je da se u američkoj vojsci humano postupa sa zatvorenicima i da treba imati u vidu da se u pritvoru u Gvantanamu nalaze “teški teroristi”. Otišao je i korak dalje: osporio je vrednost samog izveštaja. Rekao je da izveštaj “narušava ugled Ujedinjenih nacija, pošto njihovi istražitelji nisu posetili zatvor, niti su razgovarali sa njegovim osobljem, već su se zadovoljili ocenama advokata pritvorenih” i “raznim glasinama”.

Istražitelji, međutim, odgovaraju da je ova izjava predstavnika Bele kuće zasnovana na poluistinama.

Prvo, ne zna se da li su pritvorenici zaista “teški teroristi”, kao što se ne zna ni koliko su stvarno bliski Osami bin Ladenu, jer je većina njih zarobljena u uniformama na bojnom polju u Avganistanu i u Iraku, pa bi, već zbog toga, imala pravo na status ratnih zarobljenika.

Drugo, Meklelan je prećutao da je istraživački tim UN želeo i tražio da poseti zatvor, ali da nije dobio dozvolu američkih vlasti da razgovara sa zatvorenicima. Bez punog uvida u stanje stvari na licu mesta – što podrazumeva i razgovore sa zatvorenicima – istražitelji nisu videli svrhu posete. Bilo im je ponuđeno “Potemkinovo selo”.

Oni su zato izveštaj temeljili na ispovestima već puštenih zatvorenika, svedočanstvima advokata i novinara kojima je bilo dozvoljeno da posete Gvantanamo, izveštajima nevladinih organizacija, a delimično i na zvaničnim američkim odgovorima na pitanja Komisije UN za ljudska prava.

Posle nepovoljnog reagovanja Bele kuće, ministar odbrane Donald Ramsfeld bio je kategoričan: SAD nemaju nameru da zatvore zatvor u Gvantanamu. Tamo su teroristi, loši ljudi, koji bi, ako bi se našli na slobodi, nastavili da ubijaju Amerikance. A sam Anan “duboko greši”. Ramsfeld je zapravo parafrazirao ono što je predsednik Buš nedavno rekao nemačkoj kancelarki Angeli Merkel na njen zahtev da se Gvantanamo zatvori. Buš je tada rekao: “Gvantanamo je neophodni deo zaštite američkog naroda i, dokle god traje rat protiv terora, mi ćemo tamo morati da držimo ljude koji mogu da nam nanesu štetu”. “Wujork tajms” otuda, povodom zahteva UN, krivi Buša da je Gvantanamo stavio iznad pravnog sistema SAD i da se, samim tim, i sam stavio iznad zakona.

Dijalog između izvestitelja UN i Vašingtona možda bi bio manje nervozan da izveštaj o Gvantanamu nije potekao od Komisije za ljudska prava, kojom su Amerikanci bili nezadovoljni i koju uskoro, na njihov predlog, treba da zameni “efikasniji” Savet za ljudska prava. Nevolja je, samo, u tome što dosad nije bilo uspeha u sastavljanju Saveta. A Komisija je, i ovim izveštajem o Gvantanamu, pokazala zašto je ukinuta.