Kamata

Nad Srbima se nadneo bauk kamata. Pozajmice se nude na sve strane narodu koji ima više potreba nego mogućnosti. Pozajmica privremeno rešava probleme, a onda dolaze brige od vraćawa novca plus kamate.

Kamata je grčka reč. A kod nas je nekada postojala poslovica zadužen kao Grčka. Mislilo se na novu savremenu Grčku, naše prijateqe sa Balkana, kada smo između dva svetska rata bili sličnih ekonomskih moći.

Prvobitno značewe reči kamata je muka, napor, naporan rad, što se proširilo i na porođajne trudove porodiqe. U doba Vizantije dobila je značewe kamate blisko današwem smislu. Reč kamata upotrebqavaju Srbi, Crnogorci, Hrvati, Bosanci i Makedonci, ali ne i današwi Grci. Kamata se u današwem grčkom kaže tokos i epitokio.

U Etimološkom rječniku (1971) Petra Skoka u jedinici gamata možemo pročitati da je to balkanizam, koji su u 17. i 18. veku čakavci na Hvaru upotrebqavali u obliku hamata. Većina zapadnoevropskih naroda za kamatu upotrebqavaju reč latinskog porekla interes, a Nemci reč Zins.

U Goldonijevoj komediji “Tergovci”, jednoj od prvih drama štampanih na srpskom jeziku još 1787. godine za života italijanskog klasika, reč kamata jedna je od kqučnih reči dramskog zapleta. Pošteni venecijanski “tergovac” Pankracio daje pozajmqivačima pet posto kamate, a wegov sin kao “tergovac” nepoštenih namera svom budućem tastu daje nekoliko procenata više. I, naravno, da je prevaren. Mudri i iskusni Pankracio kaže svom prijatequ: ne veruj bankaru koji ti daje više od pet posto kamata. To se pokazalo istinitim u raznim piramida-aferama u zemqama tranzicije, znači i kod nas.

Komedija “Tergovci”, prikazana u Jugoslovenskom dramskom pozorištu 17. maja 1994. godine u režiji Vide Ogwenović, svedočanstvo je da je reč kamata bila uveliko u upotrebi. Ali je zato iz bankarskog rečnika nestala tako slikovita reč kao što je veksla, tadašwa reč nemačkog porekla za menicu.