Miljenku Dereti, s razumevanjem

Gotovo da je besciljno započinjati iole principijelniji razgovor s ovakvim NVO-aktivistom. Takav sagovornik ima samo jednu potrebu: da stalno i na svakom mestu ubeđuje okolinu da se civilno društvo može podizati na stranim donacijama. Osnovni razlog je razumljiv: sebičnost. Strani donatori jesu sve škrtiji, ali za neke još ima. I Miljenku lepo. Plus je filantrop, brine o unesrećenom srpskom društvu.

Kad građani izraze sumnju u Deretinu filantropiju, onda će on upozoriti kako su to zatočenici “sistema u kojima kadija i tuži i sudi”. I tu se Dereta zabrinu i za neopreznog Vladimira Putina! Jeste, Putina su lideri zapadnih demokratskih država tako ugazili da ga eno – iako je doneo zakon koji ste prokleli – predsedava G-8. Izgleda da zapadni vođi sve više veruju – iako to verovatno ne vole – Eriku

Hobsbaumu koji objašnjava da je “eksport demokratije” opasna rabota. A u tom “izvoznom poslu” neke NVO su (ne znam da li i vaša) “falange demokratije”. Građani su ti čudna sorta, moj Dereta, hoće sami da imaju inicijativu.

Potražite na Internetu i taj tekst, koristan je. Možete saznati kad otprilike ostajete bez posla ili kada ćete biti u prilici da postanete pravo udruženje građana koje će izaći iz virtuelnog sveta prekomorskih donacija i suočiti se sa surovim uslovima srpskog društva u kome živite. Ali ako sve čitate kao onaj tekst iz “Ekonomista”, moglo bi vam se učiniti kako, recimo, i Vaclav Klaus, dokazani demokrata i ne bogzna kakav rusofil, deli vašu a ne Putinovu predstavu o ulozi NVO u modernom građanskom društvu. Možda mi se samo čini da vi “ne čitate kako je napisano”, jer ste pravilno čitali i teško doživeli antologijski govor Žarka Puhovskog koji, kako ste se lepo setili, jeste kao tekst objavljen u NIN-u pre otprilike tri meseca.

Čoveku kome je njegova NVO pre svega “profitni centar” milije su misli iz biltena koje on sam piše, i koji su deo njegovog projekta, nego neko raznoglasje u NIN-u. Jeste, zavetrina je bolja, gospodine Dereta. Provetravanje vas može oduvati. Zato ja vas potpuno razumem.

Slobodan Reljić