Diplomatija na autoputu

Svako ko je oduvek želeo da vidi kako izgledaju kriptozaštićene poruke koje ambasadori šalju Ministarstvu spoljnih poslova, mogao je ove nedelje da vidi u nekom od dnevnih listova. U tim listovima je, naime, objavljena depeša ambasadora SCG u Australiji Milivoja Glišića, u kojoj se vlada i Ministarstvo za kapitalne investicije mole da povuku ovlašćenje koje je kapitalno ministarstvo dalo “sumnjivom” biznismenu Draganu Marjanoviću da pregovara s dijasporom i potencijalnim sponzorima u Australiji o obnovi i izgradnji srpskih puteva. Ilić je, demantujući da je bilo šta potpisao kontroverznom Marjanoviću, kao najvažniji argument u svoju odbranu potegao hajku koju SPO navodno vodi protiv njega.

Glišić je, naime, još u avgustu poslao faksimil sa molbom da se povuče preporuka koju je Marjanović doneo u ambasadu. Prema izvorima NIN-a, na njoj se ne nalazi potpis ministra, već nečitak potpis lica koji se nalazi ispod ministrovog imena, a na pomenutom papiru je i pečat ministarstva. Vest se u javnosti pojavila tek ove nedelje tako što je volšebno kriptografski zaštićen telegram, obavezan u komunikaciji diplomatsko-konzularnih predstavništava sa Ministarstvom za inostrane poslove i međusobno, dešifrovan dospeo u ruke nekolicine novinara. Iz SMIP-a NIN nije dobio odgovor na pitanje kako je to uopšte bilo moguće i ko je kriv za otkrivanje sadržaja faksimila iako “krivac” može sedeti isključivo u tom organu ili Vladi Srbije koja je, takođe, dobila depešu. SMIP nije pristao ni da pošalje na uvid pomenutu preporuku, dajući tako vetar u leđa Ilićevim optužbama da je papir podmetnut i da je trenutak u kome ga optužuju izabran svesno od strane SPO-a ne bi li se Ilićev, inače veoma lomljivi, autoritet opet zaljuljao.

Dragan Marjanović kaže da je upoznao ministra na Vidovdan u Koštunićima, gde se sreo i sa premijerom i generalom Jovanom Čekovićem, gde mu je u razgovoru uz slatki kupus obećan specijalni status posrednika između australijskih donatora i ovdašnjih puteva. Do provere njegovog lika i dela i verodostojnosti “Global Finance”, firme čiji je vlasnik, došlo je tek pošto je od Ambasade SCG u Kanberi zatražio prevod pomenutog pismenog ovlašćenja. Ambasador Glišić upozorio je potom da se radi o čoveku koji je policiji poznat po brojnim prevarama i malverzacijama i da je firma “Global Finance” zapravo nepostojeća.

Ni Ilić lično, a ni njegovi saradnici nisu porekli susret u Koštunićima, ali bez obzira na to što se memorandumom služe na nekoliko kompjutera u ministarstvu, sa sigurnošću tvrde i čak ministrovom ostavkom garantuju da Marjanovićevo ovlašćenje nije izašlo iz zgrade ministarstva.

“Marjanovića je Velji preporučio njegov dobar prijatelj, ali on nije dobio nikakav papir od njega”, kaže za NIN Petar Lazović, ministrov savetnik za medije. “Ministar je u otvorenom pismu pozvao Vuka Draškovića da mu dostavi taj papir i kazao je da će podneti ostavku dokaže li se to što oni tvrde. Morao bi da postoji neki trag, neki pečat da je to otišlo iz ministarstva, a tvrdimo da nije, jer nije nigde zavedeno. Ta priča ne pije vodu. Velji to nikada ne bi palo na pamet. Na takve predloge da neko skuplja pare, on kaže: samo izvol’te! Ma, kako to uopšte može da se uradi?! Radi se o malicioznoj nameštaljki političkih protivnika koju je podgrejao i Čotrić kada se onako nalupetao kod onog Jugoslava Ćosića”, kaže Lazović.

Aleksandar Čotrić je u emisiji Poligraf TV B92, tek stigao iz posete Australiji gde se sretao i sa poslovnim predstavnicima srpske dijaspore i sa ambasadorom, izjavio da ovlašćenje postoji, kao i zloupotreba, ali za to nije odgovoran Ilić nego Marjanović.

“Radi se o tome da našu ambasadu nisu konsultovali prilikom davanja ovlašćenja pomenutom gospodinu. Napravljen je propust, jer se nije proverilo o kakvoj se osobi radi. Pretpostavljam da je došlo do zloupotrebe od strane ovog pomenutog gospodina, koji se lažno predstavio došavši u Ministarstvo za kapitalne investicije. I sigurno da ono što treba da uradi ministarstvo je da opozove to svoje ovlašćenje, ako već nije”, kazao je Čotrić.

I dok kontroverzni biznismen preti izveštajem Federalne policije Australije, pa da svi vide “ko je i šta je”, te licitira imenima pravoslavnih sveštenika u toj zemlji koji su navodno proizveli aferu iz čiste pakosti prema njemu, ministru Iliću samo je malo falilo da ospe paljbu pogrdnim epitetima, kako samo on ume, po Vuku Draškoviću, njegovoj ženi, po celoj diplomatiji. Tako je najpre zaključio da je taj papir izašao iz “Danine kuhinje”, a potom pozvao Draškovića da “disciplinuje diplomatiju”.

“A ambasador je neka junačina, koja je tobože sprečila neke malverzacije. Jadni su ti ambasadori i zato nije ni čudo što imamo ove probleme i sa Kosovom i sa Crnom Gorom”, smatra Ilić koji nije čekao mnogo da mišljenje o jednom poistoveti i sa drugim ambasadorima.

Kritikujući našu diplomatiju, Ilić je prozvao i Predraga Simića, ambasadora SCG u Francuskoj, nazivajući ga “apsolutnom neznalicom”, jer je, navodno, dok traje tender za izgradnju autoputa od Horgoša do Požege, komentarisao ponuđače, što bi moglo oboriti tender.

Ambasador Simić, međutim, ne zna ni na koji komentar Ilić misli dok ga optužuje. “Potpuno mi je nepoznato i apsurdno to o čemu ministar govori, jer nisam ništa komentarisao. Uostalom, i nema šta da se kaže, jer je tenderska procedura u toku”, kaže Simić za NIN. “Nije tajna da je jedan od naših zadataka od dolaska u Pariz bio da se bavimo tom temom. Tim pre sam iznenađen, jer je naša saradnja sa tim i drugim ministarstvima od kojih smo dobili savete bila odlična. S aspekta ekonomskog povezivanja cele regije i značaja koji bi taj put imao za razvoj Srbije i Crne Gore, sproveli smo dosta aktivnosti kojima smo želeli privući francuske investitore. To je interes koji bi trebalo da prevazilazi unutrašnja politička prepucavanja”, smatra Simić.

U ambasadorskoj praksi uobičajena je provera lica koja pretenduju da sarađuju sa državnim organima matice. I Simić kaže da je to činio na zahteve nekoliko privrednih institucija. Jedino nije poznato kako je sprovedena provera pomenutog Marjanovića.