Svetski biznis u Baljevcu

Pravo da u narednih 30 godina vrši eksploataciju bornih minerala dobila je multinacionalna kompanija Rio Tinto. Prošle nedelje Radomir Naumov, ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije, i regionalni predstavnik kompanije Rio Tinto Nenad Grubin potpisali su ugovor o davanju koncesije za geološka istraživanja i eksploataciju rude borit čije ležište je u Jarandolskom basenu, u Baljevcu na Ibru, opština Raška. Ovo je prva koncesija u rudarstvu u Srbiji posle 70 godina.

Ugovor predviđa da u narednih pet godina kompanija Rio Tinto vrši geološka istraživanja i izradu projektne dokumentacije dok je za ekploataciju rude bor predviđeno preostalih 25 godina.

Prema procenama stručnjaka, rezerve ove rude su oko 7,5 miliona tona, a sadržaj komponenti koje se mogu koristiti iznosi 36 odsto. Predviđena je takođe izgradnja rudnika i najsavremenijih postrojenja za proizvodnju rafinisane borne kiseline kapaciteta od 30 000 do 100 000 tona godišnje. „Kompanija Rio Tinto se obavezala da geološka istraživanja neće trajati više od pet godina, a u slučaju produženja roka mi možemo raskinuti Ugovor o koncesiji. Očekujemo da će rudnik biti izgrađen u tom periodu, a najkasnije za sedam godina”, kaže pomoćnik ministra za rudarstvo i energetiku Dejan Rajković.

Pomenuta kompanija uložiće u istraživanja oko 20 miliona evra, dok cela investicija iznosi između 130 i 140 miliona. Prema ugovoru koncesiona naknada iznosi jedan odsto prihoda od prodaje borne kiseline i još pet odsto naknade za korišćenje mineralnih sirovina, pa se procenjuje da je u pitanju oko 140 miliona dolara. Od dobijenog novca oko 40 odsto pripada opštini Raška na kojoj se pomenuto ležište nalazi, ostatak pripada državi. Uz to, eksploatator je u obavezi da plaća porez na dodatnu vrednost, porez na dobit i ostale poreze i doprinose.

Koncesija je prema Zakonu iz maja 2003. godine pravo korišćenja prirodnog bogatstva, dobara u opštoj upotrebi ili obavljanje delatnosti od opšteg interesa koje nadležni državni organ ustupa domaćem ili stranom licu na određeno vreme pod propisanim uslovima uz obaveznu koncesionu naknadu.

Koncesija se daje na maksimalan rok od trideset godina, a dato prirodno bogatstvo ostaje u vlasništvu države.

„Koncesija nije nova pojava, sada izmišljena, iako u Srbiji zbog sistema u kome smo živeli nije dugo primenjivana. Država svakako ima interes da daje privatnim kompanijama koncesije i to je u redu ako su one u skladu sa postojećim zakonom. Da je koncesionarstvo stara pojava i u Srbiji, svedoči Zakon o rudarstvu despota Stefana Lazarevića iz 1412. godine, koji je za to vreme bio veoma primenjiv. I tada je, naravno, vladar štitio svoje interese i interese države pa je deo prihoda rudnika pripadao državi. Suština je u tome”, kaže profesor Slobodan Vujić sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.

Međutim, Zoran Petrović Piroćanac, iz Centra za geopolitičke studije “Jugoistok”, smatra da država nije smela prodati, odnosno dati naše prirodno bogatstvo na korišćenje stranoj kompaniji, pogotovo što je reč o strateškoj rudi.

Dejan Rajković, pomoćnik ministra rudarstva i energetike, kaže da ovaj ugovor svakom donosi korist.

“Nije reč o strateškoj već o rudi koja se primenjuje u industriji. Praksa je da se pravo na istraživanje i eksploataciju daje privatnim kompanijama jer su u pitanju veoma rizična ulaganja. Ovde je počelo istraživanje ali je zbog nedostatka sredstava sve stalo. Rio Tinto će samo za geološka istraživanja izdvojiti 20 miliona evra. Država te pare nema. S druge strane, vi koncesiju dajete jer u pitanju je rizik da u ležištima nema minerala. Da ne biste preuzimali taj rizik, daje se koncesija privatnoj kompaniji, a zauzvrat dobijate novac, odnosno koncesionu naknadu.”

Ovaj projekat će, prema rečima ministra Radomira Naumova, doneti posao za oko 700 radnika i sprečiti demografska kretanja. S time se slažu i stručnjaci. „To je veoma siromašan kraj, blizu Kosova i stanovnici se uglavnom iseljavaju. Jedino čime se žitelji tog mesta bave, jeste poljoprivreda. Nesumnjivo ova koncesija je njima veoma značajna i njihove reakcije će sigurno biti pozitivne, a državi će to biti odličan probni balon za naredne koncesije”, kaže Nebojša Vidanović, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta.

Glavna ležišta borata nalaze se u južnoj Kaliforniji i Turskoj i iz njih se snadbeva oko 80 odsto svetskih potreba za boratima. Ova ruda ima svoju široku primenu i iako se njena cena na svetskom tržištu kreće oko 240 evra po toni, cena prerađenih proizvoda je daleko veća pa je rafinisana borna kiselina oko 2000 dolara po toni.

Upozorenja stručnjaka odnose se pre svega na moguće ugrožavanje životne sredine i racionalno postupanje sa eksploatacijom minerala.

„Svaka kompanija ima prvenstveno cilj da uz najmanja ulaganja ostvari maksimalnu dobit. To nije ništa novo. Rizik od ugrožavanja životne sredine postoji, ali i to se može izbeći”, kaže profesor Vujić. “Država je morala obavezati Rio Tinto na poštovanje svih međunarodnih i domaćih standarda i zakona kako bi se te pojave izbegle. Ukoliko i eksploatator bude odstupao od propisa, država je tu da ga sankcioniše. Ali pošto je u pitanju ozbiljna svetska kompanija koja posluje i u Kaliforniji, verujem da će poštovati zakone, odnosno pre svega ekološke standarde. Uostalom, država je tu da nametne poštovanje standarda i eventualno ugrožavanje životne sredine sankcioniše.”

Sa ovim se slaže i Nikola Aleksić, predsednik koalicije Zelenih. “Međutim, postavlja se pitanje kako će naša vlada obavezati kompaniju Rio Tinto, ili neku drugu, nebitno je, da poštuje standarde i, na primer, izgradi postrojenje za preradu otpadnih voda kada u Srbiji tako nešto ne postoji. Vi zahtevate od stranih investitora da poštuju nešto što ni mi sami ne poštujemo.”

Potpisani ugovor obavezao je Rio Tinto, kaže pomoćnik ministra Rajković, na poštovanje svih domaćih zakona, pa i Zakona o zaštiti životne sredine. Postoje i komisije za nadzor, kao što je geološka inspekcija, dok traju geološka istraživanja, zatim rudarska inspekcija ali i ekološka inspekcija. S druge strane, sva njihova postrojenja u Francuskoj, Holandiji, Argentini, čak i u Nacionalnom parku u Kaliforniji, poštuju sve standarde, imaju visoke sertifikate u oblasti zaštite sredine i takođe zaštite na radu, tako da ne očekujemo takve probleme.

Zakon o koncesiji predviđa mogućnost raskida ugovora upravo u slučaju opasnosti po životnu sredinu ili zakonom zaštićena područja, zatim u slučaju rata ili neplaćanja koncesione naknade. Za poštovanje svih dogovorenih uslova koncesionar garantuje višemilionskim iznosom, piše u ugovoru pa se nadamo da će ako ni zbog čega drugog, kompanija Rio Tinto ugovor poštovati zbog založenog novca.

Holanđani, porodica Lacis i princ Aleksandar Novinar i strategijski analitičar Boro Mišeljić objavio je u beogradskom nedeljniku DEM 10. septembra 1995. godine tekst u kome se pominje da je ruda bor jedna od strateških sirovina za proizvodnju raketnog goriva. “Kada je 1991. godine pripremana poseta predsednika holandske vlade Jugoslaviji, Holanđani su tražili da se na dnevni red pod tačkom dva stavi razgovor o zakupu koncesija ili zajedničkom ulaganju u eksploataciju rude bor kod Baljevca na Ibru. Ali do posete nije došlo zbog raspada države... Stručnjaci firme Anker-Smit iz Mastrihta u više navrata su posećivali nalazište i ispitivali uzorke. Wihovi predstavnici su nudili da finansiraju dovršetak istraživanja i otvaranje rudnika, a tražili su zauzvrat da dobiju koncesije na eksploataciju kolemanita, najkvalitetnijeg od tri minerala u obliku u kojem se bor pojavljuje. Kao zastupnik iste firme kasnije se pojavio i holandski ministar spoljnih poslova Hans van der Bruk prilikom posredničke misije u svojstvu predsedavajućeg EZ. Grčka štampa je u vreme Vidovdanskog sabora ’92. pisala da je bogata grčka bankarska porodica Lacis finansirala pokušaj princa Aleksandra Karađorđevića da se vrati na presto. Zauzvrat je tražila povoljne koncesije za eksploataciju bora... Zbog svojih osobina bor je poslednjih decenija svrstan u strateške sirovine i prodaja mu je pod strogom kontrolom. Na svetskom tržištu može se kupiti samo namenski i pomno se prati da se sva količina upotrebi onako kako se kupac obavezao. SAD su uspele da dobiju koncesije na najveća svetska nalazišta u Turskoj... Bor je sada nosilac dominantnog trenda u vojnoj tehnici, tehnologiji i strategiji. Sedamdesetih godina Amerikanci su počeli sa razvojem jednog stratosferskog aviona X-15. Za njegovu izgradnju koristili su saznanja do kojih se došlo razvojem raketnog programa i prvi put je tada kao raketno gorivo upotrebljen bor. O tome se godinama ništa nije znalo. Bor se koristi kao raketno gorivo i zbog njegove jedinstvene sposobnosti ’kameleonstva’. Naime, odbrambeni sistemi razlikuju vlastite rakete od neprijateljskih na osnovu spektroskopske analize izduvnih gasova. Zbog njegove osobine ’kameleonstva’ američka armija je koristila borna vlakna za izradu uniformi koje poprimaju boju tla. Ove uniforme korišćene su i u Pustinjskoj oluji. Od visokih temperatura i isparenja američki vojnici su masovno oboleli od misteriozne bolesti i dobili teška oštećenja pluća i mozga. Posle otkrića da je uzrok oboljenju bor, Amerikanci su ceo proizvedeni kontingent supermodernih uniformi ustupili prijateljskim armijama, među kojima albanskoj i makedonskoj...” (Odlomci iz teksta Borit – mineral koji je srušio Jugoslaviju, “Mali pojmovnik geopolitike” Zoran Petrović Piroćanac)