Dogodilo se iste noći

Tako je (srećno) ispalo: iste noći okončava se Fest i dodeljuju Oskari. U Beogradu i u Los Anđelesu, 5. marta. Neverovatno ali istinito. I slučajno. Ali, to uopšte nije sve! Značajnu većinu nominovanih filmova, u stvari glavne favorite za ovogodišnjeg Oskara, publika Festa upravo ima priliku da vidi. Dogodilo se (gotovo) potpuno poklapanje, i vremensko i sadržajno. Drugim rečima, nikada nismo spremniji iščekivali oskarovsku trku i nikada tačnije znali o čemu se i o kome radi, tamo te noći u El Leju, kao upravo ovog puta. Što samo dokazuje čvrstu povezanost Festa 2006. sa Holivudom. Taj korak je uhvaćen i... kladionice mogu da se otvore.

Normalno, mnogi, ali mnogi, tipuju na onog s najvećim brojem nominacija (osam), na film Anga Lija, te pametnice Anga Lija, već i famoznu “Planinu Broukbek”. O tom filmu i vrapci sve znaju, a sud varira. Od ushićenja (jedna od najlepših ljubavnih priča svih vremena), do potpunog negiranja (šta, njih dvojica se vole i zbog toga prave pakao svojim ženama, deci, porodici, ma 'ajde...). “Planina Broukbek” nominovana je u kategoriji za najbolji film, režiju, za adaptirani scenario (Lari Makartri i Dajana Osana), muziku (Gustavo Santaolala), sporednu žensku ulogu (Mišel Vilijams), ali su njeni najatraktivniji aduti mladi glumci – Hit Ledžer (za glavnu ulogu) i DŽejk Gilenhal (za sporednu ulogu). Odjednom ceo svet zna kako-se-ono-beše oni zovu i kako izgledaju. Dobri su, sjajni su...

Zatim je tu DŽordž Kluni, zgodni, duhoviti i šarmantni DŽordž Kluni, koji je sada nominovan u kategorijama za najbolji film i režiju (“Laku noć i srećno”), ali i za sporednu ulogu (“Sirijana”). Nedavno su, primera radi, u Berlinu svi gosti iz Amerike (Robert Altman, Meril Strip, Vudi Harelson, Hit Ledžer, Van Dizel, Sidni Lamet...) dizali u zvezde upravo Klunija, govorili o njemu s puno respekta, divili se njegovoj ljudskoj i profesionalnoj hrabrosti, smatrali da bi morao da osvoji Oskare, sve to u prvom redu zbog jakog političkog angažmana ovog lepog glumca, koji se iznenada dokazuje i kao jako pametan zato što je snimio dobre filmove o folirantskoj Americi gde se skupim parama poreskih obveznika laže narod i na domaćem terenu (“Laku noć i srećno” koji potpisuje kao reditelj i pisac scenarija) i, još i više, na tuđem terenu (“Sirijana” u kome igra i koji je, kao producent, delom finansirao). U jednom su, elem, svi saglasni: godina 2005. bila je godina DŽordža Klunija i nebo je sada njegova granica... Nije nebitno dodati i da je Dejvid Stretern nominovan za glavnu mušku ulogu u filmu “Laku noć i srećno”, jedan je to od onih glumaca kojeg celi život gledate a ne znate ime: Kluni svojim filmom ispravlja čak i tu nepravdu.

Publika Festa videla je i “Kapotija” Beneta Milera sa Filipom Sejmurom Hofmanom u naslovnoj ulozi. Nominovan je u kategoriji za najbolji film, za režiju, glavnu mušku ulogu. Lako se može dogoditi da upravo ovaj, do danas manje znan i traženi glumac, osvoji Oskara. Bez obzira na to što je “Kapoti” nepodnošljiv film, loš i grozan, ali Amerikanci vole svoje ikone u koje izvesno spada i pisac “Doručka kod Tifanija”.

U ikone svakako spada i DŽoni Keš, legenda kantri muzike, baš kao što je to bila i DŽun Karter, njegova supruga: o toj njihovoj ljubavi do smrti je film DŽejmsa Mangolda “Hod po ivici” u kome briljantno glume (i pevaju!) Joakin Feniks i Riz Viterspun. Ako nekim slučajem surfujete po Netu, pogledajte koliko tamo njih dvoje imaju fanova koji baš veruju da je jedina dobra odluka ona po kojoj Feniks i Viterspun osvajaju Oskare. Što se Festa tiče, premijera “Hoda po ivici” pripada samom vrhu festivala: čarobno uzbudljiv film.

Time dolazimo i do možda najboljeg filma Festa – “Fatalna nesreća” (u originalu “Crash”) debitanta Pola Hagisa – ostvarenja koje (slično maniru, recimo, filma “21 gram”) prepliće priče belaca, crnaca, Latinoamerikanaca, Korejaca, Iranaca, policajaca i kriminalaca, bogatih i siromašnih, moćnih i nemoćnih, svih onih koji su definisani rasizmom, koji su njegove žrtve ali i podstrekači... “Crash” je nominovan u kategorijama za najbolji film, režiju i sporednu mušku ulogu: fenomenalni Met Dilon.

I jedan kuriozitet za kraj. Fest je prikazao “Darvinov košmar” Huberta Zaupera (koji je uz, recimo, već i čuveni “Marš pingvina”) nominovan za Oskara u kategoriji najboljih dokumentarnih filmova. O čemu se u “Darvinovom košmaru” radi i zbog čega ima ogromne šanse da trijumfuje u Los Anđelesu, shvatićete već i iz ovog citata reditelja filma: “U srcu Afrike, u jezero Viktorija, šezdesetih godina prošlog veka, ubačena je nova životinja kao mali naučni eksperiment. Bio je to grgeč iz Nila koji je istrebio sve domaće riblje vrste i toliko se brzo razmnožavao da se njegovi fileti danas izvoze širom sveta. Veliki teretni avioni iz bivšeg Sovjetskog Saveza svakog dana tu dolaze da pokupe svež ulov u zamenu za svoj teret koji čine kalašnjikovi i uopšte municija. Procvat multinacionalne industrije ribe i oružja stvorio je grešni globalni savez na obalama najvećeg tropskog jezera: tu sad imamo armiju lokalnih ribara, zatim agente Svetske banke, pa decu bez doma, afričke ministre, komesare Evropske zajednice, tanzanijske prostitutke i, najzad, ruske pilote.”