19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Akademski slikar Jugoslav Ocokoljić, pored četkice latio se i pera – da napravi svojevrsni udžbenik o ikoni. Upravo tako, kao najsveobuhvatnije štivo na ovu temu, doživljava se njegova knjiga “Ikona-pisanje, čitanje i sozercanje sa teologijom nauke”.
Ocokoljić citira, ali se i saživljava sa rečima svetog Nila Sinajskog: “Neka ruka najboljeg ikonopisca ispuni crkvu sa obe strane obrazima Starog i Novog zaveta, kako bi nepismeni koji ne mogu da čitaju Sveto pismo gledali naslikane scene i sećali se hrabrih podviga onih koji su iskreno služili Bogu.”
- Spoznaja ikonopisca o pravosti ikone, shvatanje da ona treba da svojim izgledom probudi molitvu u čoveku koji je posmatra, dug je period sopstvenog sazrevanja – predočava Ocokoljić. – Ikona jeste prava i topla i lepa kada je iznedrena iz sozercanja ikonopisca. Ovaj put je ispunjen molitvom, postom, pričešćem i, da tako kažem, useljavanjem u ikonu, kao i otvorenošću za njeno useljavanje u ikonopisca. Ovaj duhovni dodir pomažu, dobijeni predanjem, estetsko-ikonopisački elementi koji grade ikonu: obrnuta perspektiva, svetlost i simbolika boja. Iako se danas veliki broj slikara i amatera okušava u ikonopisanju i, verovatno, u početku ne sozercava smisao ikone, mislim da se ovaj čin rađa i sazreva u svakom iskrenom prilaženju ikonopisanju. Od tog stanja prosvetljavanja ugodno je Bogu, a na korist ikonopisca i onog ko se pred ikonom moli.
J. J.
