“Velika Srbija” u Hagu

MEĐUNARODNI SUD PRAVDE

(Specijalno za NIN)

Prolazeći pored nekoliko desetina građana, uglavnom izbeglica, okupljenih ispred Međunarodnog suda pravde u Hagu, koji su došli da podrže tužbu BiH protiv SCG za genocid, pravni timovi dve bivše jugoslovenske republike ušli su, u ponedeljak, u zgradu tog suda na završno suočavanje u sporu koji je pokrenut pre 13 godina. Kako prenose izveštači sa lica mesta, u holu Palate mira, kako se inače još zove velelepna zadužbina američkog milionera Endrjua Karnegija, dva ekspertska tima ljubazno su se pozdravila.

Potom je u sudnici počela uvodna reč zastupnika BiH i podsećanje na najvažnije dokaze koji će, kako se nadaju, ubediti šesnaestočlano sudsko veće (predsedava Engleskinja Rozalin Higins) da je bivša SRJ, današnja SCG, učestvovala u ratu u Bosni i da je odgovorna za genocid koji je izvršen nad muslimanskim narodom.

Rat u Bosni glavni pravni zastupnik BiH Sakib Softić uporedio je sa cunamijem rekavši da je bosansku katastrofu izazvao čovek, tačnije bosanski Srbi i vlast u Beogradu. U dvadesetominutnom obraćanju sudu, Softić je rekao da tužba protiv SCG nije osveta već želja da se utvrdi odgovornost za rat odnosno za “pakao u koji su povedeni nesrbi” u Bosni.

U prvim minutima argumentacije bosanskog tima (trajaće sedam dana) moglo se čuti da tužbu ne treba posmatrati kao spor sa pojedincima u Republici Srpskoj jer u Sarajevu shvataju da su oni bili instrument Beograda.

Međutim za razliku od Softića, koji odgovornost traži u vrhu države, drugi član advokatskog tima Bosne, Amerikanac Tomas Frenk u priču uvodi kolektivnu odgovornost ocenom da su i narodi a ne samo njihovi lideri dužni da spreče činjenje genocida! Zločini koji su se dogodili nisu bili nasumični niti dela pojedinaca, ocenjuje ovaj američki profesor i dodaje: “Tvrdimo da se odgovornost za genocid ne može pripisati bezdržavnoj gomili već državi – Srbiji i Crnoj Gori.” Advokati Bosne ocenjuju da Beograd ne treba posmatrati kao pomagača bosanskih Srba već kao “starijeg partnera” u zajedničkom zločinu.

Govoreći o odgovornosti Beograda za genocid u Bosni, američki profesor je izjavio da će “pred savešću čovečanstva biti dokazano da optuženi ne može sprati miris prolivene krvi time što će promeniti ime državi”. Po njegovoj oceni, tragovi umešanosti Beograda u zločine u Bosni su evidentni a odaje ih “identitet počinilaca, njihove uniforme, naređenja i novac” i svi oni, veruje Frenk, vode do Beograda. Drugi zastupnik Bosne, Holanđanin Fon van den Bizen, podsetio je da Bosna nije izolovan događaj i da, ceneći odgovornost Beograda, sudsko veće ne treba da zaboravi ni ono što se događalo u Hrvatskoj kao ni događaje na Kosovu.

Srebrenica u Velikoj Srbiji: Uvodna reč zastupnika BiH ponovo je, u Hagu, oživela tezu o želji za stvaranjem Velike Srbije koja je, po oceni bosanskih eksperata, suština politike Beograda s početka devedesetih godina. Iako je od tako formulisane teze odustalo tužilaštvo Haškog tribunala na suđenju Slobodanu Miloševiću, a to je proces na koji se često pozivaju, bosanski tim vraća je pred međunarodne sudije a njeno tumačenje širi i na genocid.

Prema tumačenju Van den Bizena, Srebrenica je bila posledica plana Beograda da radi stvaranja Velike Srbije “očisti” 50 kilometara dubok pojas uz Drinu, unutar BiH. Za Van den Bizena, ideja o Velikoj Srbiji je suština Miloševićevog obećanja da će svi Srbi živeti u jednoj državi a ta parola, tvrdi Holanđanin, pretvorena je, početkom devedesetih, u plan akcije koja je podrazumevala “potpuno ili delimično uništenje nesrba u Bosni”.

Van den Bizen je ubeđivao sudsko veće da glavnokomandujući VRS Ratko Mladić možda i jeste izvodio neke akcije ne konsultujući nikoga ali da “nikada nije ostao bez podrške Beograda”. U sudnici je citirana njegova zloslutna rečenica, izgovorena posle zauzimanja Srebrenice u julu 1995. godine, da je došlo vreme za osvetu Turcima. Potom je sudijama predočeno da je samo nekoliko nedelja kasnije Mladić bio na razgovorima u Beogradu.

Zastupnici Bosne prikazali su u velikoj sudnici Međunarodnog suda video-snimak ubistva šestorice Muslimana iz Srebrenice, koje su izvršili pripadnici paravojne formacije “Škorpioni”. Advokati tvrde da su “Škorpioni” zapravo bili policajci iz Srbije a kao potvrdu citiraju ocenu “NJujork tajmsa” iz juna 2005. godine, da je taj snimak, emitovan na suđenju Slobodanu Miloševiću, dokaz umešanosti Beograda u srebrenički genocid. Podsetimo, sudsko veće Haškog tribunala koje sudi Miloševiću, odbacilo je zahtev tužilaštva da se izvode dokazi i svedoci o pomenutom video-zapisu. Sudije Tribunala ocenile su da, iako ima vrednost, taj snimak pa i svedočenja o njemu ne doprinose suštinski utvrđivanju krivice bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije. U isto vreme, srpsko tužilaštvo za ratne zločine podiglo je optužnicu protiv “Škorpiona” u kojoj ih identifikuje kao paravojsku koja je bila pod kontrolom vlasti u RS. No to je argumentacija na koju bi mogao da se poziva pravni tim SCG kada od 8. marta preuzme govornicu u Međunarodnom sudu.

Sarajevo: Bosanski tim tvrdiće pred Međunarodnim sudom da genocid ne treba vezivati samo za Srebrenicu. I opsada Sarajeva, ubijanje iz snajpera i višegodišnje granatiranje grada, mogli bi da se tumače u skladu sa odredbama Konvencije o genocidu, čulo se u uvodnoj reči. I za opsadu Sarajeva može se okriviti Jugoslavija jer je u Beogradu odlučeno da tenkovi bivše JNA zauzmu položaje oko grada u aprilu 1992. i da ih ne napuste naredne četiri godine, tvrdi BiH. Dok su tenkovi gađali sa brda, paravojska Željka Ražnatovića Arkana “operisala je” u okolini grada, čulo se u sudnici u kojoj je prikazan i snimak sa pijace Markale, posle prvog granatiranja u februaru 1994. godine. Advokati BiH citiraće obilato izjave Vojislava Šešelja a prva u kojoj pripadnicima VRS poručuje kako će “zajedno uzeti Sarajevo” već je iskorišćena.

Jedan snimak iz rata bosanski advokati iskoristili su da u sudnici plasiraju nešto što liči na početak teze da suštinske razlike između Miloševićeve i današnje Srbije nema (što je sastavni deo odbrane SCG). Sudijama je prikazan video-zapis na kome je zabeležena poseta današnjeg predsednika Vlade Srbije Vojislava Koštunice, tada lidera DSS-a, položajima bosanskih Srba u okolini Sarajeva. Na snimku se vidi Koštunica kako dvogledom posmatra grad a kamera beleži i njegovu izjavu “da se uverio u odlučnost i postojanost naših boraca da ne odstupe” kao i navodna konstatacija da se i sa tog mesta vidi kako treba da izgledaju “granice i uređenje buduće Srbije, s ove i one strane Drine”.

Po oceni advokatskog tima Bosne, i u današnjem ponašanju vlasti u Beogradu mogli bi se naći dokazi krivice za zločine u Bosni. Pokušaj da se suđenje spreči tako što bi se ustanovilo da Međunarodni sud nije nadležan, ocenjen je u uvodnoj reči kao pokušaj odbijanja odgovornosti i pravne manipulacije. A zastupnik Tomas Frenk dodao je da odgovornost Beograda povećava i činjenica da bosanskoj strani u sporu, kao i Haškom tribunalu, odbija da preda važne dokaze, procenjujući da bi mogli naneti štetu SCG.

Finale istorijskog procesa u Hagu je tek počelo, ipak brojni mediji već se bave mogućim posledicama. “Ukoliko bude presuđeno u korist Bosne, Srbija i Crna Gora biće suočena ne samo sa ogromnim ratnim reparacijama, već i sa činjenicom da će niz njenih generacija biti prokazan”, piše britanski “Dejli telegraf”, a sarajevski “Dnevni avaz” citira jednog od pisaca bosanske tužbe, Frensisa Bojla, profesora prava iz Čikaga, odnosno njegov predlog vlastima u BiH da pobedu u Hagu odmah iskoriste da u Ujedinjenim nacijama pokrenu postupak za ukidanje Republike Srpske.

LJUBICA GOJGIĆ B92