Beograd u lepom društvu

NENAD BOGDANOVIĆ, BEOGRADSKI GRADONAČELNIK

Londonski “Fajnenšel tajms” već nekoliko godina organizuje konkurs za najbolje investiciono odredište u nekom delu sveta koje se proglašava “gradom budućnosti”. Prošle godine, kada je konkurs raspisan za Bliski istok, konačni pobednik bio je Dubai. Pobednici za 2005/2006. godinu će biti proglašeni 16. marta u Kanu. Kako NIN saznaje, Beograd će, po svoj prilici, ući među prvih pet evropskih “gradova budućnosti”.

Prvi kriterijum za grad budućnosti je ekonomski potencijal. Koji su to beogradski potencijali?

- Beograd je u privrednom smislu doživeo jedan potpuni preokret u odnosu na ono što mu je do 2000. godine bila karakteristika. Tu pre svega mislim na jedan potpuni kolaps. Znači, ono što se u pojedinim mestima u Srbiji dešavalo sa jednim ili dva preduzeća, u Beogradu se dešavalo masovno. Praktično je kompletan metalski kompleks otišao u propast, od Zmaja u Zemunu, preko Novog Beograda i IMT-a pa do rakovičkog basena. Dakle, to je ekonomski potencijal koji kroz privatizaciju mora brzo da se restrukturira, sredi.

Zatim, nama je i tekstilna industrija praktično otišla u aut. Svi se sećamo šta su nekad bili Pamučni kombinat, Vunarski kombinat, TIZ, da ne nabrajamo dalje. I te potencijale treba sačuvati i razviti kroz privatizaciju za koju moramo naći partnere.

Tu je i privreda usluga i za to nas je Novi Beograd otvorio kao atraktivnu lokaciju. Privreda usluga je privreda 21. veka.

E, sad, šta je sektor usluga?

Neki smatraju da je deo toga ono što je klasično – trgovina, ugostiteljstvo, bankarstvo, finansijsko tržište. Znači, sve te delatnosti u kojima ljudi rade, u kojima obavljaju promet nečega. U to spada i informatika koja dolazi sa svim uslugama koje nude telekomunikacije. Jedna je stvar sam hardver i ono što vi negde proizvedete, ali mnogo veći biznis je u onom drugom, šta vi iz toga dajete. Hajde, šta je Internet? To je ono što mi često imamo kao dilemu. Internet je jedan sektor usluga, jedna ozbiljna privredna grana koju prati mnogo toga. Onda, sektor trgovine koji se drastično razvija na jedan drugi način.

Imali smo situaciju kad je bilo teško da bilo šta ponudimo. Imali smo potpuno pogrešno strateško opredeljenje u razvoju Beograda. Recimo, nama ne treba sve poljoprivredno zemljište koje imamo u Beogradu za proizvodnju hrane. To je doskora bilo 82 posto zemljišta. Sa pola od toga možemo ne samo nahraniti Beograd, nego možda i pola Srbije. A ako samo pet, šest posto tog zemljišta pretvorimo u neke druge namene, dobićemo ono što se dešava kompletno sa zemljištem oko autoputa prema Zagrebu.

Znači li to da se Beograd seli polako na Novi Beograd?

- Očekujem da će Novi Beograd i Zemun, praktično, biti centar privrednih aktivnosti. Novi Beograd je trenutno opština na kojoj se najviše radi. Sada je već preko 82 000 zaposlenih na Novom Beogradu. Očekujem vrlo brzo cifru od sto hiljada zaposlenih na Novom Beogradu, što je pozitivno.

Do koje godine?

- U sledeće dve godine ćemo to već imati.

Koliko je to od ukupno zaposlenih?

- U Novi Beograd investiraju vrlo ozbiljne strane firme. Najviše izraelske, onda ima dosta i grčkih, italijanskih, slovenačkih, austrijskih...

Nedavno ste rekli da je gotovo polovina svih investicija izraelski kapital?

- Za nekretnine. I, to je praktično na Novom Beogradu.

Da li znate koliko je izraelskog kapitala na Novom Beogradu?

- Ne mogu tačno da znam zato što, jednostavno, kontrolišemo jedino ono što je direktno na zemljištu koje mi ustupamo.

Dobro, koliko je stranog kapitala, u ciframa, ušlo?

- To ja ne mogu da vam kažem.

Bar okvirno?

- Evo, znamo da se u Beogradu gradi, znamo šta su nam uplatili za građevinsko zemljište, ali koliko plaćaju firmama koje grade i što rade, mi to ne znamo. Uglavnom, 99 posto rade domaće firme. U ovom trenutku se gradi 1 200 000 kvadrata. To je dosta impozantna cifra.

Ali, šta je još bitno? Bitno je što ćemo za uređenje građevinskog zemljišta ove godine praktično inkasirati sto miliona evra, a 2000. godine smo ubrali samo sedam miliona.

Drugi kriterijum koji je Beograd uveo u društvo evropskih metropola budućnosti jeste jevtina radna snaga za evropske pojmove.

- To je objektivno tako. Mi jesmo jevtiniji.

Koliko smo to jevtiniji?

- Postoji tu više aspekata. Nije u pitanju samo plata. Kad nekoga dovedete ovde, ne obezbeđujete samo platu, nego mu obezbedite i sve druge uslove. Tako da, recimo, na Novom Beogradu imate veliki broj malih firmi osnovanih od strane velikih preduzeća, pre svega u domenu softvera, koje rade, sede ovde, ovde ih plate dva ili tri puta manje, a to je za ove naše uslove izuzetna plata, još uvek. Naravno, to će se menjati kako vreme bude odmicalo, jer gledamo kako se u Beogradu menjaju stvari. Posle 5. oktobra prosečna plata u Beogradu je bila 45 evra, a u decembru je bila 320 evra. Kad sam govorio pre tri godine da će doći na 300 evra u 2005, svi su me gledali onako, a ja sad proričem da će u Beogradu za tri do četiri godine prosečna plata biti 600 evra. Mogu potpuno da budem siguran u to. Da se razumemo, danas je prosečna plata u Italiji 890 evra. U Španiji je 930 evra.

Treći kriterijum za grad budućnosti, koji Beograd ispunjava, jesu uslovi života.

- Ovo takmičenje u organizaciji Fejnenšel tajmsa je važno i zato što šaljemo poruku svetu da smo mi potpuno normalan evropski narod. Uostalom, geografski smo usred Evrope. Ali, nije samo to. Oni tu mere i zdravstvene usluge i, naravno, neke druge stvari koje su bitne za život, trgovinu, cene. Znači, mi smo interesantni i zato što je u svetu samo dvadesetak velikih gradova jevtinije od Beograda. Znači, 144 grada – velike svetske metropole – skuplje su od Beograda za život. I to je za njih, naravno, važno.

Četvrti uslov za grad budućnosti je – saobraćaj.

- Stranci znaju kakav je njihov unutrašnji gradski saobraćaj. Za njih je naš unutrašnji saobraćaj vrlo pristojan. Naravno, ubuduće nas čekaju problemi. Recimo, mostovi. Nelogično je – ako sa novobeogradske i zemunske strane ima 600 hiljada ljudi i sa ove druge strane 600 hiljada ljudi – da postoje samo dva mosta.