Medved Lale

Kupio sam tek rođenog medveda očekujući velike medvede da mi dođu u goste. Dok me je mali medved dresirao kako se dočekuju gosti, ja sam ga opomenuo da mi čuva kuću dok odem na pijac i nađem Ćetena. To je Stefan Ćetenović, slobodni umetnik, koji mi je promenio sto maraka za sto poljskih zlota.

Ja sam to primetio, ali mi je za priču bio potreban Stefan. I Ćeten reče: Jeste, i meni su kao Adamu ukrali rebro, ali sam izjutra ispod jastuka našao ženu. Nisam probao jabuku jer sam znao onu bogovsku priču: žena je narod za sebe. Đorđeviću, plete Stefan, ovo su poslovi koje žena radi za muža: peče, pere, kuha, doji, štrika. Ali nijedna od žena ne zna sve te radnje. Dovodim drugu ženu jer prva neće da pere veliki veš sa vešplavom, dovodim treću sa dva mobilna telefona ali ona ni da čuje o štrikanju, dovodim četvrtu, onu od rebra, nje se plašim, ima zmiju kao kaiš oko trbuha, zato četvrta sedi u vrh sofre, ništa ne radi, gleda seriju “Koliko je car Yory bio lud.”

Sad imam uvod za priču sa ovim Ćetenovim opaskama. Žurim da se vratim, medved je ostao sam u kući. Nađem ga u dvorištu, bere jabuke. Jednu pojede, drugom gađa prolaznike na ulice. Sladak je, maše mi komšinica Cica, daj ga malo meni da ga odvedem na reku i okupam. Cica odlazi sa medvedom. Moj grad Čačak poznaje medveda. Medved poznaje Čačak i neke viđenije građane. Tako se mnogi političari slikaju sa medvedom, fotosi izlaze čak u Ilustrovanoj politici. Medo raste i ja sa njim, već vredim sto dinara po evru i yabe pivo kod kafane “Car Lazar”. Iz Beograda mi se javljaju prijatelji. Vele – u dopisnicama – došli bi kod tebe na medveda. Bože, kako se narod i običaji menjaju. Nekada sam imao kuče Flokija sada imam medveda, tepaju mu Lale. SUP mi je javio da Lale ima žensku na Kablaru, medvedicu, ime joj za seljake Lola, za SUP – mečka NN. Menjaju se kod nas i običaji: nekada se kod mene dolazilo na prošek, pa na vino, pa na ajnc. Mala varoš komentariše: Aj da je Đorđević primio izbeglice u kuću, da je komponovao folk pesmu, ili bar da je radikal. Ovako, Đorđević postade zvezda zahvaljujući medvedu. Ti što me ogovaraju ne znaju da mi i medved prebacuje: Dosta mi je tvoje avlije Đorđeviću, prodaj me Ciganima, to je moj život, uz lanac i Lolu, ako se nije preudala. Te noći se isplakasmo medved i ja. Nisam više imao medveda na jabuci. Ni u kući. Mogao sam da sada primim goste iz Beograda. Tako i bi. Dođe Momo Kapor, sa Qiljom, onda Tikalo, Čuma, i bogami Makso novinar, još i Ivica knjižar sa ženskom koja za njim nosi gajbu piva. Moji gosti se naljutiše. Nema medveda, htedoše odmah da odu. Ja ih uhvatih na sujetu. Dom kulture nam nudi književno veče. Sa Momom, sala će biti puna. Karte će prodavati Ćeten i Čuma. Bilo je to u vreme socijalizma. Vreme kada je bilo sve moguće. Čuma i Ćeten brojali su pare od prodatih ulaznica. Moma je u domu kulture govorio o ljubavi, joj, što je lepo rekao: – Volite se ljudi jer ljubav ima osam vrsta zabluda, deset vrsta strasti, osamnaest a možda i dvadeset vrsta mržnje. Brige koje donosi ljubav nemaju broja.

Publika je plakala a jedan pop iz publike je vikao: Primite svako zlo, samo ne zlu ženu.

Pop kao da dade znak Momi, on ustade i prekrsti se, reče: Danas je letnji Sveti Nikola, neka mu je slava i hvala.

Mi učesnici književne večeri, dva se puta prekrstismo, i nekoji u publici. Pade noć. Flaše piva. Ćevapčići, šerpe, lonci, tanjiri, tacne, šake pune mesa. Jutro. Pre podne rumeni obrazi sunca od ćevapčića. Kelner u kafani “Car Lazar” čita Politiku. Čita glasno: “Momo Kapor s družinom Čačana iz Beograda sinoć se na književnoj večeri dva puta prekrstio. Pijani od aplauza i piva, pored toliko elegantnih restorana, baš su našli kafanu i, to – Car Lazar. Kelner pročita, bacismo ćevapčiće iz yepova, ostadoše nam ulica i moja kuća da čekamo miliciju.

Nema milicije. Pojavi se moj medved, vodi ga Mali Radojica. Medved i Radojica se smeju. Čitali ono što su novine pisale o krštenju na književnoj večeri. Medved i Mali Radojica nas zamoliše da se zajedno slikamo. Fali nam moja Lola, žalio se medved Lale. Zbilja – svi upitasmo – gde ti je gospođa. Čeka mečiće, gospođa Lola, pohvali se medved Lale. Medved je tražio da se prvi slika sa Momom jer njegova Lola rado čita njegove romane. Plašeći se još uvek milicije, medved se pope na banderu i veselo objavi: Nema milicije, haj’mo na pivo u kafanu “Car Lazar”.

Što ste vezani? – upita Tikalo medveda.

Medved, u hodu prema kafani: Đorđević i ja imamo lanac u ustima da nas tako lakše vodi po svetu mali Radojica. Tako je to kada odeš iz zavičaja. Tako je i ako ostaneš u zavičaju. A šta to? – svi upitasmo. Medved odgovori fino, pijući prvu kriglu piva: Kafana sa imenom Car Lazar, iako će ostati u zavičaju. A šta to? – svi upitasmo. Medved odgovori fino, pijući prvu kriglu piva: kafana sa imenom Car Lazar, iako će ostati u zavičaju, uskoro će dobiti ime CAR MURAT!

Puriša Đorđević