Biznis pobedio separatiste

Pre samo nešto više od deset godina Kanada je bila na rubu raspada: na referendumu oktobra 1995. separatisti u frankofonskoj provinciji Kvebek izgubili su za samo 53 000 glasova (za otcepljenje je glasalo 49,4, a za ostanak u Kanadi 50,6 odsto). Danas je situacija potpuno obrnuta: Kvebek, a pre svega njegov poslovni megapolis Montreal, doživljava poslovni procvat i snovi o odlasku iz federalne države jenjavaju.

Referendum je u međuvremenu, odlukom kanadskog Vrhovnog suda iz 1998, otpao kao mogućnost, jer su sudije presudile da je neustavan ako se koristi kao sredstvo za jednostranu secesiju. Doduše, Bernar Landri, vođa “Bloka Kvebek”, separatističke opozicione partije, najavljuje osvajanje vlasti u provinciji na izborima 2008, ali to je više deo političkog folklora nego realnost.

IZBIJENI ADUTI: Vlada u Otavi ipak pomno prati sve što se dešava u francuskom delu Kanade, jer je bogati komšija SAD bio na ivici žileta decenijama i najbliži među zemljama zapadnog sveta da se zaista raspadne. To posebno pamti donedavni premijer i lider liberala Žan Kretjen, koji je rođen, kao i mnogi velikani kanadske politike, baš u Kvebeku.

- Odlazim iz vrhunske politike zadovoljan, jer smo sačuvali jedinstvenu Kanadu u vreme mog mandata. Uvek sam se sećao reči engleskog ekonomiste Normana Engela, koji je još daleke 1913. rekao da ništa ne može uništiti ovu zemlju ako to ona sama ne uradi – izjavio je Kretjen u oproštajnom govoru pred parlamentom, kada je čestitao pobedu konzervativcima na federalnim izborima početkom ove godine.

Za samo jednu deceniju ekonomija i profit, koji, kao i svuda u zapadnom svetu, određuju sudbinu političara, učinili su od gotovo izgubljenog Kvebeka provinciju koja kao lokomotiva vuče moćni kanadski biznis. Glavni aduti separatista su bili da im država uzima kroz poreze veliki deo profita i da u rastućoj besposlici moraju sami da vode ekonomiju. Sredinom devedesetih iz Kvebeka se za samo tri godine odselilo više od 250 000 ljudi, mahom Engleza, Škota, Iraca... Recesija, nezaposlenost, pad cena nekretnina, zatvaranje fabrika bili su surova svakodnevica, plus priprema terena za odlazak iz kanadske federacije. Sada se ljudi vraćaju, Kvebek prima nove useljenike i rasterećuje već pretrpani Toronto, koji mu je veliki rival, a poslovni ljudi zadovoljno trljaju ruke.

Prošle godine je samo industrija drveta, kojim je Kvebek prebogat, inkasirala oko 17 milijardi dolara. Kompanija “Hdždro LJuebec” druga je najveća energetska firma u zemlji i jedna od vodećih u hidroenergetici u svetu. Kanada je zemlja sa najvećom proizvodnjom električne energije na svetu i u tom biznisu inkasira desetine milijardi dolara. Sistem hidroelektrana La Grande u Kvebeku je najveći svetski hidrosistem sa osam elektrana. Najveća, „Robert Burasa”, nazvana po kvebeškom premijeru posle neuspelog referenduma 1995, sama proizvodi 5 616 megavata električne energije (dva i po Đerdapa).

Poznata firma “Bombardier”, kao renomirani svetski proizvođač avio motora, napravila je bum lansiranjem poslovnog mlaznjaka “Global Edžpress”. Obim njenog posla u prošloj godini premašio je dvadeset milijardi dolara. Na polju telekomunikacija kompanija BCE, kao filijala “Northern Telecoma”, ostvarila je čist profit od tri milijarde dolara. Dobro posluje petrohemijski kompleks, građevina, ekologija i mediji. Industrija mode je oduvek bila vodeća u Kanadi, a Montreal, kao američki Pariz, rasadnik ideja i novih trendova. Mediji su po tradiciji veliki takmaci sa SAD, ali je farmaceutska industrija ono na čemu Kvebek gradi velike planove, jer su najveći svetski proizvođači lekova otvorili glavne centrale baš u Kvebeku. Sent Lorenc, kao moćna reka i značajan plovni put za prekookeanske brodova iz Atlantika ka kanadskim lukama, pravi je mamac za investitore. Najzad, federalna vlada je značajnim subvencijama pomogla i kvebeške farmere poznate po proizvodnji ranog voća i povrća.

TENKOVIMA NA DEMONSTRANTE: Duga je istorija nastojanja Kvebeka da napusti Kanadu. Jula 1967. francuski predsednik, general De Gol (trideset godina kasnije, u Kvebek Sitiju, glavnom gradu provincije, otkriven mu je, u znak zahvalnosti, spomenik), uzviknuo je sa terase gradske većnice u Montrealu: „Živeo slobodni Kvebek!”. To je bio signal Reneu Leveku, lideru separatista, da krene u upornu borbu za ostvarenje sna o sopstvenoj državi, baš u godini kada je zemlja slavila vek postojanja. Samo tri godine kasnije u Montrealu su bile organizovane do tada nezapamćene demonstracije. Kako policija nije uspela da obuzda protestante, vlast je pozvala premijera Pjera Trudoa. On je reagovao šokantno: poslao je tenkove na ulice Montreala.

Strasti se nisu stišavale i 1980. organizovan je prvi referendum, za vreme vlade separatista. Glasači su, međutim, bili jasni: 60 odsto je bilo za opstanak zajedničke države. Ali, to nije pokolebalo secesioniste i svoju strategiju su gradili na uvođenju dvojezičkih natpisa, kako bi francuski bio bar ravnopravan sa engleskim. Svetu nije bilo jasno šta nekome nedostaje u tako bogatoj zemlji kao što je Kanada, ali su iz Kvebeka odgovarali da hoće da gazduju svojom zemljom, „bez harača iz Otave”.

Vrhunac krize je došao posle pobede Žaka Parizoa, lidera Kvebeške partije, na provincijskim izborima 1994. On je u dogovoru sa svojim političkim istomišljenikom i ambicioznim mladim advokatom Lusijenom Bušarom odmah napravio Predlog zakona o otcepljenju Kvebeka. Zakazali su referendum za poslednji dan oktobra 1995. Sve ankete su pokazivale da će biti krajnje neizvesno, a zvanični Pariz se stavio na stranu separatista primajući u posete njihove lidere. Posle tesnog poraza, Parizo je podneo ostavku, a Bušar je vladao do 2003. kada su ga na izborima liberali potukli do nogu.

U međuvremenu, sve pravne i političke nedoumice oko eventualnog trećeg referenduma presekao je, pomenutom odlukom, kanadski Vrhovni sud.

San o drugoj Francuskoj na američkom kontinentu odlazi polako u istoriju.

Branislav Seničić