Za i protiv

Brine li vas “seča struje” najavljena onima koji nisu platili račune? Ako je tako, “Večernje novosti” od 28. februara imaju dobru vest za vas. Posle informacije da je “Avala film” već ostao u mraku, da su na redu mnogi veliki potrošači, ne izuzimajući ni bolnice, ovaj list piše: “Domaćinstva čiji je dug 3.291.467.363 dinara imaju vremena do petka, za kada je najavljena akcija seče struje i privatnim korisnicima.”

Pošto vaš dug EDB-u sasvim sigurno ne iznosi 3.291.467.363 dinara, to znači da možete biti mirni i posle petka. Bar ako verujete da saradnici “Novosti” znaju pravopis. Oni su jasno napisali da će se struja isključivati samo onim domaćinstvima čiji je dug tri milijarde... i tako dalje. Da su hteli da kažu da je to ukupan dug svih domaćinstava u Beogradu, onda bi sigurno, po tački 194a Pravopisa, stavili umetnutu rečenicu među zapete: “Domaćinstva, čiji je dug 3.291.467.363 dinara, imaju vremena..” itd.

Što se tiče familijarnog izraza “seča struje”, mislim da je dobro upotrebljen. Da ste pitali nekog zvaničnika iz Elektrodistribucije, on bi vam sigurno rekao da oni nikome ne seku struju, nego OBUSTAVLJAJU ISPORUKU ELEKTRIČNE ENERGIJE. Na taj visokoučeni žargon umorni i prozebli građanin Prosečni imao bi prava da odvrati: “More, ne trebaju mi ni energija ni isporuke, samo mi dajte struju da ne sedim u mraku i da mogu da skuvam kafu!”

Naravno, ne treba se nadati da su svi naši novinari savladali veštinu prirodnog, kratkog i jasnog izražavanja. Ovih dana, recimo, dosta se govorilo o fenolu u Ibru. U pretprošlu subotu je javljeno da je nivo fenola upola manji nego u petak uveče. Bolje reći, ta vest bi tako glasila da smo je pisali vi ili ja, ali u dnevniku Studija B, voditeljka je rekla: “Nivo fenola u reci Ibru upola je manji u odnosu na koncentraciju fenola izmerenu juče u večernjim časovima.” Osećate li mešavinu nauke i poezije? Ne pitamo kakva je voda, nego merimo odnos nivoa i koncentracije, i to ne uveče nego u večernjim časovima! Ipak, hvala im što su upotrebili staru srpsku reč juče. Mnoge njihove kolege, da meteorologe i ne pominjemo, više ne znaju ni šta znači ta reč, jer su je potpuno zamenili sintagmom “prethodnog dana”!

Uzgred, ako neko postavi pitanje kakva je razlika između “upola manji” i “dvaput manji”, odgovor glasi: nije nikakva. Jezik nije matematika, i u njemu različite reči mogu da izraze istu veličinu. Pomislite samo na dvanaest ruža i tuce ruža, pola godine i šest meseci, četvrt sata i petnaest minuta i tako dalje.

“Politika”, u nedeljnom broju, ima rubriku “Duel”, u kojoj na isto pitanje odgovaraju dva suprotstavljena sagovornika. U zaglavlju levog stupca piše “ZA”, u zaglavlju desnog “PROTIV”. Nezgoda je što ima pitanja na koja se ne može odgovoriti sa “za” ili “protiv” (recimo: “Pada li još kiša?”), nego sa “da” ili “ne”. Rubrika, međutim, ima fiksnu grafičku opremu, okvir koji se ne menja. Tako se desilo da je 26. februara postavljeno pitanje “Da li je bilo pokušaja hapšenja Ratka Mladića?”, pa je jednom stručnjaku za bezbednost pripisan odgovor pod “ZA”, a Vladeti Jankoviću, savetniku premijera Koštunice, odgovor pod “PROTIV”. Da je profesor Janković u duši PROTIV hapšenja Mladića, lako je moguće, ali nisu ga to pitali, niti je on to rekao, nego je rekao da NIJE BILO hapšenja.

Na istoj strani, novinarka I. A. piše: “Da li će svojim novim ruhom demokrate moći da pobede socijalnu demagogiju desničarskih radikala ili ideologiju jednakih stomaka levičarskih socijalista.” Potom, dva pasusa niže: “Da li će DS kada otklizi više ulevo sarađivati sa bogatašima i uzimati od njih novac za kampanje.” U “Društvenoj hronici”, u istom broju “Politike”, njen kolega T. N. počinje rečenicom: “Bliži li se kraju, novim rešenjem organizovanja gradskog prevoza, dugo usaglašavanje između lokalne vlasti u Nišu i Niš ekspresa.” Sve ove rečenice su pitanja, ali umesto upitnikom, kako zahteva pravopis, završavaju se tačkom. Ako znate nekog sponzora ili dobrotvora, zamolite ga da za štampariju “Politike” otkupi malo veću količinu upitnika, kao i za štampariju “Novosti” zapete koje joj nedostaju.