Zeleni papir

Evropa je počela pripreme za usvajanje zajedničke energetske politike koja bi trebalo da otkloni rizike u snabdevanju energentima, otvori jedinstveno evropsko tržište nafte, gasa i električne struje i osigura stabilne partnerske odnose sa snabdevačima, u prvom redu sa Rusijom.

“Zeleni papir” Evropske komisije – nacrt programa bezbednog snabdevanja energentima – naći će se na dnevnom redu samita EU krajem ovog meseca. U međuvremenu, predsednik Evropske komisije Manuel Barozo razgovaraće u Moskvi sa predsednikom Putinom o, kako je najavio, “novom partnerstvu” sa Rusijom.

“Mi smo u novom energetskom veku – kaže Barozo. – Tražnja je u porastu. Evropske rezerve se smanjuju. Nedovoljno se investira, a naša klima se menja. Moramo imati pristup koji odgovara realnosti. EU više ne može sebi da dozvoli postojanje 25 različitih i nekoordinisanih energetskih politika”. Sporazum sa Rusijom je u zajedničkom interesu. EU i Rusija “zavise jedna od druge”. EU želi da bude bezbedno snabdevena, a Rusija želi stabilno tržište u Evropi. EU sada 40 odsto potrošnje gasa podmiruje uvozom iz Rusije. A potrebe naglo rastu.

Zajednička energetska politika je davna opsesija Evropske komisije, ali je izrada “Zelenog papira” ubrzana nakon prošlogodišnjeg bilateralnog sporazuma između Nemačke i Rusije o izgradnji podmorskog gasovoda na Baltiku, koji je zaobišao Poljsku, i nedavnog energetskog spora između Rusije i Ukrajine, koji je pogodio više evropskih zemalja.

Glavni otpor zajedničkoj evropskoj energetskoj politici pružaju zemlje koje uvoz i kontrolu strateškog materijala, kao što su nafta i gas, tesno povezuju sa pitanjem nacionalne bezbednosti. Francuska i Španija, a u znatnoj meri i Nemačka i Italija, pristalice su nacionalnih energetskih politika. Neke od ovih zemalja su i protiv učešća stranog kapitala u vlasništvu nacionalnih energetskih kompanija, a pogotovo protiv njihove prodaje strancima.

Na drugoj strani, Poljska (koja uvozom iz Rusije pokriva dve trećine domaće potrošnje gasa i 97 odsto potrošnje nafte) odlučno je protiv toga da Rusija bude glavni snabdevač Evrope energentima i predlaže da se ovaj problem, koji se smatra prevashodno bezbednosnim, rešava zajedničkom politikom NATO-a, a ne zajedničkom politikom EU.

Poljski plan ima nekoliko tačaka. Jedna predviđa da se članice NATO-a novim sporazumom obavežu da u slučaju teškoća u snabdevanju energijom pribegnu jedna drugoj u pomoć, kao što to treba da čine u slučaju opasnosti (na osnovu člana 5 Statuta alijanse). Druga tačka insistira na deversifikovanom snabdevanju, kako se politički ne bi zavisilo od jednog (ili glavnog) snabdevača. Najzad, energetski bezbednosni sporazum bi sklopile članice NATO-a, što automatski odstranjuje Rusiju.

“Zeleni papir” EU, inače, predviđa: dugoročni pakt sa Rusijom o snabdevanju gasom i naftom, novu infrastrukturu, terminale, skladišta i gasovode (od Kaspijskog regiona do severne Afrike), novo zakonodavstvo, mehanizam za hitne intervencije, ubrzano potiskivanje prljave tehnologije i termoelektrana na ugalj, razvoj alternativnih izvora energije, uključujući nuklearke i slično. Prema procenama Evropske komisije, samo u izgradnju i modernizaciju energetske infrastrukture vlade i kompanije bi trebalo da ulože oko jedan bilion evra, i to u periodu u kome će cena energenata pre rasti nego stagnirati.

Mere zajedničke politike bi bile usvajane postepeno. Ako “Zeleni papir” bude prihvaćen na samitu EU, predstoje pregovori sa Rusijom o energetskom partnerstvu, ali i pregovori sa drugim potencijalnim snabdevačima. Pošto su svi dosadašnji sporazumi ove vrste dosad bili bilateralni, a sada bi članice trebalo da se podrede evropskim sporazumima, nužna je izrada zajedničkog zakonodavstva. To podrazumeva saglasnost svih 25 članica i usvajanje zajedničke politike u Evropskom parlamentu.

Zasad je teško naslutiti koliki će biti dodatni otpori zajedničkoj politici od strane nacionalnih energetskih politika. Sve karte nisu ni izdaleka otkrivene. Raspravu o poljskom predlogu je lakše predvideti, jer je on usamljen, a prva reagovanja na njega su odbojna. Nemci, koji su najviše ušli u energetske poslove sa Rusima, nisu prihvatili predlog koji im je izneo predsednik Kačinski za vreme svoje nedavne posete Berlinu. Oni su gostu stavili do znanja da nisu jedini koji su protiv odstranjivanja Rusije iz energetskog partnerstva. Oglasio se i Barozo: Brisel će “odstraniti svaki nacionalizam iz energetskog sektora”. Upozorenje se, nema sumnje, više odnosi na poljski, nego na francuski ili španski nacionalizam.

Igra je tek počela i biće duga i komplikovana, ali ne laka i zaobilazna, pogotovo na duži rok.