Čekajući Nabuka

Baš kada su evropski zvaničnici počeli Srbiju da posmatraju kao centralnu zemlju za transport prirodnog gasa, sirove nafte i struje u i ka Evropi, srpski političari su krenuli da vode neke svoje bitke, pa je na površinu isplivao sav netransparentni mulj ličnih interesa i lobija. U celoj priči dobra stvar je što će Brisel to da se energenti transportuju koridorima kroz Srbiju dogovoriti unutar članica EU, kao i sa SAD i Rusijom, pa ovi pojedinačni ispadi najverovatnije neće omesti projekte koje su nam drugi prepisali, kao svojevremeno i sankcije. Jer, strateški geografski položaj Srbiji je “bogomdan”, pa tu činjenicu neće moći sebi da pripišu kao politički učinak.

- Evropska unija smatra Srbiju centralnim delom za sigurnost i bezbednost budućeg snabdevanja cele Evrope, rekao je na nedavnom skupu u Beogradu Devlin Brendon, oficir za energetiku u EU napominjući da su izgradnja gasovoda Niš- Dimitrovgrad i podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru regionalni projekti značajni za Evropu.

Istakao je, takođe, značaj koji Elektromreže Srbije imaju za funkcionisanje slobodnog tržišta električne energije ne samo za region jugoistočne Evrope već za ceo kontinent. Jednom rečju, da bude jedan od šest regionalnih centara u Evropi za transport struje.

Devlin je obećao da će “EU učiniti sve što je moguće da pomogne”, a na konkretno pitanje ovog novinara da li to znači i kredit ili, eventualno, donaciju za finansiranje radova, odgovorio je da EU “već pruža pomoć kroz Evropsku agenciju za rekonstrukciju i određene programe”.

Na istom skupu predstavnici Srbijagasa i Ministarstva rudarstva i energetike su istakli da se povezuju sa srodnim kompanijama u okruženju i najavili da će 7. aprila potpisati sporazum sa austrijskim OMV-om, inače provajderom za gasovod Nabuko, koji Evropi treba da obezbedi alternativni pravac snabdevanja gasom kako ne bi zavisila od Rusije i Gasproma.

Potpisivanje sporazuma je otkazano jer su se u Srbiji određeni politički krugovi usprotivili “favorizovanju OMV-a”. A sve na račun, odnosno na štetu ruskog Gasproma. Zanimljivo, jer je reč o Miroljubu Labusu, potpredsedniku srpske vlade, koji je svojevremeno, posle petooktobarskih promena izjavio da ne priznaje dugove Rusima za gas, napravljene u vreme Miloševića.

Politički gaf, rekle bi diplomate. Odgovor OMV-a još se ne zna.

“Teritorija naše zemlje je interesantna i OMV-u i Gaspromu jer je najkraći i najjeftiniji put za prolazak tranzitnih gasovoda koji bi snabdevali Evropu ovim energentom sa istoka. Istina, Evropa je projektom Nabuko, zbog ratova u bivšoj SFRJ, odlučila da se iz Irana snabdeva preko Rumunije i Bugarske, ali još ima šanse za Srbiju. Nama bi ugovor sa OMV-om bio zanimljiv jer će prodavati gas koji će iz Irana stizati u Evropu. Mi kod Mokrina možemo da se povežemo sa gasovodom Nabuko. OMV želi čvršću saradnju sa Srbijagasom da bi obezbedio prodaju gasa, ali, ne treba se zavaravati, i iz geostrateških razloga. Jer, baš u Srbiji po pitanju gasa im je najveći takmac Gasprom. Srbijagas je imao dogovor sa Ministarstvom energetike da se obezbedimo i sa istoka i sa zapada. Zato smo planirali potpisivanje sporazuma sa OMV-om, ali u toku priprema sličnog sporazuma i sa Gaspromom,” tvrdi Krstić.

Rusi su, da podsetimo, još krajem 2005. godine vrhu Vlade Srbije i menadžmentu tek formiranog Srbijagasa jasno predočili da su spremni da u gasni sektor u Srbiji ulože nekoliko stotina miliona dolara. Potom je Aleksandar Medvedev, potpredsednik Gasproma, u neposrednim razgovorima sa srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom, potpredsednikom Vlade Srbije Miroljubom Labusom i srpskim predsednikom Borisom Tadićem najavio investicije u Srbiju od čak dve milijarde dolara.

Reč je o projektima izgradnje gasovoda Niš–Dimitrovgrad, kojim bi se srpski gasovod spojio sa bugarskim, izgradnji magistralnih gasovoda i o dovršetku gasnog skladišta Banatski Dvor. Gasprom je, zapravo, podsetio na međudržavni sporazum sklopljen između Rusije i SRJ još 1995. godine. Ovim sporazumom Gasprom je dobio koncesiju na gradnju gasovoda od Pojata iznad Niša ka krajnjem jugu Srbije (računajući i teritoriju Kosova i Metohije) sve do 2020. godine. Medvedev je, međutim, ovim projektima dodao gasovode ka zemljama u okruženju Srbije (i prema Italiji), kao i gradnju elektrana na gas.

Priča sa Panevropskim naftovodom (PEOP) nije, na sreću, vezana za aferu. Odnosno, tu se prepucavaju neki drugi političari. Slovenački. Potpisivanje Memoranduma za naftovod od Konstance do Trsta bilo je zakazano za februar, pa pomereno za mart, sad su predstavnici Rumunije, Srbije i Hrvatske slovenačkim kreatorima energetske politike poručili da će ga potpisati krajem aprila, a najverovatnije početkom maja, sa ili bez njih. Sačekaće se, verovatno sa završetkom izbora u Italiji, jer i tamo političari imaju preča posla od ekonomskih dešavanja.

Na skupu koji je baš po pitanju gradnje naftovoda, ne samo Panevropskog već i ostala dva balkanska (od bugarske luke Burgas do albanske Valone i od Burgasa do grčkog Aleksandropulosa, organizovan pod pokroviteljstvom potpredsednika Labusa čulo se dosta procena o potrebi bar jednog a možda i sva tri balkanska naftovoda. U zavisnosti od toga iz koje zemlje su bili učesnici zavisio je i ton i pravac procena. Ipak, ohrabrujuće je što su se na jednom mestu, javno, čule sve opcije. Stratezima ovih projekata najbolju poruku je izrekao predstavnik Turske, koji je ukazao na sve probleme transporta nafte tankerima moreuzima od Crnog ka Sredozemnom moru. Treba, takođe, reći da i Turska ima svoj projekat izgradnje naftovoda, paralelnog sa moreuzima.

S ekonomske tačke gledišta, zanimljiv je i podatak da bi PEOP bio ne samo energetski već i ekonomski koristan. Prema iznetim računicama, Srbija bi u najoptimističnijem slučaju (ako kapacitet naftovoda bude 90 miliona tona sirove nafte godišnje) imala ekonomsku korist “tešku” 500 miliona dolara. Ako bi naftovod bio kapaciteta 40 miliona tona, ta suma bi bila svedena na oko 200 miliona dolara godišnje. Rumunija bi, međutim, profitirala više od dve milijarde dolara (koliko je procenjena vrednost investicije), a Hrvatska 1,3 milijarde.

Do naredne zime Srbijagas će, valjda, uz asistenciju političara raspisati tender za gasovod i Banatski Dvor, biće završeni izbori u Italiji, a Slovenci odlučiti da li će naftovod proći njihovom teritorijom ili će cevi biti položene do Trsta kroz Jadransko more.