Po Srbiji zemlji da prevrne

“Žensko pitanje” opet je aktuelno. Mislili smo da je rešeno pre 60, 70 ili 80 godina, kada su (kako u kojoj zemlji) žene dobile pravo glasa. Sada, međutim, čujemo da se sprema zakon o ravnopravnosti polova. Srbija je, kažu, poslednja zemlja u Evropi koja još nema takav zakon. Wime će biti propisano obavezno prisustvo 30 odsto žena u državnim organima, javnim preduzećima, upravnim odborima i tako dalje. Uz to će biti obavezno i “korišćenje imenica ženskog roda za zanimanja i funkcije”. Izveštavajući o tome, novinar “Politike” (ili novinarka? – potpisan(a) je samo inicijalom) primećuje: “U radnoj verziji teksta zakona zapazili smo da se koristi pojam poslodavac, ali ne i poslodavka.”

Taj tekst zakona, inače, čeka na mišljenje iz Ministarstva pravde, posle čega će se razmatrati u Sekretarijatu za zakonodavstvo, i tek onda će biti iznet na skupštinsku raspravu (a znamo svi koliko su ažurni i vredni naši narodni predstavnici). To znači da će biti dosta vremena da razmislimo o pravnim i jezičkim aspektima ravnopravnosti polova.

Jedan od najvećih problema su žene sa zanimanjem na “log”, dakle žene sociolozi, biolozi, filolozi itd, da i ne pominjemo žene kardiologe, ginekologe i još petnaestak medicinskih specijalnosti, a pre svih žene psihologe. Svojevremeno sam u ovoj rubrici pominjao gramatičke teškoće s rečenicom jedne đačke majke: “Moj sin je u školi razgovarao sa psihologom i ona mu je rekla...”. U jednoj skorašnjoj TV diskusiji video sam da je jedna od učesnica označena na ekranu kao “psihološkinja”. I dr Đorđe Otašević iz Instituta za srpski jezik zabeležio je reč psihološkinja u svojoj studiji o neologizmima. Nezgoda je što nema drugih “loškinja”, što niko ne kaže “pedagoškinja” ili “demagoškinja”, niti je Hogarovu Helgu iko do sada nazvao “vikinškinjom”. Samo je još jedna reč na -škinja izvedena od muške osnove na “g”, sluškinja, a to baš nije neko prestižno društvo za psihološkinju. Hrvati danas kažu “psihologinja”, “sociologinja” i slično, ali ne verujem da bi takvi oblici mogli da budu prihvaćeni kod nas.

Krajem januara, u Opštinskom sudu u Nišu odloženo je suđenje vladici Pahomiju zbog bolesti sudije (znamo kako se to kasnije završilo), pri čemu je sudija bila žena. Naša čitateljka Zoranka iz Novog Sada poslala mi je tada isečak iz “Građanskog lista” sa ovakvim naslovom: “Sudija se razbolela pred završne reči”. Eto još jednog primera za nepopravljivi “mačizam” srpskog jezika. Iako se sudija menja kao imenice ženskog roda, i mada imamo i žensku imenicu sudija, u značenju “sudska vlast” (kao u čuvenim stihovima iz narodne pesme: “Po Srbiji zemlji da prevrne / I da druga nastane sudija”), sudija je ipak muškog roda, kao i delija, komšija, računyija, knjigovođa, drvoseča i mnoge druge imenice na -a. Postoji sudinica, ali je Matičin rečnik definiše samo kao “sudijinu ženu”. Hrvatima je i ovde lakše, jer kažu sudac, a za ženu sutkinja.

Uz ovaj primer Zoranka dodaje zanimljivu anegdotu. “Pre 26 godina sam bila pripravnik na sudu.” (Zapazićete da kaže pripravnik, a ne pripravnica.) “Sa sudijom Jovanom Jančićem išli smo na neki uviđaj u Bečej. Iz naše ekipe simpatični debeljko predstavio se komandiru policije: Ja sam Pera, daktilografkinja istražnog sudije Jančića.” Nisu, dakle, sve profesije orijentisane u korist muškog pola, ima i obrnutih slučajeva. S tim u vezi Zoranka postavlja pitanje: “Ako se na radnom mestu medicinske sestre zaposli muškarac, kako bi se on zvao? Medicinski sestrić? Medicinski brat?”

Sve ovo pokazuje da jezik po svojoj prirodi nije “politički korektan”, da u njemu nema mnogo mesta za ravnopravnost polova. Najnoviji takav primer otkrio sam slučajno, prolazeći hodnicima mog fakulteta. U okviru kampanje za dobrovoljno davanje krvi, na više mesta postavljeni su plakati, u dve verzije. Na jednima je prikazan mladić, ispod koga je natpis “Postani davalac”. Na drugim plakatima je slika lepe devojke, a ispod nje piše... Piše isto, naravno. “Postani davalac”. Šta mislite, kad jednom bude usvojen propis o “obaveznom korišćenju imenica ženskog roda”, hoće li onda na plakatima namenjenim studentkinjama pisati “Postani davaljka”?