Rehabilitacija

Prošle nedelje izglasan je Zakon o amnestiji i rehabilitaciji. Potpisao ga je predsednik Srbije Boris Tadić, što znači da je stupio na snagu. Ne, nije reč o pravima invalida koje treba rehabilitovati, već o rehabilitaciji onih koji se nisu snašli u našoj burnoj istoriji punoj ratova i revolucija i bili na “pogrešnoj” strani.

Doskora se smatralo da je pogrešna strana kad je neko bio u četnicima ili na Golom otoku, a ovim zakonom se briše svako apriorno upiranje prstom na neku “pogrešnu” stranu. Iako istoričari, političari i svedoci još raspravljaju o ulozi svih tih pokreta koji su se pokrenuli da učestvuju u zlehudoj istoriji tu negde oko polovine našeg veka, novousvojeni zakon je otvorio mogućnost pravne rehabilitacije svih živih i mrtvih pojedinaca, učesnika u tim pokretima.

Rehabilitacija se odnosi na sve osobe koje su iz političkih ili ideoloških razloga lišene života, slobode i drugih prava od 6. aprila 1941. godine do danas. Zahtev za rehabilitaciju može da podnese svako pravno ili fizičko lice s tim da zahtev sadrži lične podatke osobe čija se rehabilitacija traži, činjenice o delu, radnji ili događaju i raspoložive dokaze koji mogu da ubede sud u istinitost navedenog.

Upravo povodom ovog zakona nepotpisani redakcijski komentator jednog ozbiljnog lista skreće pažnju da će možda “usvojeni Zakon i ispraviti neku pojedinačnu istorijsku nepravdu, ali će sigurno relativizovati istoriju od koje Srbija može imati samo štete, jer famozni zakon implicira da antikomunizam poništava nečiju kvislinšku suštinu”.

Reč rehabilitacija pojavila se u evropskim jezicima u današnjem značenju reči u srednjem veku. Latinskog je porekla. Izvedenica je od prideva habilis, sposoban, pogodan, prikladan, iz porodice reči nastalih od glagola habere, imati.

Amnestija, reč starogrčkog porekla od reči amimneskethai, ne zaboraviti, potpuno ili delimično pomilovanje, pojavila se u evropskih naroda početkom renesanse. Najpoznatija organizacija u kojoj se ta reč spominje “Amnesti internešnal” osnovana je 1961. godine u Londonu za odbranu ljudskih prava i oslobođenje političkih osuđenika. Dobila je Nobelovu nagradu za mir 1977. godine.

Fransoa-Rene Šatobrijan (1768–1848), francuski književnik i ministar spoljnih poslova u doba Burbona, u svojim “Uspomenama s onu stranu groba” je zapisao: “Vlade će proći, moralno zlo će nestati, a rehabilitacija će pokazati kolika je bila potrošnja veka smrti i terora.”