Danak prirode

Reke su pretile vodostajem, rekordnim za poslednjih sto godina ali, ipak, površine koje su branjene od poplava nisu pod rečnom vodom. One nebranjene su poplavljene i Bog zna kad će se povući. Sada su, međutim, podivljale i podzemne vode. Dotrajali nasipi, često napadnuti s obe strane, moraju se ojačavati i vape za detaljnom sanacijom. Opasnost od voda je pokazala da moramo platiti i danak nemaru oko održavanja kanala za odvodnjavanje, koje je svojevremeno izgradila dalekovida Marija Terezija, a probuđena klizišta ispituje specijalna komisija Vlade Srbije, koja treba da napravi detaljnu mapu, evidentira ih, proceni koliko prete i, eventualno, da zabrani da se na tim lokacijama ubuduće gradi.

Pored klizišta i poplava Srbija se ovog proleća suočila i sa pomamom podzemnih voda. U više od 50 opština je na površini od 5 546 hektara evidentirano ukupno 252 klizišta, bujica otopljenog snega i aprilskih kiša je napunila potoke, rečice i reke, zapretila pa i poplavila 122 537 hektara obradivih polja a podzemne vode su potopile 112 173 hektara oranica. Stradale su i kuće, putevi, voćnjaci, od vode su stradala ne samo sela već i gradovi, u Beogradu se Sava izlila kroz kanalizacione cevi, Dunav je zapretio Zemuncima, voda i klizište ruše u Valjevu, dobar deo Srbije dežurao je ili još dežura na nasipima, pala je Jerinina tvrđava u Smederevu... Za to vreme neki pune džakove s peskom ali, nažalost, ima i onih koji ih kradu ili bar cepaju.

Reke se polako vraćaju na normalu. Stagniraju Tisa i Tamiš, Dunav i Sava su u opadanju, blagom, ali svaka dobra vest je bolja od onih kada je vodostaj rastao, iz časa u čas, za santimetar i više a stručnjaci prognozirali da vrh poplavnog talasa još nije prošao. Povlači se valjda i voda u korito Mlave i drugih reka i rečica egzotičnih imena, a koje su se sada pomamile. Doduše, sa vodom se zasigurno ništa ne zna. Možda će se naglo otopiti kakav sneg u gornjem toku Dunava, pasti velike kiše, možda...

Branislav Radanović, direktor “Voda Vojvodine”, kaže da postoji mogućnost da se dugogodišnje neulaganje u vodoprivredu “obije” Srbiji o glavu.

- Provociramo prirodu i ona će nas, ako nastavimo da se kockamo s njom, jednom sigurno kazniti, upozorava Radanović.

Ponašajući se po onoj narodnoj “Dobar sluga zao gospodar” vode i dalje zadaju glavobolje. Pre svega običnom narodu. Jadnicima čije kuće su poplavljene, njive pretvorene u jezera a putevi u košmarne stranputice. Mnogi su morali pobeći pred vodenom stihijom, često bez prtljaga. Žalosno je ovih dana gledati izbrazdana lica seljaka koji strepe gde će se vratiti i šta će zateći, kako će ponovo krov nad glavom sazidati.

Prave razmere ove prirodne katastrofe još se ne daju sagledati. Grube procene kažu da je reč o sumi od 3 milijarde i 110 miliona dinara. Direktne štete. Indirektna će se tek sagledavati. Pominje se i šteta koju će imati putna privreda. Cifra je astronomska. Čak 2,5 milijarde dinara. Ali, kad bi se sve sabralo i podvukla crta, od seoskih puteva do magistralnih – jer gotovo svi su posle kiša, klizišta i poplava ostali ranjivi – cifra bi možda bila i veća.

- Pravi obim štete od poplava i klizišta videće se tek kad se voda povuče. Kada lokalne samouprave popišu sve srušene, oštećene i ugrožene objekte i kada se sagleda šta je sve od obradivih površina stradalo od vode i klizišta. To što je poplavljeno uglavnom su zasejane površine. Ipak, preterivanja su procene pojedinih “stručnjaka” koji su već počeli da “slute” da će Srbija zbog poplava izgubiti žetvu, da neće biti hleba, kaže za NIN Danilo Golubović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Precizirajući da je još rano da se kaže koliko je voda uništila zasejanih useva, Golubović kaže da se najveći podbačaj može očekivati kod šećerne repe. Bilo je planirano da se šećernom repom poseje 70 000 hektara ali to neće biti moguće i ostvariti zbog poplava.

- To, međutim, ne znači da neće biti dovoljno šećera za domaće potrebe. Pitanje je, samo, da li će ga i koliko biti za izvoz. Ako se voda povuče u kraćem roku poljoprivrednici će moći da poseju soju i suncokret, kaže Golubović objašnjavajući da pod “kraćim rokom” podrazumeva period od dve do tri nedelje.

U Srbiji je, inače, planirano da se sojom zaseje 135 do 150 hiljada hektara a suncokretom oko 220 hiljada. Sada se može očekivati da će seljaci posejati i više, tim pre što je ove godine prvi put ugovorena otkupna cena u evrima: 195 evra za tonu soje i 175 za suncokret.

- Poplave su omele setvu planiranih površina ječma, ovsa i jarih žita pa je ovim kulturama zasejano oko 50 odsto planiranih površina. Kod pšenice je situacija neizvesna. Iako je jesenas zasejano nešto manje pšenice nego prethodnih godina, hlebnog žita bi bilo dovoljno za domaće potrebe da nije poplave. Oko 50 odsto jesenas zasejanih površina je poplavljeno ili je pod podzemnim vodama i sada je teško prognozirati koliko će se požnjeti. Pogotovo što ima onih koji prognoziraju da će prinos po hektaru biti tek jednu do dve tone. Realno je da će vode umanjiti ukupan prinos za oko 30 odsto, ali treba imati u vidu da se jesenas kasnilo oko tri nedelje sa setvom, izgubljeni su, dakle, optimalni rokovi, sada zasejane površine ugrožava voda, imamo truljenje korenja zbog vlage a tamo gde nema poplava suočeni smo sa masovnom najezdom glodara. Uz to, obimne kiše spiraju azot, tako da on neće biti dostupan biljkama. Tek krajem maja biće jasnije pravo stanje sa pšenicom, objašnjava Golubović ističući da će najmanje posledica zbog poplava i podzemnih voda biti na njivama zasejanim kukuruzom.

Ovog proleća malo će se kasniti sa setvom kukuruza ali, prema Golubovićevim rečima, već godinama u Srbiji se ovom kulturom zaseje sve više površina, proizvodnja raste, kao i izvoz. Od oktobra prošle do marta ove godine izvezeno je 762 000 tona kukuruza. Kukuruza će, dakle, biti. A biće i hleba. Ako treba i iz uvoza, obećava Golubović ističući da ne treba verovati spekulantima koji iz raznih razloga prognoziraju glad, bedu, inflaciju...

Sama činjenica da je proglašeno vanredno stanje i da je Vlada Srbije već u martu izdvojila 90 miliona dinara za sanaciju posledica klizišta a potom još sto miliona za borbu protiv poplava, pokazuje da država pokušava da reši bar goruće probleme.

- Kad se voda povuče, lokalna samouprava treba da dostavi procenu štete a potom će vlada proceniti kako će se to nadoknaditi, kaže Golubović navodeći da će, kad se voda povuče, poljoprivredna inspekcija izaći na teren i od njive do njive procenjivati koliko je useva uništeno. Ovo važi za sve poljoprivrednike, za one koji jesu i koji nisu registrovali gazdinstvo. Golubović, ipak, seljacima savetuje da se registruju.

Tačan broj domaćinstava koja su uništena zbog klizišta ne zna se jer brda i dalje klize a postoji opasnost da se jave i nova, kad se reke povuku u svoja korita a podzemne vode usahnu. Aleksandra Damnjanović-Petrović, pomoćnik ministra za kapitalne investicije, ističe da su crvenom bojom označene kuće i okućnice koje su srušene ili za rušenje ali da se svakodnevno situacija menja, nagore, pa mnoge iz kategorije “žute” prelaze u crvenu. Klizište je osim sela u više od 50 opština u Srbiji ugrozilo i objekte u Valjevu,

- Vlada Srbije je odmah po aktiviranju klizišta oformila Koordinaciono telo za pomoć ugroženima. Za pomoć se već vladi obratilo više od 50 opština, samo zbog klizišta i u svima je proglašeno stanje elementarne nepogode. Koordinaciono telo je u stalnom zasedanju. Stalno je neko na terenu. I same opštine su formirale svoje komisije za popis srušenih ili oštećenih objekata. Stav Vlade Srbije je da odmah zbrinemo ljude koji su ostali bez krova nad glavom, kaže Aleksandra Damnjanović, napominjući da su već otpočeli sa gradnjom kuća gde će biti smešteni ljudi iz sela Bogdanje kraj Trstenika i porodice iz opštine Brus.

Ipak, Aleksandra Damnjanović ističe da vlada nema dovoljno sredstava da podmiri sve potrebe ali da se svaki pojedinačni slučaj posebno razmatra ne bi li se pronašlo najpovoljnije rešenje za porodicu koja mora s kućnog praga.

Izgradnja smeštaja za beskućnike najverovatnije će se finansirati kreditima, poput onih koji su korišćeni za izgradnju kuća u selima koja su prošle godine stradala u Vojvodini. U selima Jaša Tomić i Međa ovih dana se završavaju poslednji objekti a, prema rečima Aleksandre Damnjanović, i gradnja kuća za ljude s klizišta će biti po sistemu ključ u ruke i po povoljnim cenama.

Da bi se predupredile ovakve nesreće s klizištima formiran je Stručni tim od stručnjaka s Rudarsko-geološkog i Građevinskog fakulteta kao i od predstavnika građevinskih firmi koje su se bavile sanacijom klizišta. NJihov zadatak je da najpre “snime” situaciju, da naprave novu mapu klizišta Srbije, procene opasnost u pojedinim područjima, daju predlog kako da se klizišta saniraju ali i da, eventualno, u nekim krajevima zabrane izgradnju kako se ne bi desilo da se kuće opet nađu na putu brdima zemlje.

Ministarstvo poljoprivrede, inače, nema poseban budžet za nadoknadu štete poljoprivrednicima od elementarnih nepogoda. Računaju, međutim, na budžetske rezerve.

I prestonica u vodenom obruču Ni prestonica nije bila imuna na poplave i podzemne vode. Zatvoren je bio Donjogradski bulevar ispod beogradske tvrđave a vožnja Bulevarom vojvode Mišića nalikovala je splavarenju brzacima kakve planinske reke. Sava se probila kroz kanalizaciju i na još nekim lokacijama, kod Železničke stanice, na primer, pa su ti delovi belog grada zbog prljave vode i miomirisa više podsećali na kakvu močvaru. Srđan Jovanović, rukovodilac Gradskog štaba za odbranu od poplava, sugrađanima je obećao da će, čim se vode povuku, krenuti dezinfekcija. Nabavljene su, naime, hemikalije za čišćenje i dezinfekciju poplavljenih područja, da bi se sprečile infekcije koje se prenose vodom. Dunav je aprilskih dana ozbiljno zapretio Zemunu a Sava je toliko ugrozila “beogradsko more” da je tokom Uskrsa, a i posle, zabranjen boravak i kretanje na Adi Ciganliji. Upozorenje Gradskog štaba za odbranu od poplava o zabrani odlaska na Adu nije, međutim, shvaćeno ozbiljno jer su Beograđani ipak kretali na ovo izletište. Zbog opasnosti da na pojedinim mestima nasip procuri ili da bude probijen, na kraju je morala da reaguje policija, tražeći da se građani potpišu i tako potvrde da su na Adi na ličnu odgovornost. Politička prepucavanja Poplave su bile i prilika da se političari iskažu kao patriote. Pod izgovorom da brinu za nastradale, uzajamne kritike su razmenili minister za kapitalne investicije Velimir Ilić i predsednik Upravnog odbora Javnog preduzeća “Vode Vojvodine” Jožef Kasa. Pale su i teške reči, po pitanju stručnosti i krivice za poplave, pre svega. Odgovarajući na Ilićeve prozivke da su “Vode Vojvodine” krive za lošu situaciju na pojedinim odbrambenim nasipima, Kasa je ministru zamerio: - Poslao nam je četiri mašine, koje nam u ovoj situaciji ne mogu biti ni od kakve koristi. Čim su stigle, te mašine, kojima upravljaju nestručni ljudi, zaglavile su se u blato ispred nasipa, pa smo morali potrošiti dragoceno vreme da ih iz gliba izvadimo. Kasa je, takođe, istakao da republičke vlasti “Vodama Vojvodine” duguju oko 320 miliona dinara, još za prošlogodišnju odbranu od poplava u Banatu. - Zbog toga ni mi nismo mogli da isplatimo izvođače radova, pa ćemo morati da dignemo kredit. Ministar finansija Srbije Mlađan Dinkić zamolio je “Vode Vojvodine” da se za isplatu strpe do poslednjeg kvartala ove godine, zbog problema sa budžetom Srbije. Sada je pažnja javnosti usmerena na problematiku poplava, ali se plašim da će, kada opasnost prođe, sve biti zaboravljeno, pa i novac koji nam duguje republička vlast. Tako se desilo i prošle godine, kaže Kasa. Kad se otope snegovi... Novi poplavni talas mogao bi Srbiju da zadesi krajem maja i početkom juna, kada se konačno otapa sneg na planinama, kojeg je ove godine bilo 25 odsto više od proseka. Nikola Marjanović, direktor Direkcije za vode Srbije, ipak se nada da će taj talas biti “mnogo umereniji”. Komentarišući da u branjenom području, duž reka u Srbiji, nije bilo poplava, odnosno proboja odbrambenih linija, Marjanović ipak strahuje da vode ne probiju nasipe. Kako kaže, “ove vode će se povući tek za tri do četiri nedelje. Zato ni u jednom mestu gde je uvedena vanredna odbrana od poplava ona nije ukinuta”. Marjanović objašnjava da neka područja duž vodotokova nisu branjena, jer je ekonomskim analizama utvrđeno da je bolje trpeti štetu od poplava koje se dese jednom u 50 ili 100 godina, nego zidati kilometarske nasipe čije se održavanje, zbog nedostatka novca, trenutno realizuje od 60 do 70 odsto. Već godinama veliki problem u sprečavanju poplava, inače, predstavlja neodržavanje odvodnih kanala od strane lokalne samouprave. Istovremeno, za održavanje tih kanala, koji su u nadležnosti države, nema dovoljno sredstava jer je efikasnost naplate naknade za odvodnjavanje već duže tek 20 odsto. Tu su, takođe, i administrativni apsurdi. Problem u odbrani od poplava predstavljao je, tako, i nedostatak ingerencije Direkcije za vode Srbije nad Javnim preduzećem “Vode Vojvodine”. Prema aktuelnim zakonima, za levu obalu Save zadužene su “Vode Vojvodine”, a za desnu “Srbija vode”.