Kako je to radio Endi Vorhol

Upravo se odr?ava izlo?ba ?Endi Vorhol u Novom Sadu? ? od 26. aprila do 15. maja. Vorhol je ?injenica ali i legenda. On je ?mislilac, slikar, filmski ?ovek, promoter drugih umetni?kih lica i pojava, modni diktator, junak pri?a, zvezda?. Sve u jednom ?oveku. Ali u ?svetu ni?tavilu? reklame i novca: ??eleo sam da slikam ni?tavilo, tragao sam za su?tinom ni?tavnosti i otkrio sam da je to konzerva za supu.?

?Jedna prijateljica me je pitala ??ta najvi?e voli??? Tako sam po?eo da slikam novac...? U tom cinizmu ima sposobnosti da se ?itaju ?znaci vremena? sa tamnije ili prave strane. Ostala je njegova proro?ka izjava da uz uspon medija i komunikacije u dru?tvu ide ?budu?nost u kojoj ?e svako biti slavan na 15 minuta?.

Endi Vorhol je najgori ali najzna?ajniji i najuticajniji umetnik svog vremena?, tvrdio je Norman Majler. ?To je jedini genije sa IQ-om 60?, objasnio je Gor Vidal.

 

Tejlor: Ove godine ?e? u Milanu prikazati svoje slike iz ciklusa Poslednja ve?era.

Vorhol: Da.

Tejlor: Kada su nastale te slike?

Vorhol: Cele godine sam radio na njima. Trebalo je da budu prikazane u decembru, onda je rok pomeren za januar. Sada ne znam kad ?e biti prikazane.

Tejlor: Jesu li naslikane ili je u pitanju neka druga tehnika?

Vorhol: Ne znam. Neke su ba? slikane, ali mislim da one ne?e biti prikazane. Prikaza?e se one koje su ra?ene u sito-?tampi.

Tejlor: Na nekima od njih postoji jedna vrsta kamufla?nog filtera. Zbog ?ega?

Vorhol: Pa ostalo mi je ne?to tog kamufla?nog filtera.

Tejlor: Od autoportreta?

Vorhol: Aha.

Tejlor: Da li si pravio neke pripremne studije, skice?

Vorhol: Jesam, poku?ao sam. ?etrdesetak radova.

Tejlor: I sve to u pripremnoj fazi?

Vorhol: Da.

Tejlor: Deluje ?udno kad vidimo slike, poput ove, da su udvostru?ene, kao u ogledalu.

Vorhol: Pa to su samo mali formati.

Tejlor: Na onoj stvarno velikoj svi likovi su izokrenuti, postavljeni naglavce.

Vorhol: Ta?no.

Tejlor: Sve to deluje ?udno zato ?to obi?no vidimo samo jednog Isusa u jednom trenutku.

Vorhol: Sad su tu dvojica.

Tejlor: Misli?, kao dvojica papa?

Vorhol: Evropski papa i ameri?ki papa.

Tejlor: Da li si video Jir?ija Dokoupila u galeriji Zonabend?

Vorhol: Ne, nisam jo?. Oti?i ?u u subotu.

Tejlor: To je verovatno poslednji dan. Tamo ?e? videti dva Isusa na raspe?u, stoje jedan kraj drugog.

Vorhol: O...

Tejlor: Dokoupil mi je objasnio kako misli da je u izvesnom smislu transgresivno imati dva Isusa na istoj slici.

Vorhol: Ote mi re? iz usta.

Tejlor: Zna?i li to da i ti poku?ava? da bude? transgresivan?

Vorhol: Aha.

Tejlor: U Americi si mo?da poznat koliko i ?arls Menson. Postoji li ikakva sli?nost izme?u vas u Fabrici i Isusa na Poslednjoj ve?eri?

Vorhol: To je negativno, meni je to negativno. Ne?u da govorim o negativnim stvarima.

Tejlor: Pa, reci onda ne?to o sre?nijim danima u dana?njoj Fabrici? Sada si predsednik korporacije.

Vorhol: Sve je to isto.

Tejlor: Za?to si odlu?io da radi? Poslednju ve?eru?

Vorhol: Zato ?to je Aleksandar Jolas to tra?io. On ima galeriju ta?no preko puta one druge Poslednje ve?ere i zatra?io je od troje-?etvoro ljudi da naprave svoje verzije.

Tejlor: Ima li tema Poslednje ve?ere neko posebno zna?enje za tebe?

Vorhol: Ne. To je dobra slika.

Tejlor: ?ta misli? o svim onim knjigama i ?lancima kao ?to je Zvezdo?atac Stivena Ko?a ili ?lanak Sveti Endru iz Wusvika, 1964. godine. U njima se naime pominje tema katoli?anstva?

Vorhol: Ne znam. Knjiga Stivena Ko?a je interesantna zato ?to je mogao da je celu posveti toj temi. On je sada objavio novu knjigu za koju poku?avam da kupim prava, kako bih je preradio u scenario. Mislim da je naslov Nevestine ne?enje ili ne?to takvo, u Di?anovom stilu. Jesi li je pro?itao?

Tejlor: Ne, ali sam pro?itao prikaz u Wujork tajms buk rivju.

Vorhol: I ?ta ka?u u prikazu?

Tejlor: Da je u redu.

Vorhol: Stvarno? O ?emu se tu radi?

Tejlor: Stiven Ko? je to meni sam opisao. Rekao mi je da je knjiga posve?ena heteroseksualnom liku Rau?enberga tokom 60-ih godina, dakle, magnetski privla?nom umetniku koji ima odlike ve?ine umetnika iz 60-ih godina. Oko njega se skuplja ?itava svita. Ne znam ostatak pri?e.

Vorhol: Ba? sam nameravao da mu se javim i da ga zamolim da mi ispri?a tu pri?u i po?alje mi knjigu.

Tejlor: A ko ?e da napi?e scenario?

Vorhol: Mislili smo da bismo mi to mogli da uradimo.

Tejlor: To je izvrsna ideja. Da li ?e? mo?i da ubedi? stvarne ljude da igraju u filmu?

Vorhol: Ne znam. To bi moglo da bude dobro.

Tejlor: Imate li vi tamo pisce scenarija?

Vorhol: Upravo smo kupili knjigu Tejme D?ejnovic pod naslovom Robovi Wujorka.

Tejlor: Zna?i li to da se vra?a? snimanju filmova?

Vorhol: Nastojim. Ali, zapravo radimo na video ?ou programu koji kupuje Em-Ti-Vi.

Tejlor: Misli? na Ni?ta posebno?

Vorhol: Ne, ovo se zove Vorholovih petnaest minuta. Pro?le nedelje emisija je prikazana u ?etvrtak i bi?e reprizirana u ponedeljak, a onda jo? dva puta: sve tokom decembra. Pravimo jednu emisiju za januar.

Tejlor: Da li ti li?no radi? na tome?

Vorhol: Ne, Vinsent Fremont radi na tome.

Tejlor: Da li ti uop?te uzima? kameru u ruke kad je o takvim stvarima re??

Vorhol: Ne.

Tejlor: Pa kakva je onda tvoja uloga?

Vorhol: Samo da intervjui?em ljude.

Tejlor: Ako bude snimljen film po knjizi Stivena Ko?a, koju ?e? ulogu igrati?

Vorhol: Ne znam. Morao bih ipak prvo da je pro?itam.

Tejlor: Nije uobi?ajeno da poslovni ljudi govore o takvim kupoprodajnim ugovorima pre nego ?to se o njima definitivno dogovore.

Vorhol: Svejedno mi je ako neko ... Uvek postoji neka druga knjiga.

Tejlor: Danas sam video Ileanu (Zonabend) i pitao sam je koje bi pitanje trebalo da ti postavim, a ona mi je odgovorila: ?Ne znam. Endiju je sve isto?.

Vorhol: U pravu je.

Tejlor: Kako bi opisao to stanovi?te?

Vorhol: Ne znam. Ako je ona to kazala, u pravu je. (Smeh.)

Tejlor: To deluje zenovski.

Vorhol: Zenovski? ?ta to zna?i?

Tejlor: Nalik na zen.

Vorhol: Zenovski. To je dobra re?. To bi bio dobar naslov za ... moju novu knjigu.

Tejlor: ?ta be?e ono sa tvojim preobra?ajem iz komercijalnog u pravog umetnika?

Vorhol: Ja sam i dalje komercijalni umetnik. Uvek sam bio komercijalni umetnik.

Tejlor: ?ta je zapravo komercijalni umetnik?

Vorhol: Ne znam ? neko ko prodaje umetni?ka dela.

Tejlor: Dakle, gotovo svi umetnici su komercijalni umetnici, samo u razli?itoj meri, je li tako?

Vorhol: Mislim da jeste.

Tejlor: Da li je bolji komercijalni umetnik neko ko prodaje vi?e svojih dela?

Vorhol: Ne znam. Kada sam po?eo da radim, umetnost je bila na veoma niskim granama u dru?tvu. Ljude koji su ranije pravili ilustracije za ?asopise ili kreirali naslovne strane po?eli su da zamenjuju fotografi. A kada su po?eli da koriste fotografe, ja sam po?eo da izla?em svoje radove u galerijama. Tako?e, svi su se bavili ukra?avanjem izloga. Za mene je to zna?ilo ve?i broj galerija. Neke moje slike bi se na?le u izlozima, a potom bi ih izlagao u galeriji.

Tejlor: Da li danas postoji identi?na situacija?

Vorhol: Ne, stvari danas stoje tako da se zapravo svakog dana otvori neka nova galerija. Ima mnogo vi?e umetnika i to je zbilja sjajno.

Tejlor: A ?ta se dogodilo sa idejom dobre umetnosti?

Vorhol: Sve je dobra umetnost.

Tejlor: Zna?i li to da ho?e? da ka?e? kako je sve jednako vredno?

Vorhol: Pa, ne znam, ne mogu...

Tejlor: Nije ti ba? stalo do uo?avanja razlika, do kategorizacije?

Vorhol: Ne, ja jednostavno ne mogu da uo?im razliku: ne znam zbog ?ega se jedno delo D?aspera D?onsa prodaje za tri miliona, a neko drugo recimo za ?etiristo hiljada. I jedna i druga su dobre slike.

Tejlor: Poslednjih godina pomalo se promenilo tr?i?te tvojih radova. Uvek si bio interesantniji mojoj generaciji, ljudima koji danas imaju dvadeset i ne?to godina, nego kolekcionarima ? a oni su obi?no negde izme?u 50 i 60 godina.

Vorhol: Pa, mislim da danas umetni?ka dela kupuju mla?i ljudi koji imaju jako mnogo novca.

Tejlor: I to je ne?to po ?emu se tr?i?te razlikuje.

Vorhol: Da, pomalo.

Tejlor: Koliko je va?no zadr?ati kontrolu?

Vorhol: Od trenutka kad sam po?eo da radim bio sam veoma zaposlen ? ja sam umetnik koji radi i to sam uvek i bio. Ako nisam prikazivao svoja dela u Wujorku, onda sam ih prikazivao i pravio u Nema?koj, ili sam se bavio izradom portreta.

Tejlor: Ono ?to ja zapravo ?elim da ka?em jeste da se danas pojavljuje sve vi?e i vi?e umetnika, i kako se istovremeno svakodnevno otvaraju nove galerije, menja se kompletna predstava o umetniku. Nema tu vi?e ni?eg sasvim posebnog, ili je mo?da sasvim poseban onaj umetnik koji uspeva da zadr?i ve?u kontrolu nad svojim radom.

Vorhol: Ne znam. ?ini se da se svake godine pojavi po jedan umetnik koji tu godinu obele?i i traje tu jednu godinu. S druge strane, jo? rade ljudi koji su se pojavili pre dvadesetak godina. Ne znam za?to je to tako. Ovi dana?nji klinci ? sve to traje samo po jednu godinu. Oni ostaju na sceni, ali nekako ne uspevaju ...

Tejlor: Tebe su pre nekoliko godina identifikovali sa jednim brojem umetnika kao ?to su Keni ?arf ili Kit Hering.

Vorhol: I dalje smo prijatelji.

Tejlor: Ali nikada te ne vi?am sa ovima koji su sada najaktuelniji.

Vorhol: Ne znam. Oni imaju tako veliki publicitet. Zapravo, to je sjajno. Ja sada fotografi?em. Imam izlo?bu fotografija u galeriji Roberta Milera.

Tejlor: A u Vitni muzeju bi?e prikazana retrospektiva tvojih filmova.

Vorhol: Mo?da.

Tejlor: Jesi li uzbu?en zbog toga?

Vorhol: Ne.

Tejlor: A za?to nisi?

Vorhol: Bolje je kad se o njima pri?a nego kada ih gledaju.

Tejlor: Ti si se kao umetnik bavio najrazli?itijim oblastima, poput Leonarda. Slikar si, sineasta, izdava?... Da li misli? da je umetnik sve to?

Vorhol: Ne.

Tejlor: Mo?e? li mi re?i kakva je tvoja definicija umetnika?

Vorhol: Mislim da je umetnik svako ko ne?to radi dobro, ko recimo dobro kuva.

Tejlor: ?ta misli? o svim ovim mladim umetnicima koji danas u Wujorku koriste pop-art?

Vorhol: Dosta dobro.

Tejlor: Da li je to isto ono ?to se zbivalo tokom 60-ih godina?

Vorhol: Ne, razlozi su razli?iti. Svi ovi klinci su tako intelektualni.

Tejlor: Da li ti se svi?a doba panka?

Vorhol: Pa ono jo? nije pro?lo. Nekako uvek mislim da jeste pro?lo, a zapravo nije. I dalje postoje ve?eri hard roka u Ricu. Je l? ode? nekad tamo?

Tejlor: Ne. Ali, pank, kao i pop, mo?da nikada ne?e sasvim oti?i sa scene.

Vorhol: ?ini mi se da je tako.

Tejlor: Kako stoje stvari sa ?asopisom Intervju?

Vorhol: Nije lo?e.

Tejlor: Uskoro ?e dr?avni Biro za reviziju izvr?iti zvani?nu reviziju finansijskog poslovanja tvog ?asopisa.

Vorhol: Da, to je u toku.

Tejlor: I kako ?e to uticati?

Vorhol: Ne znam.

Tejlor: Bi?e bolje za reklame i oglase...

Vorhol: Da.

Tejlor: Koliki vam je sad tira??

Vorhol: 170 000. Intervju postaje sve ve?i.

Tejlor: A koje ?asopise ti ?ita??

Vorhol: Sve.

Tejlor: Misli?, baci? pogled na sve. Da li ?ita? umetni?ke ?asopise?

Vorhol: Da, pogledam slike.

Tejlor: Jo? 1964. godine imao si probleme zbog toga ?to si koristio slike koje je prethodno neko drugi uradio. ?ta misli? kakav je danas pravni polo?aj dela u tim stvarima i kako gleda? na autorska prava?

Vorhol: Ne znam. To je kao boca koka-kole ? kada je kupi?, uvek misli? da je to ne?to ?to je tvoje pa s tim ?to je tvoje mo?e? da radi? ?ta ti je volja. Dodu?e, sada je situacija ne?to druga?ija jer pla?a? kauciju za bocu. Imamo isti problem sa slikama i filmovima D?ona Vejna. Ne ?elim da se petljam u to, mnogo je komplikovano. Mislim da ako ve? kupi? ?asopis i plati? za njega, onda je to tvoje. Ja se uop?te ne ljutim kad ljudi uzimaju moje stvari.

Tejlor: I ni?ta ne preduzima? u takvim situacijama?

Vorhol: Ne. Dodu?e, bilo je malo ?a?avo kada su okretali slike i na pole?ini ispisivali moje ime.

Tejlor: ?ta si tada mislio o tome?

Vorhol: Pa, bilo je pogre?no ?to su ispisivali moje ime, ali me zapravo nije briga.

Tejlor: ?itava ta epidemija svodi se na to ko je zapravo odgovoran za umetnost. Ako zaista svako mo?e da napravi slike tog cve?a, onda se u procesu negde izgubi sama ideja umetnika.

Vorhol: A da li je to dobro ili lo?e?

Tejlor: ?ekaj, da vidimo prvo da li se ti uop?te sla?e? sa mnom.

Vorhol: Da, ako skinu moje ime. Ali, kada sam ja koristio to cve?e, ona originalna fotografija je bila jako velika, a ja sam uzeo samo jedan kvadratni in? te fotografije i uve?ao ga.

Tejlor: Da li ikada ugleda? ne?to ?to te natera da zastane??

Vorhol: Ako vidim ne?to dobro u izlogu... Ne znam, mo?da lepo, izra?ajno lice.

Tejlor: ?ta ose?a? kada vidi? dobar izlog ili lepo, izra?ajno lice?

Vorhol: Jednostavno ti se pogled malo du?e zadr?i na tom izlogu ili tom licu. Oti?ao sam u Kinu, nisam stvarno ?eleo da idem tamo, ali oti?ao sam da vidim veliki Kineski zid. Zna?, godinama smo ?itali o tome. I zaista je veliki. Stvarno, stvarno, stvarno, veliki.

Tejlor: Ve?ba? li u poslednje vreme?

Vorhol: Upravo jesam.

Tejlor: Koliko sad podi?e??

Vorhol: Sto pet funti.

Tejlor: Sa klupe? To je dosta.

Vorhol: Ne, to je lako. Ti si ja?i od mene, utreniraniji, zgodniji i mla?i, a i bolje si obu?en.

Tejlor: Da li ti se dopao prijem povodom gostovanja GFT u Tunelu?

Vorhol: Ve? sam bio tamo.

Tejlor: Misli?, tokom 60-ih?

Vorhol: (Smeje se.) Ne, menad?er ili neko takav odveo me pre nekoliko dana na to mesto.

Tejlor: To je jako zgodan klub za ljude koji rade u Mostu i Tunelu ? mo?i ?e lako da stignu iz Nju D?ersija.

Vorhol: Ne znam da li je bila moja ideja da mesto nazovemo Tunel ili je to predlo?io neko drugi a meni se predlog dopao, ali, u svakom slu?aju, ime je odli?no.

Tejlor: I mnogo ljudi se te ve?eri pojavilo da bi videlo Klesa Oldenburga.

Vorhol: Delovao je sre?no. Mnogi su rekli da deluje sre?no. Meni se zapravo uvek dopadao Kles. I ti si sjajno izgledao te ve?eri. Napravio sam mnogo tvojih fotografija u novom sakou.

Tejlor: Stvarno? Kakav sam ispao?

Vorhol: Jo? mi nisu stigle. Slede?i put kad do?e? napravi?u neki foto-portret.

Tejlor: Mo?da za Intervju? Dodu?e, ja jo? nisam ?uvena li?nost.

Vorhol: Pa mogao bi da spava? sa izdava?em...

Tejlor: Ako bi sada po?injao, da li bi i?ta druga?ije uradio?

Vorhol: Ne znam. Mnogo sam radio. Sve je to uobrazilja.

Tejlor: ?ivot je uobrazilja?

Vorhol: Da, tako je.

Tejlor: A ?ta je zbilja?

Vorhol: Ne znam.

Tejlor: Neki bi ljudi tako rekli.

Vorhol: Zaista?

Tejlor: Da li u ovo stvarno veruje?, ili ?e? sutra re?i ne?to drugo, suprotno?

Vorhol: Ne znam. Svi?a mi se ideja da je mogu?no re?i ne?to sasvim suprotno.

Tejlor: Ali ne bi to uradio u ovom slu?aju?

Vorhol: Ne.

Tejlor: Postoji li ikakva veza izme?u uobrazilje i verskih ose?anja?

Vorhol: Mo?da. Ne znam. Crkva je zabavno mesto.

Tejlor: Da li ?esto ide? u Italiju?

Vorhol: Zna? da smo tamo pravili filmove.

Tejlor: I jedno vreme si imao studio tamo, zar ne?

Vorhol: U predgra?u Rima.

Tejlor: Da li si odlazio u Vatikan?

Vorhol: Svakodnevno smo prolazili kraj njega.

Tejlor: Se?am se onog snimka pape koji si napravio polaroidom.

Vorhol: Jeste.

Tejlor: Da li si te fotografije snimao iz velike blizine?

Vorhol: Da. Prolazio je pored nas.

Tejlor: I blagoslovio te?

Vorhol: Imam fotografiju na kojoj se vidi papa kako se rukuje sa Fredom Hjuzom. Neko je ?eleo da mi napravimo papin portret i onda su poku?avali da nas sakupe, ali to im nikako nije polazilo za rukom i otad se papa ve? tri puta promenio.

Tejlor: Fred je imao obi?aj da ka?e da se ose?a kao papa u staroj Fabrici na Trgu junion. Umeo je da iza?e na balkon i da ma?e prolaznicima.

Vorhol: I sad ima balkon.

Tejlor: Da, ali iz sada?nje Fabrike ne mo?e sve da vidi.

Vorhol: Mo?e da ma?e.

 

?ivot i delo Endija Vorhola   1928. 6. avgust 1928. Endi Vorhol ro?en u Pitsburgu, u Pensilvaniji, kao Andrej Varhola. Roditelji su Rusini, doseljenici u Ameriku iz severoisto?ne Slova?ke. Predani grkokatolici. Otac Ondrej je rudar, majka Julija doma?ica, darovita vezilja sa izra?enim smislom za crte?. Endi ima dva starija brata, Pola i D?ona.   1936. Jesen: oboleo od horeje, bolesti nervnog sistema koja se manifestuje nevoljnim gr?evitim pokretima mi?i?a ili grupe mi?i?a, posebno izra?enim u stanju emocionalnog uzbu?enja.   1937. Dobija foto-aparat. Sam razvija film u improvizovanoj mra?noj komori u podrumu roditeljske ku?e.   1942. - Mala matura. - Umire mu otac. Za vreme bdenja, dok je o?evo telo bilo izlo?eno u otvorenom kov?egu u dnevnoj sobi, Endi se krio na spratu ispod kreveta.   1945. Velika matura. Prelazi na Karnegi institut za tehnologiju gde studira slikarstvo i grafi?ki dizajn. U po?etku je nameravao da u?i za nastavnika likovnog na Univerzitetu u Pitsburgu, ali se u poslednjem trenutku odlu?io za Karnegi institut, u nameri da postane komercijalni ilustrator.   1949. - Zavr?ava koled? - Prezime Varhala menja u Vorhol - Tokom studija povremeno radi u robnoj ku?i. ?esto pose?uje lokalnu galeriju prou?avaju?i radove D?ozefa Kornela, Marsela Di?ana, D?ona Kejd?a i Bakminstera Fulera. Dr?i ?asove crtanja u ?koli Irene Kaufman. - Po?etkom leta, odmah po diplomiranju, seli se na Menheten gde iznajmljuje stan. Zbija ?ale na ra?un lo?ih i nehigijenskih uslova stanovanja: ?Seljakam se iz jednog stana u drugi. Svima su zajedni?ke buba?vabe.? - Jedan od prvih poslova koje dobija jesu ilustracije za ?asopis Glamur. Prvi ?lanak koji ilustruje svojim crte?ima nosi naslov ?Biti uspe?an u Njujorku ? to je pravi posao?. Zastupaju ga agenti Frici Miler i Ana Me Volovi?. - Eksperimenti?e sa crte?ima perom na ispresavijanom, terpentinom i vodom tretiranom papiru.   1951. Izbegava regrutaciju.   1952. - Dobija prvu nagradu u karijeri: nagradu mu dodeljuje Klub umetni?kih direktora za grafi?ko re?enje kojim je ilustrovao najavu za radio-emisiju Si-Bi-Esa Nacionalni ko?mar posve?enu borbi protiv droge i kriminala. - Prva izlo?ba u Wujorku, u galeriji Hjugo u 55. ulici. Petnaest crte?a inspirisanih radovima Trumana Kapotea. Iako pozvan, Kapote se nije pojavio na otvaranju izlo?be.   1954. Velika izlo?ba u galeriji Loft.   1956. - 16. jun ? 12. avgust: putuje oko sveta - Jedan njegov rad prikazan je na izlo?bi novijeg ameri?kih crte?a u njujor?kom Muzeju moderne umetnosti. - Dobija nagradu za reklamne crte?e cipela I. Miler. -Obavlja plasti?nu operaciju nosa   1958. Endijeva majka Julija dobija nagradu za grafi?ki dizajn: ispisivanje slova na omotu za album Luisa Hardina The Stord? of Moondog. Autor celog omota je Endi.   1959. - Upoznaje se sa Bilijem Nejmom, koji ?e docnije kreirati srebrni izgled Fabrike. - Kupuje ku?u na uglu Avenije Leksington i 89. ulice na Menhetnu. ?ivi sa majkom.   1961. - Po?inje da slika ulja na platnu. Prva ulja su boca koka-kole, fri?ider, konzerva kompota od bresaka ?del Monte?, konzerva Kembelove supe i reklama za bojler - Redovno odlazi u ?arlsov bioskop gde se prikazuju avangardni i andergraund filmovi. - Oktobar ? otvara se eksperimentalno pozori?te ?La mama?, koje ?e biti u trajnoj vezi sa Vorholom i njegovom svitom.   1962. - 9. jul ? 4. avgust ? prva samostalna izlo?ba u galeriji Ferus u zapadnom Holivudu. Izlo?ena su 32 razli?ita platna na kojima je prikazana konzerva Kembelove supe. U izlogu obli?njeg supermarketa postavljaju hrpu Kembelovih konzervi supe i reklamiraju ih kao ?pravu stvar koju mo?ete da dobijete za samo 29 centi?. ?est Vorholovih slika prodato je za po 100 dolara. Kupci su Don Faktor, Beti Astor, Ed D?ems i Bob Braun. Na kraju je vlasnik galerije Ferus, Irvin Blum, zatra?io od kupaca da odustanu od kupovine kako bi on mogao da zadr?i celu kolekciju slika koju je otkupio za 1 000 dolara, ispla?enih u 10 mese?nih rata. Godinu dana posle Vorholove smrti, Blumu je ponu?eno 10 miliona dolara za te slike. Trenutno su na stalnoj pozajmici u Nacionalnoj umetni?koj galeriji u Va?ingtonu. - Prva Vorholova sito-?tampa, portret Troja Donahjua. Ubrzo potom nastaju portreti Merilin Monro, Elvisa Prislija, Elizabet Tejlor, Marlona Branda i njegova verzija Mona Lize. - 6-24. novembar: prva samostalna izlo?ba u Wujorku, u galeriji Stejbl vlasnice Elinor Vord. Izme?u ostalog izlo?eni su diptih Merilin Monro, sto konzervi supe, sto boca koka-kole i sto dolarskih nov?anica.   1963. - Iznajmljuje prvi atelje. - Radi prvi portret po porud?bini, na osnovu fotografija Etel Skal iz automata. - Radi omot za album Bilija Klivera na kome su snimljeni intervjui sa predstavnicima pop arta. Omot je re?en kao tipi?an oglas za samoposlugu sa napisom ?Super veli?ina ? sve po 1,57 dolara?. Album je snimljen povodom izlo?be pop arta u va?ingtonskoj Galeriji savremene umetnosti. - Prole?e: Upoznaje se sa D?ejn Holcer, mladom suprugom magnata Leonarda Holcera. Na jednoj ve?eri kod Holcerovih prvi put se sre?e sa Mikom D?egerom. - 9. jun: Upoznaje se sa D?erardom Malangom, u to vreme igra?em i pesnikom-po?etnikom koji ?e mu docnije pomagati u radu na sito-?tampi. Prvi njihov zajedni?ki rad je veliki srebrni portret Elizabet Tejlor. - Jul: Kupuje filmsku kameru i snima prvi film, Spavanje. ?esnaest milimetara, crno-beli, nemi film, traje osam sati. - Avgust: Snima film Poljubac ? niz parova koji se ljube, svaki poljubac traje tri minuta. - 30. septembar ? 30. oktobar: Druga izlo?ba u galeriji Ferus, izlo?eni portreti Elvisa Prislija. - U oktobru u hotelu na Beverli hilsu snima film Tarzan i D?ejn zajedno...otprilike sa Naomi Livajn, Denisom Hoperom i Tejlorom Midom. - Po?etkom zime prvi put koristi obetrol (?spid?). Posle prelazi na deksamil, kombinaciju anfetamina i barbiturata.   1964. - 28. januar: Otvara prvu Fabriku. Prva umetni?ka dela koja su u njoj nastala bile su ?Kutije sa hranom?. - Mart: Snima Pu?enje. - Policija upada u prostoriju u kojoj se prikazuje Vorholov trominutni film Endi Vorhol snima D?eka Smita koji snima ?normalnu ljubav?. Bilo je predvi?eno da posle tog filma bude prikazana ?eneova Qubavna pesma. Policija je zaplenila oba filma; Vorholov nikada nije vra?en. - 21. april ? 9. maj: Prva izlo?ba skulptura u galeriji Stejbl, pod naslovom Li?nost umetnika. Izlo?ene su Kutije ?brilo?, Hajncov ke?ap, Kornfelks kompanije Kelog i Motov sok od jabuke. Pred galerijom se otegao duga?ki red posetilaca koji su strpljivo ?ekali da u?u na izlo?bu. To je poslednja izlo?ba u galeriji Elinor Vord; nekoliko nedelja kasnije pre?ao je u galeriju Lea Kastelija. - Prole?e: Na Svetskoj izlo?bi u paviljonu dr?ave Wujork izlo?en je Vorholov mural Trianest najtra?enijih ljudi. Neki politi?ari su se bunili zbog toga ?to su svi najtra?eniji ljudi, tj. odbegli kriminalci Italijani i zatra?ili su da se mural ukloni. Vorhol je za skandal optu?io Roberta Mouzisa, glavnog gradskog planera i komesara Svetske izlo?be i odlu?io da napravi 25 identi?nih portreta na kojima se vidi Mouzis kako se otrovno osmehuje; trebalo je da tim portretima budu zamenjene plo?e koje su ?inile mural. Na kraju je mural ipak ostao, ali prekriven slojem srebrne boje. - Po?etak jula: Snima film Kau?. 25-26. jul: Snima film Empajer ? stati?ni snimak Empajer Stejt Bildinga od po?etka sutona do potpunog mraka; film traje osam sati. - Septembar: Snima film Zadnjica Tejlora Mida (70 minuta/16 okvira u sekundi/crno-beli/nemi). - Pozna jesen: Doroti Potber, aktivna na njujor?koj avangardnoj sceni jo? od sredine 50-ih godina, ulazi u Fabriku, prilazi zidu uz koji su naslagana ?etiri portreta Merilin Monro, vadi pi?tolj i puca. Metak probija sva ?etiri portreta. Potberova se nasme?i i odlazi teretnim liftom. Godine 1989. jedna od te ?etiri slike prodata je za 4,1 miliona dolara na aukciji u Kristiju. - Decembar: Dobija nagradu nezavisnih sineasta, za filmove Spavanje, ?i?anje, Jelo, Poljubac i Empajer. - Kraj decembra: Snima svoj prvi zvu?ni film, Harlot, po scenariju Ronija Tejvela.   1965. - Tokom cele godine prire?uje samostalne izlo?be u velikim evropskim gradovima ? Parizu, Milanu, Torinu, Esenu, Stokholmu, prvu izlo?bu u Argentini i prvu izlo?bu u Torontu. - Mart: Snima filmove Konj i Vinil, potonji po knjizi Paklena pomorand?a. - Prole?e: Lester Perski organizuje zabavu Za pedeset najlep?ih ljudi u Fabrici; pojavljuju se, izme?u ostalih, D?udi Garland, Dejvid Vitni, Rudolf Nurejev, Tenesi Vilijams, Brajan D?ons, Alen Ginsberg, Vilijam Barouz, Montgomeri Klift. - Maj: Sa celom svitom odlazi u Pariz gde ima izlo?bu u galeriji Ileane Zonabend. Najavljuje da ?e se penzionisati kao slikar da bi mogao da se posveti snimanju filmova. Posle Pariza Endi, Edi, D?erard Malanga i ?ak Vejn odlaze u London, a potom u Madrid, pa u Tanger. - Jul: Kupuje prvu video-kameru. - Oktobar: Prva izlo?ba u nekom ameri?kom muzeju ? Institut za savremenu umetnost na Univerzitetu Pensilvanija - Novembar: Na filmskom festivalu u Kinoteci sineasta prvi put predstavlja projekcije na podeljenom filmskom platnu. Na tom festivalu prikazane su razne druge tehnolo?ke novine: prvi put su kori??eni vi?estruki ekrani i vi?estruki projektori, neki filmovi su prikazivani iz ruke, izlo?ene su kineti?ke skulpture, prire?ivane su prve video-projekcije i prikazano mno?tvo svetlosnih i zvu?nih improvizacija. - Novembar: Svoju dotada?nju muzi?ku grupu Lu Rid je preimenovao u Velvet andergraund. - 15. decembar: Velvet andergraund dobija dvonedeljni anga?man u kafeu Bizar i tu ih Vorhol prvi put slu?a.   1966. - Januar: U ?asopisu Vilid? vojs pojavljuje se oglas: ?Spreman sam da zalo?im svoje ime u znak podr?ke bilo ?emu sa slede?eg spiska: ode?a, AC-DC, cigarete, trake, oprema za snimanje zvuka, rokenrol plo?e, filmovi i oprema za snimanje filma, hrana, helijum, bi?evi, novac; mnogo ljubavi i poljubaca od Endija Vorhola?. To je ovako objasnio: ?Toliko je mnogo ljudi dolazilo u Fabriku da sam shvatio da ?emo, samo kako bismo ih nahranili, morati da dobijemo ne?iju podr?ku ? recimo da na?emo neki restoran koji ?e biti spreman da nam hranu daje besplatno.? - Februar: Producira prvi album grupe Velvet andergraund. - Wujor?ka premijera Devojaka iz ?elsija, prvog Vorholovog filma koji je delimi?no sniman u koloru. Film traje osam sati, ali je projekcija upola kra?a, po?to se dve rolne prikazuju istovremeno, svaka na po jednoj polovini platna.   1967. - Objavljen album Velvet andergraunda, ali ve?ina listova odbija da ?tampa reklamne oglase, zbog tekstova pesama koji su mahom posve?eni drogi i sadomazohisti?kim temama. Lu Rid raskida ugovor sa Vorholom. - Oktobar: Valeri Solanas registruje autorska prava na manifest SCUM (Skra?enica od Dru?tvo za ?ere?enje mu?karaca, ina?e zna?i i ?ubre ili talog) - Decembar: Vorhol snima Usamljene kauboje; FBI ?alje agente koji prate snimanje. - Decembar: vlasnik zgrade nala?e iseljenje Fabrike.   1968. - Januar: Otvorena nova Fabrika, na Trgu junion. 3. jun: Valeri Solanas puca u Vorhola u njegovom ateljeu u Fabrici. Progla?en je klini?ki mrtvim, ali uspeva da pre?ivi. Provodi dva meseca u bolnici. -Novembar: Objavljuje roman   1969. -Tokom leta iznajmljuje salu sa 150 mesta u Wujorku i otvara porno-bioskop. Snima Plavi film, prvi eksplicitni prikaz seksualnog odnosa na filmskom ekranu.. - Jesen: Zbog Vorholove usputne izjave da on vi?e ne sti?e da slika, ve? to umesto njega radi Brid?it Berlin, nastaje panika me?u kolekcionarima. Usijani telefoni u Fabrici. - Novembar: Izlazi prvi broj filmskog mese?nika Intervju.   1971. - Intenzivno slika portrete po narud?bini, prema precizno utvr?enom cenovniku: 25 000 dolara za prvi primerak, a svaka dodatna kopija u drugoj boji ko?ta 5 000 dolara. - Dizajnira omot za album Rolingstonsa Stickd? Fingers (omot sa rajsfer?lusom) - Premijera njegove drame Svinjetina u teatru ?La mama?   1972. - Novembar: umire Endijeva majka Julija. On ne prisustvuje sahrani i ni najbli?im prijateljima ne saop?tava da mu je umrla majka. Poslednje dve godine ?ivota provela je kod dvojice starijih sinova i u sanatorijumu.   1973. - Rano prole?e: Odlazi u Rim. U filmskom studiju ?ine?ita nastaju Vorholov Drakula i Vorholov Franken?tajn. Uprkos naslovima, to su zapravo filmovi njegovog saradnika, Pola Moriseja. - Kraj aprila: Sme?ten u bolnicu zbog upale ?u?ne kese. - Decembar: Odbija da besplatno radi portret Bjanke D?eger.   1974. - Kupuje novu ku?u u Wujorku, izme?u Medison i Park avenije. Pla?a gotovinski, ka?e da ne veruje u hipotekarne kredite. - 22. februar: U Parizu otvorena njegova izlo?ba Maovih portreta. - Mart: Potpisuje dva ugovora sa izdava?kom ku?om Harkort, Brejs, Jovanovi? ? prvi za delo koje ?e ubrzo biti objavljeno pod naslovom Filozofija Endija Vorhola ? od A do B i nazad i drugi za biografiju Polet Godar, koja nikada nije napisana. Wujork tajms otkupljuje pravo da u nastavcima objavi odlomke iz Filozofije. - Septembar: Fabrika se ponovo seli, u ku?u preko puta. - Novembar: slika maj?in portret.     1975. - Kupuje prvi rols-rojs. - Putuje ?irom Amerike, promovi?u?i Filozofiju - Oktobar: Sti?e u Englesku, radi promocije britanskog izdanja svoje knjige.   1977. - Mart: Iz impresuma Intervjua izba?eno prezime Vorhol. ?itaoci su se ?alili da je ceo ?asopis samo njemu posve?en. - Jesen: Po?inje da radi na seriji slika Torzo i na seriji grafika Polni organi. Ova potonja nikada nije izlo?ena, ali jeste zabele?ena na filmu: radovi se vide na zidu u jednoj sceni filma Ameri?ki ?igolo. Na ta dva projekta zadr?ava se skoro godinu dana.   1978. - Po?etak januara: Serija Oksidacija koja nastaje tako ?to mu?karci uriniraju po slikarskom platnu. - Kraj januara: Planira da napi?e mjuzikl.   1979. - Intervju kona?no postaje rentabilan, zahvaljuju?i pove?anom broju oglasnih strana. U januaru najavljuje seriju razgovora sa Trumanom Kapoteom, po?ev od februara. Ti razgovori su docnije objavljeni u knjizi Muzika za kameleone. - Novembar: Promovi?e knjigu fotografija Ekspozicije.   1981. - Jun : Dobija zapaljenje plu?a.   1982. - Producira tri serijala za kablovsku televiziju i u svima se pojavljuje. Za Menhetn kejbl snima Vorholovu modu, za mre?u Medison skver garden Vorholovu televiziju, a za MTV Vorholovih 15 minuta. Poslednja epizoda tog serijala zavr?ena je posle njegove smrti.   1983. - Jesen: U jednu od Vorholovih njujor?kih ku?a useljava se ?an Mi?el Baskijat, kao stanar pod ugovorom, za 4 000 dolara mese?no. Stanarinu, dodu?e, pla?a neredovno. Baskijat i Vorhol uspe?no sara?uju na umetni?kom planu ve? nekoliko prethodnih godina. 1984. - Producira muzi?ke video-spotove. - 3. decembar: Poslednje preseljenje Fabrike i prvi Vorholov hipotekarni kredit. Kupio je staru Edisonovu fabriku na Medison aveniji i preuredio je za potrebe svoje Fabrike.   1985. - Mart: Snima specijalnu, 200. epizodu sapunske opere Brod ljubavi. Prvi put prikazana 12. oktobra te godine. - Proizvo?a? supa Kembel anga?uje ga da uradi seriju grafika na kojima ?e reklamirati Kembelove instant-supe.    1987. - 14. februar: ?ali se na ?estok bol u ?u?noj kesi. U po?etku odbija da ode u bolnicu, ali posle nekoliko dana pristaje. Ulazi u bolnicu pod imenom Bob Roberts. - 22. februar: Umire u bolnici od sr?anog udara, posle rutinske operacije ?u?ne kese. - 26. februar: Sahranjen sa perikom na glavi i molitvenikom u rukama na gr?kom groblju Svetog Jovana Krstitelja, kraj Pitsburga.