Klupa za rezervne igrače

Evropska unija odlučila je 3. maja da suspenduje pregovore sa Srbijom i Crnom Gorom o asocijaciji i stabilizaciji pošto se najtraženiji čovek u Evropi nije do tog datuma našao u haškom zatvoru. Sat vremena nakon što je odluka saopštena, potpredsednik vlade Miroljub Labus podneo je ostavku i najavio da će Glavni odbor njegove stranke G-17 za deset dana (13. maja) odlučiti o povlačenju ministara iz vlade Vojislava Koštunice. U Podgorici su zagovornici teze kako će Crna Gora već 22. maja, dan nakon što bude oslobođena velikosrpske hegemonije, jurnuti ka Evropi, mogli da otvore flašu šampanjca. Jedan član vlade kaže bez osmeha da će te noći verovatno sanjati ringišpil sastavljen od zvezdica EU u kojima se vidi lik optuženog srpskog generala. Šta će sanjati ostali građani saznaće se u narednih nekoliko dana.

LJudi iz najbližeg okruženja premijera ponavljaju da Koštunica u razgovorima sa Karlom del Ponte i Olijem Renom jeste obećao punu saradnju i da će Srbija učiniti sve da Mladić bude u Hagu, ali sigurno nije pominjao rokove. “Nadležne službe su razotkrile mrežu od 130 saradnika, uhapšeni su njegovi najbliži ljudi i on je suštinski ostao usamljen. Možemo ga uhapsiti sutra, ali može da potraje nekoliko nedelja. Problem je što je stvoreno uverenje da mi sve vreme znamo gde se nalazi, ali ga čuvamo jer je on naš idol ili zato što nameravamo da ga upotrebimo kada nam je to najpotrebnije. Ali to su neverovatne gluposti”, kaže jedan od obaveštenijih funkcionera DSS. Iz Brisela su, svejedno, stigli najozbiljniji šamari Vladi Srbije, koja je do sada uspevala da, sa slabim legitimitetom i teškim problemima ispred sebe, približi EU i istovremeno parališe opoziciju. Suspenzija pregovora verovatno neće uzdrmati vladu u parlamentu (Labus najavljuje podršku manjinskoj vladi, a neki drugi funkcioneri te partije tvrde da neće ni izlaziti iz vlade), ali bi mogli da ozbiljno uzdrmaju Srbiju. Poput provincijskog igrača kojeg je trener napokon poslao na zagrevanje da bi ga vratio na klupu za rezervne igrače, i srpsko društvo će imati ozbiljne probleme da prevesla 3. maj, ne zato što se tog dana sručilo nebo na nas nego što se u tom društvu pažljivo i sistematično neguje gubitnički mentalni sklop, zbog čega je suspenzija pregovora odmah protumačena kao izolacija, sankcije i kraj evropskih perspektiva.

Osobe iz uticajnog nevladinog sektora pa i diplomatskog kora su uverene da je hapšenje Mladića veoma povezano sa referendumom u Crnoj Gori jer Koštunica navodno strahuje da bi Mladićevim haškim transferom mogao da demorališe prosrpsku opciju u Crnoj Gori i pomogne Đukanoviću da proglasi nezavisnost. Isti krugovi će time sugerisati da se odbegli general nalazi negde na lageru i da će ga vlada izručiti čim na haškoj berzi postigne odgovarajuću cenu, ali je svet tu igru pročitao. U samoj vladi je prilično teško naći osobu koja će komentarisati akcije u potrazi za Mladićem (“to rade službe”, “u vladi se jako malo o tome govori”...), ali se teorija po kojoj se haški rasplet vezuje sa referendumom u Crnoj Gori odbacuje kao potpuno nelogična. “Veću korist će sigurno imati Đukanović koji će do kraja kampanje sigurno govoriti da Crna Gora ne može da snosi posledice za ponašanje srpskih vlasti”, kaže jedan od ministara, koji podseća da su Đukanovićevi protivnici podneli Miloševićevo izručenje i nastavili saradnju sa demokratskim snagama u Srbiji.

Suspenzija pregovora, koji mogu biti nastavljeni čim se obavi taj haški transfer ali se na taj transfer može pričekati, može da ima i druge ozbiljne posledice – produbljivanje jaza između dva pola demokratskog bloka, pad investicija, pogoršanje imidža... ali u samom kabinetu premijera tu odluku gledaju kroz ključno pitanje za ovaj period – status Kosova. Ta odluka se doživljava kao jedna od poluga kojom će se postići da demokratska vlada pristane na nezavisnost Kosova ili da Srbija dobije radikalsku vlast kojoj se ta odluka može neuporedivo lakše nametnuti. “Sve dok zapadne zemlje budu tolerisale kršenje svih ljudskih prava na Kosovu ili klasičnu policijsku državu u Crnoj Gori, a Srbiju budu gledale sa podozrenjem ili kao veliku opasnost za stabilnost regiona, radikali će rasti jer birače jednostavno ne možete da ubedite da ste partneri tom Zapadu kome svi težimo”, kaže jedan od sagovornika NIN-a.

Predstavnici parlamentarne opozicije, međutim, smatraju da Koštunica uskoro mora da napravi ozbiljan kompromis sa njima ili da čeka pad vlade u parlamentu. Iako se od početka mandata ove vlade nisu previše sagorevali u borbi protiv establišmenta, jer znaju da se ni oni neće proslaviti sa Hagom, Kosovom ili smanjenjem javne potrošnje, ozbiljniji predstavnici opozicije veruju da će Koštunica skupo platiti ako Crna Gora ode od Srbije, Srbija ostane daleko od EU, a saradnja sa Hagom bude okončana kada za Srbiju sve kazne budu upotrebljene, a nijedna nagrada ne bude dostupna. Iako ostaje nejasno kakvu će korist opozicija imati od takvog ishoda, demokratska opozicija izgleda veruje da će Koštunica ipak uspeti da uskoro okonča triler koji se zove Ratko Mladić i upusti se u ozbiljne pregovore o ustavu, izborima i budućoj vladi. U samoj vladi se poruka iz Brisela, izgleda, doživljava kao najveći problem koji su do sada imali, ali veruju da je vlada u stanju da napravi ozbiljan preokret u haškoj priči nakon kojeg će čitava situacija biti sasvim drugačija po vladu ali i samo društvo. To će, opet, trajati do sledeće velike krivine na kojoj će sa raspravljati o nezavisnosti Kosova, koju bi demokratska Srbija trebalo da dobrovoljno prihvati.

GORDANA ĐUROVIĆ, CRNOGORSKA MINISTARKA ZA EVROPSKE INTEGRACIJE Ren ne čeka referendum Što se evropskih integracija tiče, mi smo svoj stav odavno definisali i on se bazira na uverenju da bi i Srbija i Crna Gora ka EU mnogo brže išle kao nezavisne države Crna Gora ovih dana ima pametnija posla, a zbog odlaganja nastavka pregovora o stabilizaciji i asocijaciji sa EU, koji se i na nju odnosi, nije se mnogo uzbudila i zato što je ta odluka evropskog komesara Olija Rena potvrda njenog uverenja da bi Crna Gora u svakom slučaju, ali i Srbija, posao sa Evropom brže obavile kao nezavisne države. Crnogorsku ministarku za evropske integracije iznenadila je ostavka Miroljuba Labusa, ali ima potpuno razumevanje za njegov moralni i profesionalni čin. Kakve posledice će prekid pregovora sa EU o Sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji imati po Crnu Goru? - Proces evropske integracije svakako je strateški važan i za Srbiju i za Crnu Goru i nije dobro što se desilo da su pregovori zaustavljeni zbog neispunjavanja političkih kriterijuma koji su prvenstveno bili u nadležnosti Vlade Srbije. Svakako da smo zajednički zaustavljeni u jednoj važnoj fazi pregovaranja sporazuma kada smo za tehničku rundu koja je trebalo da bude 1. juna očekivali da ćemo ceo ekonomski deo vezan za slobodan protok roba sa Evropom usaglasiti. Taj optimizam je ovom odlukom komesara Rena zaustavljen. Kao i dinamični pregovori u kojima je Crna Gora bila konstruktivan partner. Mi se nalazimo u jednom veoma važnom predreferendumskom periodu kad su pozitivne odluke vezane za evropske integracije već rečene i baziraju se na tome da državna zajednica nije najbolji okvir za evropske integracije. I da uopšte nije optimalan model. I da bi i Srbija i Crna Gora mnogo brže išle kao nezavisne države. Prema tome, naša glavna poruka je da proces evropskih integracija treba vratiti državama članicama. Koliko je vaš referendum uticao na odluku Olija Rena, nezavisno od Mladića. Da li je EU htela da sačeka da vidi rezultat vašeg referenduma? - Mislim da to ne možemo direktno povezati. Referendum ima svoj kalendar utvrđen pregovorima uz posredovanje EU u crnogorskom parlamentu i još krajem februara zakazan za 21. maj i nije direktno povezan sa ispunjavanjem pune saradnje sa Hagom. To su već stvarno postala dva paralelna procesa. Referendum je nešto što smo mi čekali godinama, a po Ustavnoj povelji smo imali pravo da ga napravimo tek po isteku tri godine. Čuli ste da je gospodin Labus podneo ostavku? - Baš sam se iznenadila, mada se to jednom delom moglo i očekivati, jer to je čovek koji je glavni pregovarač u ime Vlade Srbije i najviše je izjava dao vezano za afirmaciju procesa verujući da će Vlada Srbije ispuniti svoje obaveze. To je i profesionalni i moralni čin, poistovećivanje ličnog kredibiliteta i odgovornosti sa onim što je današnja odluka Evropske komisije. Ukoliko se Crna Gora 21. maja odluči za nezavisnost, u kom roku procenjujete da ćete rešiti vizni režim za građane Crne Gore? - Mandat za pregovore o viznim olakšicama tada bi se apsolutno dobio pojedinačno i zavisio bi od direktnih pregovora između Crne Gore i EU, odnosno između Srbije i EU – svako za sebe. Postoji nekoliko kriterijuma koji bi trebalo da budu ispunjeni. Mi smo značajno ušli u njihovo ispunjavanje počev od kontrole granice, informatičke uvezanosti prelaza, novih identifikacionih dokumenata, usklađivanja zakonodavstva i svega ostalog što podrazumeva pristupanje beloj šengenskoj listi. Naravno, to je proces koji će trajati najmanje do početka 2007. godine za ovu prvu fazu i mislim da Crna Gora tu ima dosta dobre šanse da isposluje vizne olakšice za pojedine kategorije građana. Od kvaliteta pregovaračkih timova zavisiće koliko će brzo uspeti da završe posao i da definišu određene olakšice. I neki predstavnici međunarodne zajednice, recimo gospodin Erhard Busek, tvrde da je najveća krivica naših ministara unutrašnjih poslova što do relaksacije viznog režima već nije došlo. To mišljenje dele i neki domaći državni službenici? - Ne znam da li je s pravom decidno izdvojen samo taj resor, ali svakako da najveći broj obaveza za sticanje prava na vizne olakšice leži na ministarstvima unutrašnjih poslova. I mi i vi bismo, znači, sa svoje strane mogli na tome da učinimo više nego što smo dosad činili? - Vezano za kvalitet graničnih prelaza i informatičku uvezanost svih resora koji prate kretanje ljudi i robe, svakako da je uvek moglo više da se uradi. Ali često su neke stvari bile preče, a mogućnosti budžeta ograničene.