Arhiva

Duška (Dušanka) Sifnios

NIN | 20. septembar 2023 | 01:00
Duška (Dušanka) Sifnios

Rođena 15. oktobra 1933. godine u Skoplju. Po onome što je postigla u međunarodnoj karijeri, bez sumnje je najveća jugoslovenska balerina svih vremena. Imala je 14 godina kada je obula prve baletske patike da bi učila kod slavne Nine Kirsanove, a potom je 1949. godine postala član Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu. Imala je 18 godina kada je s njom počeo da radi naš, do danas neprevaziđeni koreograf Dimitrije Parlić, a sa dvadeset godina je postala solista i kaže da je do kraja karijere igrala samo “glavne role”. Bila je član baletskih trupa Milorada Miškovića i Morisa Bežara, sa kojima je gostovala po Evropi, Africi i Južnoj Americi. Igrala je Euridiku, Juliju, Devojku (Čudesni mandarin), ostvarila je izvanredna baletska ostvarenja u Betovenovoj Devetoj simfoniji, Vebernovoj Kantati... a jedan od najvećih svetskih koreografa Moris Bežar specijalno za nju je napravio koreografiju Ravelovog Bolera.

Imala je 47 godina kada je u Centru „Sava” odigrala svoju poslednju ulogu u baletu Korak, na muziku Zorana Hristića.

Duška je dugo godina provela u srećnom braku sa belgijskim dirigentom Andreom Vandernotom koji više nije među živima. Imaju kćer Aleksandru koja je glumica u Parizu (igrala u filmovima Plakar, Gorštak...). Sin Patrik je profesor golfa. Od njih ima troje unučadi.

Živi između Pariza, Beograda i Brisela.

Radost i tuga

Šta je vaša najveća nada?

- Da ću gledati kako dan sviće bar do svoje stote godine.

Šta je za vas najveća nesreća?

- Rat.

Kad vam je neprijatno?

- Kada sam bolesna.

Koju pesmu volite da pevate?

- Sanjam, od Indeksa.

Šta vas izluđuje?

- LJudska mizerija.

Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni?

- Ja, dete nove Jugoslavije, u ediciji Istorija u slikama remek-dela baletske umetnosti, koja je 2004. godine objavljena u Parizu i gde imam počasno mesto sa dve velike fotografije iz dve moje najveće uloge – u Boleru i Čudesnom mandarinu.

Prijatelji i neprijatelji

Kome ćete večno biti zahvalni?

- Roditeljima što sam se rodila, deci Aleksandri i Patriku jer sam im majka, unučadi Leu, Juliji-Duški i Kati-Duški, što sam im baba.

Šta vaši prijatelji hvale kod vas?

- Optimizam i poštenje.

Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju?

- Ne odlazim u saunu.

Šta kažu vaši neprijatelji o vama?

- Šta će mi neprijatelji kad imam prijatelje.

Koji prirodni dar biste hteli da imate?

- Cenim sebe i zadovoljna sam sobom takvom kakva sam.

Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite?

- Ne grešim, znači ne izvinjavam se.

Privid i stvarnost

Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba?

- Što na umu, to na drumu.

Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu, šta bi to bilo?

- Osetljivost.

Šta je vaša najdragocenija imovina?

- Zdravlje.

Šta je bila vaša najdramatičnija pogrešna odluka?

- Nisam grešila.

Koje su vaše skrivene slabosti?

- Osetljivost.

Kako biste slepom čoveku opisali svoj izgled?

- Dovoljno bi mu bilo da čuje moj smeh.

Razum i želje

Šta biste najpre uradili kad biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan?

- Uvela bih besplatno školovanje i učinila zemlju bez granica.

Ko će da vlada Srbijom kroz deset godina?

- To je veliki znak pitanja. Nadam se ne bolesno ambiciozni ljudi koji su više glumci nego profesionalni glumci. A tekst je uvek jedan te isti: Mi ćemo, to, to... Šta je “to i to”? Bla, bla.

S kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete?

- To su uvek umetnici, a ja se uglavnom obraćam muzici. Sa Gustavom Malerom i Antonom Pavlovičem Čehovom.

Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba?

- Istraživači u molekularnoj biologiji koji se trude da nam produže mladost i da nam skrate starost.

Koji politički projekat bi doneo sreću svetu?

- Liberte, egalite, fraternite.

Za kog slikara biste dali najviše para?

- Bez para možete odlaziti u muzeje i uživati u velikim delima. A za mene su Mone i Sezan oni u kojima uživam.

Život i večnost

Kao dete hteli ste da budete...

- Htela sam samo da igram.

Koji san hoćete svakako još da ostvarite?

- Da dočekam praunučiće.

Kako biste voleli da umrete?

- Umreti, to je spavati.

Gde želite biti sahranjeni?

- Nigde. Da moj pepeo ode niz Dunav, kada je Dunav lep i plav.

Ko da održi govor nad vašim grobom?

- Da se čuje solo klavir iz Mocartovog koncerta broj 21 gde svira Alfred Brandel.

Kojoj rečenici se nadate u tom govoru?

- Tišina, jesen, šum lišća koje opada.