Hrvatska čeka i srpske pare

U utorak uveče u beogradskom hotelu “Hajat”, je Ambasada Republike Hrvatske otvorila

“Dane hrvatske kuhinje”, sa naglaskom na mediteransku. Posle 14 godina u Beogradu je pevala Meri Cetinić. Iz publike su je pratili njeni beogradski obožavaoci. Povodom ovog turističkog događaja, u Beogradu je boravio i hrvatski ministar rada, privrede i preduzetništva Branko Vukelić, ali u radnoj poseti.

Naši srbijanski privrednici tvrde da više problema danas ima između Slovenije i Hrvatske nego između Hrvatske i Srbije. Pa je li to tačno i koji je najveći ekonomski problem između Srbije i Hrvatske?

- Zaista, kad govorimo o ekonomskoj saradnji Hrvatske i Srbije, u proteklih nekoliko godina vidimo snažan rast robne razmene. Imamo preko 30 odsto svake godine povećanu robnu razmenu. A otkako je pre nekoliko godina stupio na snagu Sporazum o slobodnoj trgovini, robnu razmenu smo povećali za više nego dvostruko. To su tržišta koja se poznaju, građani poznaju proizvode u jednoj i drugoj zemlji. Oko tog Sporazuma o slobodnoj trgovini imamo nekoliko otvorenih pitanja i poteškoća, naši privrednici prigovaraju zbog velike administracije na carini, na probleme oko uvoza duvana, na akcize koje su ovde uvedene. A prigovara se i zbog toga što se na proizvode koji dolaze iz Hrvatske a poreklo im je iz Evropske unije, ovde plaća carina. Te probleme ćemo otkloniti kad i Srbija bude članica CEFTA, kad, u stvari, budemo jedno zajedničko tržište. Posao se, dakle, razvija dobro.

Privredna komora Hrvatske u Beogradu ima predstavništvo, Privredna komora Srbije u

Zagrebu nema. Zar našim privrednicima tamo pomoć ne treba?

- Želim da kažem da apsolutno nema prepreka za ulaganje, investicije preduzetnika iz Srbije u Hrvatskoj. Ali ima straha. O tome sam sa ministrom Predragom Bubalom danas u nekoliko navrata razgovarao. Ima čak i neopravdanog straha. Pozvao sam danas i naše hrvatske preduzetnike da na neki način razbiju strah kod preduzetnika iz Srbije da će ih neko zaustaviti, sprečiti. Uveravam vas, u Hrvatskoj, koja se čvrsto opredelila za EU, vrede pravila gde nema diskriminacije ni za koga. Investitor otkud bilo dolazio.

Pa, ima li investitora iz Srbije u Hrvatskoj?

- Nažalost, nema. To je problem koji smo konstatovali. Priča da se ne dopuštaju investicije u Hrvatskoj samo je jedna priča. Stvarnost je drugačija. Trebalo je da se oni, koji su se stvarno odlučili, konkretno jave na neki konkurs. Dogovorili smo se danas da ohrabrimo preduzetnike da se pojavljuju na konkursima. Interes je i nama u Hrvatskoj da imamo i investitore iz Srbije. Ni našim preduzetnicima nije bilo lako ovde u Srbiji kad su kretali pre nekoliko godina, pa ipak su uspeli.

Jeste li razgovarali o zaostaloj imovini hrvatskih preduzeća ovde u Srbiji i srbijanskih tamo u Hrvatskoj?

- Da, svakako. I ono na čemu sam insistirao i očekivao, i moram reći da sam dobio konkretan odgovor, da počnemo konkretno rešavati te probleme. Mi, i sa jedne i sa druge strane, imamo evidentirana sva ta potraživanja, i idemo jedno po jedno da rešavamo, sa stručnim timovima…

Kada počinjete?

- Evo, za nekoliko nedelja će, mislim, u Zagrebu biti prvi razgovori oko energetskih pitanja. Hrvatsko elektroprivredno preduzeće (HEP) ima u Srbiji dosta ulaganja i nekih otvorenih pitanja na području energetike. Zanimljivo je da inače na području energetike imamo jako dobru saradnju, a sa druge strane, imamo tih otvorenih pitanja koja stoje na mestu. Ali za nekoliko narednih nedelja će se sastati timovi da jedan po jedan problem zaostao iz prošlosti stavljaju na dnevni red i pokušaju ga razrešiti. Da zatvorimo ta otvorena pitanja iz prošlosti i da se posvetimo činjenici da naše privrede nisu konkurentske nego su komplementarne, proizvodi su nam različiti, mi se možemo dopunjavati. Ili da ne kažem da imamo interesa da zajednički nastupamo u trećim zemljama.

Jeste li pratili, izgleda, propale dogovore između Delte (Srbija), Agrokora (Hrvatska) i Merkatora (Slovenija) o međusobnom meryovanju.

- To su razgovori poslovnih ljudi u koje ministar privrede nije uključen.

Slovenačka država je izgleda učestvovala, a i hrvatska država se suprotstavlja nameri islandskog Aktavisa da preuzme Plivu?

- Želimo u vezi s Plivom jasno da kažemo: naša vlada i premijer su rekli: onaj deo paketa deonica Plive koji ima hrvatska vlada nećemo prodavati, jer nam to nije interes, nema veze kome, ne želimo ga prodavati. A deo deonica koje su na tržištu, bože dragi, to može kupovati ko hoće po pravilima koja vrede. Inače, mi podstičemo preduzetnike na dogovore i saradnju, ali oni moraju naći svoj poslovni interes. Tu nije dobro uplitati se sa pozicije države u bilo kom smislu. Nama je u Hrvatskoj želja da do 2009. godine postanemo članica EU, pozdravljamo i opredeljenje Srbije da ide tim putem i pomoći ćemo oko svega oko čega možemo pomoći, pa očekujemo da i u Srbiji kad su biznis i trgovina u pitanju, vrede pravila kao u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i EU. To je budućnost svih nas.

Sigurno ste čuli da se mi, povodom ovog prekida razgovora sa EU, tešimo vašim slučajem. Naši ministri kažu: evo i Hrvatska je zbog slučaja Gotovine imala osmomesečni prekid u pregovorima, pa joj se nije ništa dogodilo. Je l’ vam se stvarno nije ništa dogodilo?

- U Hrvatskoj smo sve uslove koje je od nas tražila EU poštovali i ispunjavali. Saradnja sa Međunarodnim tribunalom je bila korektna. Mi smo za slučaj koji je kod nas bio prepreka tvrdili da za njega nismo odgovorni i da nismo u nadležnosti. I to se i pokazalo, da Hrvatska nije bila u mogućnosti to da reši. Mi podržavamo Srbiju u opredeljenju za EU, a jasno je da se uslovi koje postavlja međunarodna zajednica moraju ispuniti. I što se to pre ispuni, pre ćemo svi biti u onome što želimo: razvijenom društvu zemalja EU.

Kod vas na finansijskom tržištu dominiraju italijanske (2004: 45,28 odsto ukupne aktive) i austrijske banke (2004: 42,55 odsto), a kod nas uglavnom austrijske. Naše monetarne vlasti ne mogu da se izbore sa monetarnim posledicama unošenja kreditnih sredstava iz inostranstva. Imate li isti problem?

- Preko 90 odsto hrvatskog bankarskog sektora je u rukama stranog kapitala iz Italije, Austrije, Nemačke, evo sada i iz Francuske i reći ću da je to na neki način stabiliziralo situaciju u bankarskom sektoru. Nastala je konkurencija, padale su kamate, pa mi danas imamo relativno niske kamate. Dobro, u programima hrvatske vlade postoje još i subvencionirane kamate za razvoj preduzetništva. Prema tome, mislim da se toga ne treba bojati. Krediti su uvek ono što je bitno da bi se neki razvojni projekat mogao realizovati.

Hrvatska ima prilično veliki spoljni dug. Dosta ste investirali u infrastrukturu. Hoćete li uzete kredite moći da vraćate prihodima, recimo, od autoputa Zagreb – Split?

- Mi zaista već niz godina imamo velike projekte u infrastrukturu koja je bitan preduslov za razvoj privrede, za razvoj turizma koji je značajan privredni sektor u Hrvatskoj, i to nije problem za vraćanje. Kad govorimo o javnom dugu Hrvatske, koji je dosta veliki, onda je, nažalost, najveći deo toga duga kod građana, u javnoj potrošnji, to je na neki način nešto što država ne može kontrolisati. Ako želimo razvoj privrede, onda je infrastruktura bitan preduslov i, za svakog od nas koji imamo dosta važan geopolitički i strateški položaj, to je dobar put.