Modernizacija pre privatizacije

“Menadžment Naftne industrije Srbije je za privatizaciju. Smatramo da su i oni koji odlučuju, a koji su odgovorni za čitav projekat, prihvatili da je vertikalna privatizacija najbolji mogući oblik privatizacije NIS-a. Složićemo se sa bilo kojom opcijom, koju Meri Linč predloži, a koju Vlada Srbije prihvati, pa i sa većinskom prodajom ali, smatramo da pre prodaje treba krenuti sa modernizacijom i implementacijom programa, koji će povećati vrednost kompanije”, kaže Željko Popović, predsednik Upravnog odbora NIS AD.

Do kraja maja privatizacioni savetnik Meri Linč treba da izađe sa predlogom strategije za privatizaciju NIS AD. Kako komentarišete rad Meri Linča i njihovu saradnju sa menadžmentom na čijem ste čelu?

-Uloga NIS-a je u ovoj saradnji dvostruka. Mnogo veći deo se odnosi na obezbeđenje dokumentacije, koju smo po proceduri morali da predamo stručnjacima Meri Linča. Bili smo maksimalno ažurni. Nije bilo nikakvih zamerki. Druga uloga NIS-a bila je u prezentovanju naše strategije privatizacije.

Pretpostavljam, na vašu inicijativu?

- Linč je izabran za privatizacionog savetnika, dešava se na njihovu inicijativu. Nijedan dokument iz NIS-a nije izašao na našu inicijativu.

Imali ste, dakle, priliku da im predstavite i sugerišete svoje ideje o privatizaciji NIS-a?

- Ponovili smo im našu strategiju, koju je usvojio Upravni odbor NIS-a i koja je usaglašena sa sindikatom. To je ono što smo već nekoliko puta plasirali u javnosti u poslednjih nekoliko godina, kao naše opredeljenje u interesu ne samo NIS-a već i države: modernizacija pre privatizacije. Smatramo da treba iskoristiti određeni period od dve do 2,5 godine za modernizaciju NIS-a. Ideja je da investiramo u određene kapacitete, u HDS postrojenja, kako bi rafinerije NIS-a proizvodile dizel i benzin po evropskim standardima. Reč je o investiciji od oko 125 miliona dolara. Uz to smo samo tokom 2006. godine planirali i ulaganje od oko 50 miliona dolara za rešavanje ekoloških problema u rafinerijama. To je jedan akcioni plan sa vrlo preciznim merama – investicijama za najkraći period, kako bi se rešili ekološki problemi. U razgovoru sa strateškim partnerima, potencijalnim kupcima NIS-a, dobili smo podršku da se ulaže u kupovinu procesne opreme za dobijanje evropskog kvaliteta goriva. Kako su nam predočili, i oni bi po kupovini NIS-a krenuli baš u ova ulaganja.

Koji su to strateški partneri koje vidite kao učesnike u privatizaciji NIS-a?

- OMV, Lukoil, MOL i Helenik petrol su kompanije koje imaju najizraženiji interes jer već u okruženju imaju određene kapacitete i kupovinom NIS-a bi obezbedili dominaciju u regionu ili da istovremeno spreče neku drugu, konkurentsku firmu da bude dominantna.

Zašto bi se NIS sada zaduživao podižući kredite? Kako komentarišete optužbe iz Vlade Srbije da to ne treba činiti?

- Ne znam da li su to baš bile optužbe ali imale su takav prizvuk jer, nekome to nije odgovaralo. Te investicije su, u svakom slučaju, od opšteg interesa. Ako Meri Linč sad da predlog, Vlada Srbije ga usvoji i potom bude raspisan tender, NIS će novog strateškog partnera dobiti najranije početkom 2007. godine. Tek potom bi kupac većinskog paketa NIS-a krenuo u planiranje i sprovođenje ovih poteza. Izgubili bismo, dakle, više od godinu dana.

Šta se dobija time što NIS sam ulaže u modernizaciju, ne čekajući da to urade kupci? Kolika bi razlika u ceni NIS-a bila u slučaju prodaje u “zatečenom stanju” u odnosu na ove investicije o kojima govorite?

- U našim prioritetima investicija je modernizacija i zaštita životne sredine a planiramo i ulaganje u novi informacioni sistem i u koncesije van zemlje, zajedno sa velikim svetskim kućama. Nafta je sve skuplja i smatramo da bi investicija u koncesiju obezbedila NIS-u sigurnost snabdevanja sirovom naftom po povoljnim cenama. To bi bio pretprivatizacioni kredit. Procenili smo da bi nam bilo potrebno 200 do 300 miliona dolara za ovo brzo podizanje vrednosti kompanije. Rafinerijski kapaciteti bi bili pripremljeni da proizvode robu koja bi mogla da se plasira i van tržišta Srbije. Imamo i nekoliko projekata za podizanje vrednosti kompanije od kojih smo neke već počeli da radimo sa velikim svetskim kućama. To je projekat sa Šelom, koji treba da utiče na optimizaciju poslovanja NIS-a i donese uštede od 50 do 100 miliona dolara na godišnjem nivou. Od septembra 2005. godine sa KBC-om smo uz investicije od 270 000 evra napravili uštede od 12 miliona evra na godišnjem nivou. Dosadašnja dobit NIS-a je, 2004. i 2005. godine, bila oko 40 miliona evra a uz over projekte bar bismo ih duplirali. Uz to NIS je sklopio i ugovor sa SAP-om, koji treba da nam obezbedi uštede u troškovima, bolju kontrolu poslovanja i dalju optimizaciju rada kompanije. Moram da kažem da ovi projekti nisu nekakav izum menadžmenta NIS-a već ono što primenjuju sve kompanije, potencijalni strateški partneri NIS-a kao i naftne firme u okruženju, koje su naši direktni konkurenti na ovom delu tržišta.

Kako komentarišete optužbe Kori Udovički, eksministra energetike i bivšeg guvernera NBS, koja je nedavno izjavila da NIS, koji obrće ogroman kapital a neefikasno posluje, pravi godišnji manjak od 300 miliona evra i da u rafinerijama, dok je na snazi zabrana o slobodnom uvozu naftnih derivata, proizvodi gorivo po višim cenama nego u okruženju?

- NIS posluje ostvarujući dobit a uz to na teret sopstvenih rezultata pomažemo državu, kako po principu donacija od nekoliko desetina miliona evra godišnje, tako i kroz direktno smanjenje prihoda na konto nenivelisanja cena derivata sa cenama nafte na svetskoj pijaci. Samo po ovom osnovu smo prošle godine imali manji prihod za oko 100 miliona dolara. Ne bih se složio da država na bilo koji način tetoši NIS, ni da NIS ima nesposobno rukovodstvo. Ne znam da li ste vi to rekli ili sam to pročitao u izjavi gospođe Udovički. Jer, u poslednje dve godine, od kada sam ja na čelu NIS-a, od jedne nesolventne kompanije, koja je imala neto negativan kapital od 250 miliona dolara, dostigli smo bilans sa pozitivnim kapitalom od 1,3 milijarde dolara. A to je direktno rezultiralo time da nam banke sada nude investicione kredite na period od sedam do deset godina, sa pozitivnim kamatnim stopama. Tim kreditima mi možemo samostalno, bez pomoći i garancije države, da finansiramo investiranje u kupovinu opreme za modernizaciju i povećanje vrednosti kompanije.

Krajem juna prestaje da važi Uredba o uvozu i preradi nafte i njenih derivata. Najavljeno je da će njeno delovanje biti produženo. Nije li to privilegovana pozicija za budućeg vlasnika NIS-a?

- U interesu je, ne samo NIS-a i države već i potencijalnih strateških partnera da se neki vid zaštite tržišta očuva, do momenta dok se ne osvoji proizvodnja goriva koje će zadovoljavati evropske standarde.

Kako na uredbu reaguju predstavnici OMV, Lukoila i Helenik petrola, inokompanija koje već imaju pumpe u Srbiji a koje su viđene kao potencijalni kupci NIS-a?

- Uredba im sada smeta zbog toga što im, kao snabdevačima ovog tržišta derivatima, onemogućuje da uvezu gorivo ali nikako im neće smetati ako se odluče da učestvuju u privatizaciji NIS-a.

Kako komentarišete to što se u Srbiji sreću interesi ruskog i zapadnog naftnog kapitala?

- Što se tiče budućnosti NIS-a, ne mislim da tu postoje velike razlike jer, svi su oni spremni da plate dobru cenu i da investiraju u NIS i da koriste naše kapacitete u nekoj svojoj strategiji na ovim prostorima. Ako se ovo posmatra kao političko pitanje, to je stvar Vlade Srbije, koja i treba da se odluči za određenu strategiju privatizacije NIS-a. Mi smo tu da im predočimo značaj uloge NIS-a. Sama privatizacija je vrlo kompleksno pitanje, koje obuhvata ne samo ekonomske nego i političke razloge za to da li se nešto prodaje i kom kupcu.

Mogu li se osim ove četiri kompanije u privatizaciji NIS-a očekivati i neke veće multinacionalne naftne kompanije, poput Britiš petroleuma ili Šela?

- Ti veliki svetski igrači mogu se očekivati u drugom krugu privatizacije. Na bazi iskustava može se očekivati da se pojave na ovom tržištu pošto prva grupa “regionalnih igrača” izvrši privatizaciju lokalnih kompanija. Oni će kupovati neke regionalne strateške partnere jer velike kompanije se za isti posao lakše opredeljuju kada je veći iznos u pitanju. Mi smo previše sitni za njih. Jer, njima treba da uposle iste kadrovske resurse za kupovinu nečeg što vredi tri i 20 do 30 milijardi.

Koliko će eventualna gradnja naftovoda Konstanca – Trst povećati vrednost NIS-a i pomoći da ima još bolje pozicije u regionu?

- Sigurno je da će se vrednovati. Otpočinjanje s tom investicijom sigurno bi povećalo vrednost NIS-a.

Menadžment NIS-a se zalaže da u privatizacionom paketu sa rafinerijama bude i pančevačka Petrohemija. Kakve su šanse da se to dogodi?

- Integracija Petrohemije u NIS je nešto što je već viđeno u svetu jer bi dala najbolje rezultate. Mi smo zajedno sa Petrohemijom naručili detaljnu analizu ovog projekta i očekujemo da za nekoliko nedelja dobijemo odgovor treba li u integraciju ulaziti. Konačnu odluku o tome doneće, ipak, privatizacioni savetnik i Vlada Srbije.

U vezi s energetikom pa i samog NIS-a iz raznih resora Vlade Srbije se često čuju oprečni komentari. Kako to komentarišete?

- O bivšima sve najbolje. Imamo, inače, odličnu saradnju sa resornim Ministarstvom energetike kao i sa ministrom finansija Mlađanom Dinkićem, koji nam je pomogao u obezbeđivanju sredstava za stimulativne otpremnine.

NIS još nije završio proces restrukturiranja. Zar to nije bila jedna od zamerki MMF-a?

- Sve što je od nas traženo, uradili smo. Nismo dovršili formiranje holdinga jer je ocenjeno da sa tim treba sačekati dok se savetnik opredeli za model privatizacije NIS-a. Postoji procena da bi to moglo da utiče na usporavanje procesa privatizacije.