Više od prevoda

Najprevođenija knjiga na svetu Biblija do marta 2006. je prevedena na 2.377 jezika ili različitih dijalekata u svetu. Nedavno je u Novom Sadu predstavljen prevod na rusinskom Novi zavet na svom jeziku, prvi put je dobila najmanja etnička grupa u Vojvodini, po mnogima najpismenija, možda i u državi. Vrednost ovog izdanja je još veća, jer je prevedena sa izvornog, grčkog jezika. Na promociji u Izvršnom veću Vojvodine (Sekretarijat za obrazovanje i kulturu pomogao je izdavanje, kao i Nacionalni savet Rusina) apostolski egzarh Georgij DŽudžar rekao je da je ovo “istorijski događaj”.

O tihim, malobrojnim, a veoma obrazovanim Rusinima malo se zna.

“Rusini su se sredinom 18. veka iz severoistočne Ugarske doseljavali u Južnu Ugarsku/Bačku, istovremeno kada su bile i seobe Srba u Južnu Rusiju/Ukrajinu. Preseljavali su se pripadnici dva slovenska naroda koji su bili u manjinskom položaju u okviru Habsburške monarhije/Ugarske. Bez obzira što su Rusini bili grkokatolici, a Srbi pravoslavne vere, tokom 18. veka i jedni i drugi su dobrim delom koristili iste bogoslužbene i druge crkvene i verske knjige štampane u ćirilskim štamparijama na teritoriji Galicije, Ukrajine i Rusije. Rusini u Ugarskoj sredinom 18. veka prihvataju uniju. NJihov (rusinski) religijsko-crkveni centar u Ugarskoj bila je Mukačevska eparhija, koja je sve do početka 70-ih godina 18. veka bila pod jurisdikcijom katoličke biskupije u Jegri.” – piše istoričar Janko Ramač.

Danas u Vojvodini ima oko petnaest hiljada Rusina. Do raspada Jugoslavije sedište grkokatolika bilo je u Križevcima (Hrvatska) gde je i ostalo. U novoj državi Srbiji i Crnoj Gori obrazovan je egzarhat sa sedištem u Ruskom Krsturu (Vojvodina), gde stoluje egzarh. Većina Rusina su grkokatolici, manjina je prihvatila pravoslavnu veru.

Kako je moguće da tek sada bude preveden Novi zavet?

Tek je 70-ih godina sazrelo vreme da počne prevođenje. Tadašnji grkokatolički križevački episkop i arhiepiskop beogradski dr Havrijil Bukatko preveo je tri Jevanđela – po Mateju, Marku i Luki, a dvojica, tada mladih studenata Bogoslovskog fakulteta, danas grkokatolički sveštenici, mr Mihajlo Malacko i Julijan Rac (uz dr Georgija DŽudžara, dr Tadeja Vojnovića i mr Romana Miza članovi su Biblijske komisije) preveli su Jovanovo jevanđelje. Iako je prevod bio objavljen, nikada nije dobio dozvolu da se zvanično koristi u crkvi”, kazao je na promociji dr Janko Ramač.

Do odluke da se počne prevođenje Novog zaveta došlo je, ipak, sticajem okolnosti. Tako izgleda uvek biva kada počinju veliki poduhvati.

Profesor dr Tadej Vojnović, biblista, priča za NIN o počecima: „Došao sam u Ruski Krstur držati predavanje i došlo je do spora da li je Isus rekao ovako ili onako, pa sam tražio Bibliju da pogledamo. Nemamo, bio je odgovor. Tražio sam onda Novi zavet. Opet isti odgovor – nemamo. Tada sam, nekako, osetio poziv u sebi da sakupim ljude koji su kompetentni, koji znaju jezik i da uradimo taj prevod. Dolazio je u obzir samo prevod sa grčkog. Sakupili smo širi krug, dosta ljudi je odustalo, kako to biva, i ostali su, pored mene, dvojica braće Ramač, Janko i Mihajlo.”

Prevođenje je ozbiljan posao, tim pre kada se prevodi najčitanija knjiga na svetu. Ovaj istorijski posao trajao je dve godine.

Jezičku redakciju uradio je novinar i književnik Mihajlo Ramač, izvrsni poznavalac rusinskog jezika i najplodniji prevodilac sa i na rusinski. „Divno je danas biti Rusin”, čulo se na prvoj promociji.

BOJANA KARAVIDIĆ