Samo za tvoje oči

KANSKI FILMSKI FESTIVAL

(Od našeg specijalnog izveštača iz Kana)

Možda je čak najzavodljiviji zvanični žiri 59. Kana: predsednik je zgodni i nestašni dečko iz Hongkonga, živa legenda dalekoistočne kinematografije Vong Kar Vaj (čuveni prizor, silazak žene niz uske, trošne stepenice, iz njegovog nezaboravnog filma “Raspoloženi za ljubav”, predstavlja zaštitni znak festivala, u stvari – plakat Kana 2006), a tu su, dalje, Monika Beluči, Helena Bonam Karter, Zang Ziji, Semjuel L. DŽekson, Tim Rot, Patris Lekont, Lukrecija Martel i Elia Sulejmani. Jedna slavna i lepa ekipa filmskih stvaralaca koju sada iščekuje veliki posao konačnog izbora najboljih. Jer, podrazumeva se da je već i selekcija tog najmoćnijeg festivala bila krajnje probirljiva, odnosno da se izuzetno vodilo računa o svim aspektima filmskog dela, uključujući i zemlju porekla (Srbije tu nigde nema, ni u tragovima), te će se, tako, u narednih desetak dana na Kroazeti vrteti čak četrdeset i osam ostvarenja sa obaveznom oznakom “svetska premijera”, pošto ovaj festival jako drži do takve svoje nevinosti. Do onog: samo za kanske oči.

U kompeticiji za “Zlatnu palmu” i ostale prestižne nagrade Kana nalaze se, kako obrazlažu iz samog festivala, tri grupe filmova. Prvu čine dela veoma uglednih reditelja koji su već doživeli uspeh i priznanja upravo na Kroazeti: “Povratak” Pedra Almodovara, “Svetlosti predgrađa” Akija Kaurismakija, “Vetar koji trese Barli” Kena Louča, “Kajman” Nanija Moretija i “Prema Čarliju” Nikol Garsije. Tu su, onda, ostvarenja reditelja koje već nazivaju “rastuća generacija”: “Marija Antoaneta” Sofije Kopole, “Porodični prijatelj” Paola Sorentina, “Babel” Alehandra Gonzalesa-Injaritua, “Nacija brze hrane” Ričarda Linklejtera, “Kad sam bio pevač” Ksavijara Đanolija... dok su u trećoj grupi sasvim mladi autori, oni ispod trideset godina, kojima Kan daje neverovatnu prvu šansu: Giljermo del Toro iz Meksika s filmom “El laberinto del fauno” i Amerikanac Ričard Keli sa “Južnjačkim pričama”.

Gledajući (malo) veću sliku, onu izvan i mimo uvek bitne oficijelne kompeticije Kana, primetno je ovog puta izraženije prisustvo čisto evropske kinematografije. Tako će se na privlačnom, odnedavno i takmičarskom programu “Izvestan pogled”, sada naći filmovi iz Škotske, Norveške, Italije i Španije, ali i iz Poljske, Mađarske, Litvanije i Rumunije.

Iz Rumunije, u velikoj meri zahvaljujući ogromnom uspehu filma “Smrt gospodina Lazareskua” mladog Kristija Puija koji je prošle godine, upravo na Kroazeti, bio priča festivala i pobedio baš na programu “Izvestan pogled”. Znači Rumunije, koja postaje sve jača evropska sila u kinematografiji, a koju ovog puta predstavlja film Katalin Mitulesku “Kako sam dočekao kraj sveta”.

A glamur, zvezde Kana 2006. godine?

KNJIŠKI SIMBOLI Javni znaci tajnog društva Pripadnost tajnom društvu neki pisci javno su obznanjivali na koricama svojih knjiga. A neki su, može biti, javno poslužili tajnom društvu, iako toga možda nisu bili ni svesni. U Zavičajnom odeljenju Biblioteke grada Beograda priređena je izložba pod nazivom – Masonski simboli na staroj srpskoj knjizi. Nalaze se oni na mnogim značajnim knjigama, na koje se i naslanjala i gradila srpska kultura. Autori postavke od više nego dovoljnih 36 eksponata, koji pokrivaju vreme od 1580. (Marovićeva dela na italijanskom jeziku) do 1874. (kalendar) godine, su Dejan Vukićević i Nemanja Radulović. Dejstvo slobodnog zidarstva u kulturi ispoljava se na dva plana: kroz simboliku i ideologiju – ukazuje u katalogu za ovu izložbu Nemanja Radulović. I predočava da se često isti simboli, čak i potpuno iste likovne sheme ponavljaju na različitim knjigama. Iako se preuzimaju isti obrasci, teško se može utvrditi koliko su oni koji su preuzimali iste grafičke sheme zaista i znali njihovo puno značenje. Radulović napominje da je nekad teško odrediti da li se radi o upotrebi simbola ili o dekorativnosti – ili je, kako kaže, možda bolje reći da su simboli sakriveni u mnoštvu ukrasa. Ovi simboli, recimo, dominiraju na delima Dositeja Obradovića i Sime Milutinovića Sarajlije, tako da se teško može poverovati da se oni slučajno, tek radi dekorativnosti, pojavljuju na naslovnim stranama njihovih knjiga. Tako, na koricama knjige Dimitrija (u monaštvu Dositeja) Obradovića “Život i priključenija”, koju je 1833. u Beogradu objavio Gligorije Vozarević, pojavljuje se malj, globus, lenjir, uglomer, šestar. A na njegovoj “Hristoitiji” (Budim 1826) dominira plamena petokraka zvezda. Isto tako, sa “Serbianke” (Lajpcig, 1826) Sime Milutinovića Sarajlije, nezaobilazno, gleda – svevideće oko u svetlećem trouglu. Na “Istoriji Cerne-Gore od iskona do noviega vremena” (Beograd, 1835), od istog autora, nalaze se šestar, lenjir, malj, globus, slika hrama. A njegova “Pevanija cernogorska i hercegovačka...” (Lajpcig, 1837) nosi – plamteću zvezdu na istoku. “Političesko zemljeopisanije za upotrebljenije srbske mladeži” (Beograd, 1832) od Dimitrija Tirola, na koricama ima sfingu, uglomer, šestar, mistriju, globus. “Slovo jego visokopreosvjaščenstva gospodina Maksima Manojloviča” (Budim, 1834) nosi uroboros (zmija koja grize svoj rep) na plamtećoj pozadini. “Kratka nauka protoprezviterom o ih dolžnosteh” (Beč, 1787) – svevideće oko u svetlećem trouglu. “Volšebnoe ogledalo koje otkriva tajne Velikog Alberta...” (Budim, 1808) – izlazeće sunce, žensku figuru sa šestarom, lenjir, uglomer, šestar. “Pjesna istoričeskaja o žitiju svjatogo i pravednago Aleksija čeloveka Božijega” od Vićentija Rakića (1835) ima – svevideće oko u svetlećem trouglu. Isti taj znak, iznad kralja Solomona, nosi i “Sočinjenija Solomonova i Sirahova” (Beč, 1857)...

Pa, počelo je više nego sjajno, bučno i veselo sa ekipom filma (prikazanog van konkurencije, na samom otvaranju festivala) Rona Hauarda “Da Vinčijev kod”, u kojoj su bili Tom Henks, Odri Tatu, Žan Reno, Alfred Molina i mnogi drugi zaslužni za dobru i atraktivnu ekranizaciju najpopularnijeg romana današnjice, a tokom narednih dana crvenim tepihom će, pored ostalih, proći Penelope Kruz, Kirsten Dunst, Sofija Kopola, Kejt Blančet, Gael Garsija Bernal, Itan Houk, Žerar Depardije, Brus Vilis, Nik Nolti, Žilijet Binoš, Vilijem Defo, Bob Hoskins, Kris Kristoferson, Hale Beri...