NATO od Bosne do Afrike

Manevri NATO-a na Zelenortskim ostrvima pokazuju nešto u šta je teško poverovati: da postoji veza između atlantske obale Afrike i Balkana. NATO ne bi danas bio u stanju da simulira invaziju na daleku imaginarnu zemlju – u kojoj pobeđuje, iako nema podršku lokalnog življa – da prva dragocena iskustva te vrste nije stekao u Bosni pre jedanaest godina.

Bosna je, sećaju se sada vojni analitičari, bila prekretnica u preobražaju alijanse iz formacije za rat između Istoka i Zapada u operativnu vojno-političku organizaciju sa nizom misija na tri kontinenta – u Evropi, Aziji i Africi. Bosna je, kao prvi poligon za intervencije van teritorije alijanse, preobratila nominalno defanzivni NATO u ofanzivnu silu. Ofanzivna komponenta bila je još izraženija u agresiji NATO-a na Jugoslaviju, koja je okončana zaposedanjem teritorije Kosova i Metohije. Avganistan i, donekle, Irak dali su potom NATO-u globalnu dimenziju. Sada mu manevri na Zelenortskim ostrvima određuju ulogu svetskog policajca.

“Potrebne su nam snage koje mogu da reaguju brzo i koje se mogu prebaciti na veliku daljinu i tamo održati duže vreme”, kaže Jap de Hop Shefer.

Takve snage sada učestvuju u manevrima “Postojani jaguar 2006.” na Zelenortskim ostrvima. Zvale su se, donedavno, Snage za brza reagovanja, a sada se zovu Snage uzvraćanja – valjda da bi se ublažila asocijacija na njihovu ofanzivnu prirodu. U dokumentima NATO-a ova formacija – namenjena “brzom uzvraćanju na razne vrste kriza bilo gde u svetu” – kvalifikuje se kao “generator vojnog preobražaja alijanse”.

“NATO više neće imati velike masivne jedinice, kakve su bile potrebne u hladnom ratu, nego brze i efikasne snage na visokom nivou opremljenosti za uzvraćanje na bilo kakvu opasnost sa kojom se alijansa može suočiti u 21. veku”, kaže glavni komandant NATO-a, general Džejms Džons.

Ove snage formirane su od jedinica sva tri roda vojske, na samitu NATO-a u Pragu 2002, na predlog američkog ministra odbrane Donalda Ramsfelda. Zamisao je da do oktobra ove godine Snage uzvraćanja porastu sa sadašnjih 17 000 na 25 000 vojnika, što bi trebalo da bude njihov stalan broj. Sastav snaga menja se na svakih šest meseci, a obuka vojnika za učešće u njima takođe traje šest meseci – o čemu se, kao i o specijalnostima, visokim standardima i nacionalnoj strukturi formacije, staraju operativni štabovi u Napulju i Lisabonu.

Svaka intervencija je kombinovana akcija tri roda vojske – pešadije, avijacije i mornarice – i specijalizovanih jedinica. Upravo takva operacija se sada preduzima na Zelenortskim ostrvima. Ona traje dve nedelje – od 14. do 28. juna – ali već posle pet dana treba da demonstrira zaposedanje predviđene teritorije radi razdvajanja dveju suprotstavljenih lokalnih vojnih formacija, koje učestvuju u imaginarnom ratu za izvore nafte. Pošto se u invaziji ne računa sa podrškom stanovništva, podrazumeva se upotreba oružane sile za nametanje mira – što je takođe jedna od prvih, a kasnije, posebno u Avganistanu i Iraku, primenjivanih, pouka iz Bosne.

Zelenortska ostrva su, tvrdi se, slučajno izabrana među više zemalja Afrike koje su se, posle pomoći koju je NATO ukazao afričkim mirovnjacima u Darfuru (sa uspostavljanjem vazdušnog mosta za prebacivanje trupa i obukom komandnog kadra). Činjenica je, međutim, da se poligon nalazi na stotinak kilometara od afričkog kontinenta, na strateškom raskršću pomorskih puteva, kojima sada plove tankeri sa naftom za Ameriku, Evropu i Kinu.

Na nedavnom sastanku ministara odbrane zemalja NATO, koji je imao za cilj da pripremi samit alijanse, u novembru u Rigi, usvojene su “ministarske smernice” u okviru ranije načelno prihvaćenih “Sveobuhvatnih političkih smernica” saveza. Glavne opasnosti koje prete svetu, a kojima će se NATO suprotstavljati u narednih deset godina, jesu terorizam, širenje (od strane “odmetničkih” država) oružja za masovno razaranje i “uništenje vitalnih energetskih izvora”.

Alijansa zato mora da bude osposobljena da istovremeno učestvuje u misijama održavanja ili nametanja mira širom sveta – što je bila Bosna, a što su sada Kosovo, Avganistan, Irak, Darfur – u humanitarnim akcijama, kao što su bile operacije pružanja pomoći nastradalom stanovništvu posle zemljotresa u Pakistanu i posle uragana Katrina u SAD, i, uporedno, izvođenje dve vojne operacije poput tekuće na Zelenortskim ostrvima. Širu globalnu dimenziju NATO-u treba da dâ intenzivnija saradnja sa američkim saveznicima van Evrope – Japanom, Južnom Korejom, Australijom.

NATO se očigledno sprema za ulogu svetskog policajca. Ostaje da se vidi hoće li policajac biti dobar ili loš.