Prebogata je i rasipna Srbija

Dijabetes ne boli. Dijabetes je jednosmerna ulica. Osnovno načelo u svetu je da se dijabetes ne leči nego se vodi. Da bi se uspešno vodio moraju biti obezbeđeni lekovi i neophodna pomagala. Slabo vođenje dijabetesa ima za posledicu niz strašnih bolesti koje, ne samo da su bolne i opterećenje su za dijabetičara, njegove najbliže i društvo nego, na kraju, vode u smrt. Neadekvatno vođenje dijabetesa, svako društvo stostruko plaća.

I sam sam dijabetičar na intenzivnoj insulinskoj terapiji. To znači da injektiram insulin četiri puta dnevno; tri puta kratkog i jedanput dugodelujućeg-noćnog. Naravno da to obavljam pomoću dva pena.Jedan je za kratkodelujući a drugi za dugodelujući insulin. Karpule su od3 ml, odnosno jedna karpula za 300 jedinica insulina.

Čitajući NIN (br. 2895 od 22.6.06) na temu o dijabetesu zaključio sam da je Srbija jako bogata država!

Zašto? Zato što neke lekove i pomagala plaća više od deset puta skuplje nego drugi u svetu! Da li zbog neznanja ili neinteresovanja? Ili ...?

Ali nije normalno da se vraća 10-20 godina unazad. Na flašice insulina i špriceve. E, to je sramota.

Za informaciju dadopunim:

lj aparat za merenje šećera u krvi košta u Sloveniji približno 4.000-6.000 dinara, zavisi od tipa i proizvođačauzneograničenu garanciju. To znači da ako prodavcu, distributeru donesete ispravan,može ineispravan, to uopštenije važno i to odbilo kojeg proizvođača, dobijete nov-njegov (njegovog principala) aparat besplatno(zarada je na testnim trakama-listićima).

Od strane slovenačkog RZZO (ZZZS)dijabetičaru zavisnom od insulina, pripada nov aparat na svakih pet godina uz samostalan izbor između ponuđenih desetak tipova.

lj test traka-listići koštaju 53 din. komad, bez obzira na proizvođača i distributera(meni pripada 400 listića na tri meseca ili za 400 merenja u sto dana; merim šećer četiri puta dnevno). Objašnjenje: pre približno godinu dana država Slovenija je uslovila-ucenila, ili lepše rečeno, dogovorila se sa distributerima i proizvođačima test-traka da je ona – država spremna da njima plati toliko i toliko, I, brzo su se dogovorili.

lj igle za pen koštaju 16 din. komad. (Uzgred, mali biser: negde oko 1. maja ove godine, pored kontejnera za đubre u Wegoševoj ulici u Zemunu, naleteo sam na četiri kutije grosističkog pakovanja, ca 20.000 kom. BD Micro-Fine, 8 mm-skih igli za pen. Izgleda da je neko to “prodao” po “nabavnoj” ceni.)

lj sam pen, ne znam koliko košta. Moja procena je oko 1.800 din idijabetičar zavisan od insulina od slovenačkog RZZO dobije po jedan pen za svaki tip insulina koji koristi, na 36 meseci.

U navedene cene je uračunat PDV od 8,5% a sve troškove pokriva slovenački RZZO (ZZZS). Odluku o korišćenjupripadajuće opreme donosi dijabetolog bez ikakve komisije: napiše naruybenicu i to se preuzme u prvoj apoteci ili kod prvog distributera-prodavca) izuzev za insulinsku pumpu za koju se mora dobiti posebna saglasnost RZZO (ZZZS).Svi ovi podaci su dostupni svakom građaninuposredstvom interneta na: www.zzzs.si

Branko Marković,

ekonom Društva Diabetikov Kranj,

Kranj, Slovenija

P.S. Ovaj dopis ću proslediti i poštovanoj gospođi Steli Prgomelja, predsedniku Društva za borbu protiv šećerne bolesti grada Beograda avi, poštovana redakcijo,možete slobodno Svetlani Vukajlović, direktoru RZZO, resornom ministru, ministru finansija...