Promena smera

Nedavni češki, a potom i slovački parlamentarni izbori nisu svojim rezultatima obradovali Brisel. U Češkoj je prednost ostvarila opoziciona konzervativno-liberalna ODS (Građanska demokratska stranka), čiji je tvorac aktuelni predsednik Češke Vaclav Klaus, znani sagovornik evroskepticizma, a u Slovačkoj nova leva formacija socijalne demokratije – SMER.

Uprošćeno i tradicionalno, reklo bi se da su u Pragu pobedu odneli “desni”, a u Bratislavi “levi”. Međutim, ako se pozicije bliže pogledaju, slika je složenija. Grupacije koje će po svoj prilici predvoditi nove vladajuće garniture imaju naglašenije vlastito viđenje dinamike i prakse evroatlantskih reformi i integrisanja. Strukture koje će otići sa vlasti u Briselu su primane kao, više-manje, “proverene reformske grupacije”, bez obzira na to što su one u Pragu bile leve, a one u Bratislavi desne provinijencije. Činjenica da se to sada menja, za Brisel je neprijatna.

U centru Evrope, dve nove članice Unije, koje su takođe i unutar NATO-a, dalje šire krug evroskeptika na vlasti. U ovom času briselskih preračunavanja, a posebno posle onoga što se dogodilo u Varšavi, promene u Pragu i Bratislavi su kao fenomen blaže, ali možda opasnije po mogućim efektima.

Češka i Slovačka su male zemlje, ali, kako se nekad zna reći, “dobro su locirane”. Još, naime, nije sasvim zaboravljeno, mada su ta vremena za nama, da je slavni Bizmark tvrdio da “onaj ko vlada Pragom, njegova je i Evropa”. Sami Česi, o kojima se u konkretnom slučaju radi, iz te po sebe potencijalno pohvalne maksime, ne izvlače, verni svojoj švejkovskoj filozofiji, neka omamljujuća nadanja ili zaključke. Nisu to činili ni u prošlosti, a ne čine ni danas. Znaju ko su i koliki su, gde se, u čemu i koliko se pitaju. Što se, pak, vladavine Evropom tiče, tu se tek nisu pitali.

Ipak, stvar je, zapravo, u nečem drugom. Kritičari sadašnjeg evropskog koncepta i projekta promenama u Pragu i Bratislavi dobijaju na težini. To upravo brine Brisel i to je već preneto i poznato i Pragu i Bratislavi. Tako, na primer, treba tumačiti i to da je lider pobedničke ODS Mirek Topolanek već izjavio da je njegovoj stranci, kada je reč o severnom susedu (Poljska), bliža opoziciona formacija Građanske platforme od vladajućih garnitura konzervativne katoličke i nacionalističke vlasti.

Izbori i u Češkoj i u Slovačkoj, posebno njihovi rezultati, čini se da su u Evropi bili pomalo u senci Svetskog fudbalskog prvenstva u Nemačkoj. Ipak, tokom neuobičajeno žestoke predizborne kampanje, afera, skandala i političkih manipulacija, unekoliko se promenio imiy Češke kao tolerantne sredine, posebno nakon pesničenja predstavnika suprotstavljenih opcija pred TV kamerama. Sam rezultat u Češkoj bio je svojevrsna pat pozicija. Dve čelne rivalske grupacije (ODS i Češka socijaldemokratska stranka), zajedno sa očekivanim i nagoveštavanim koalicinim partnerima, osvojile su isti broj mandata – po stotinu! S obzirom na to da je ODS dobio sedam mandata više od glavnog rivala, njegov lider je i dobio mandat za sastav nove koalicione vlade. Verovatni budući premijer je tu izričit: “Ili će vlada biti moja ili će se raspisati novi izbori.” Kako će sve izgledati u parlamentu i da li će koaliciona vlada Topolaneka “proći” i sa kakvom i čijom podrškom, još je neizvesno. Jedino se, za sada, zna da se broj resora sa 18 smanjuje na 15.

Slovački izbori, mada su doneli jasnu pobedu nove leve formacije Roberta Fica, dinamične ličnosti novog talasa političara (jedva preko 40 godina), takođe imaju svoje neizvesnosti. Proevropske snage u Bratislavi zabrinute su ne samo pobedom Fica, kome zameraju elemente populizma, već i povratkom na scenu radikalne nacionalne grupacije SNS u parlament i, paralelno sa tim, snaženjem kompaktnosti mađarskog korpusa u Slovačkoj (Stranka mađarske koalicije osvojila je 12 posto glasova, skoro isključivo u južnim delovima zemlje).

Novim kabinetima u Pragu i Bratislavi svakako predstoji period prilagođavanja realnostima i izazovima na unutrašnjem i spoljnom planu. Imiy Slovačke u očima Brisela i Vašingtona popravljen je u prethodnom periodu zahvatima na ekonomskom planu i punom spoljnopolitičkom orijentacijom na evroatlantske strukture i saveznike. Značajno popravljeni makroekonomski pokazatelji zemlje doveli su, s druge strane, do socijalnog raslojavanja i pada standarda znatnog dela stanovništva. U tome, kažu poznavaoci prilika u ovoj zemlji, i treba tražiti odgovor na promene političkog raspoloženja u masama, gde se ne gleda dobro ni na slovačko vojno angažovanje u Iraku i Avganistanu, a sve zajedno rezultira jačanjem nacionalnih naboja.

Predstojeći period je značajan pre svega po tome što nove vlade u obe zemlje treba da se potvrde i na unutrašnjem i na evropskom planu. U tom smislu će biti proverene njihove sposobnosti da pronađu rešenja i uvere u ispravnost svojih smerova. Sledeći svog šefa države Klausa, Česi će obazrivo ići ka uključenju u zonu evra i nastojaće da istraže mogućnosti alternativnih međupoteza u skladu sa socijalnim stanjem stanovništva, o čemu posebno govori i lider pobedničke grupacije u Slovačkoj Robert Fico.