Nebo nad Orlićem

Branio sam i uvek ću braniti prava Hrvata u Srbiji, kao što Stipe Mesić brani prava Srba u Hrvatskoj. Nije slučajno što smo danas ovde zajedno.” Dve jednostavne rečenice predsednika Srbije Borisa Tadića, izrečene pre nekoliko dana u selu Orlić kraj Knina, poklopile su se sa vrhom toplotnog udara u Hrvatskoj. Ili, kako je to rekao predsednik Stjepan Mesić: “S ratovima i mržnjama smo definitivno završili, sada treba popravljati uništeno.”

Selo Orlić u opštini Biskupija kninsko-šibenske županije moglo bi da bude primer ovog Sizifovog posla. U selo sa većinskim srpskim stanovništvom vratio se velik broj izbeglih ljudi, a najveći deo kuća je obnovljen. Prvi povratnici stigli su još 1997. godine, ostali su oprezno stizali u razmacima od nekoliko godina. Dočekale su ih srušene kuće i nove komšije. Kuće su obnovljene, a komšije su ostale. U Biskupiji su to uglavnom Hrvati iz Bosne i Hercegovine čije su kuće takođe naseljene nekim drugim stanarima, pa pokušavaju da se snađu u novom prostoru, drugom vremenu, među različitim ljudima. Snalaze se teško, jer svi žive od 400 kuna (oko pet hiljada dinara) socijalne pomoći mesečno. Posla nema, a zemlja nije preterano darežljiva.

Pedesetšestogodišnji Dane Lipovljan vratio se s porodicom pre nekoliko godina. Niko od njih ne radi, a duge i tegobne godine izbeglištva pojele su im i prošlost i budućnost. Sklanjajući se od jednog rata, našli bi se u drugome. Deca su se školovala od Knina preko Pančeva do Srbice na Kosovu, a onda su se svi zajedno ponovo zatekli u Orliću i to u društvu Stjepana Mesića i Borisa Tadića. Čitav Orlić gledao je i slušao prizore i rečenice koji su se graničili sa halucinacijama. Predsednik Mesić pričao je viceve podižući golemu “bukaru” iz koje je probao domaće vino, predsednik Tadić svima je pružao ruke uz poruku da ih je posetio kako bi im poručio da treba da ostanu na svojim ognjištima, kao što je, u društvu Stjepana Mesića, pre izvesnog vremena to poručio i Hrvatima na severu Vojvodine.

Svečani doček u rezidenciji predsednika Stjepana Mesića na Pantovčaku i upravo zapanjujući broj policajaca koji su obezbeđivali, od zagrebačkog aerodroma “Pleso”, preko bivše Titove “Vile Zagorje”, do Knina i okolnih sela uključujući i poznati manastir Krka, jasno su govorili da se ne radi o običnom gostu. Već na prvim sastancima sa čelnicima srpske nacionalne zajednice u Hrvatskoj, Miloradom Pupovcem i Vojislavom Stanimirovićem, gost iz Beograda suočio se sa problemima koji prate nova poglavlja života Srba i Hrvata u Hrvatskoj. Glavne teme u razgovoru sa predsednikom Hrvatske zato su se i kretale oko bolnih pitanja traganja za mrtvima i nestalima na obe strane, ubrzavanja povratka izbeglih Srba u Hrvatsku i bolji prijem privrednika iz Srbije u hrvatske poslovne krugove. Ipak, i Tadić i Mesić odmah su se složili da im je zajednički interes međusobna podrška ulasku obe države u Evropsku uniju. Ni predsednik Hrvatske, ni predsednik Srbije nisu se libili da javno kažu kako su glavni nacionalni interesi njihovih zemalja takođe zajednički, a to je kažnjavanje svih ratnih zločinaca. Bez toga, konstatovali su Mesić i Tadić, nema ni govora o evropskom standardu i evropskim vrednostima. “Nemam iluzija, znam da i Hrvatska i Srbija imaju svoje posebne, nacionalne i državne interese, ali očekujem da Hrvatska učini dodatni napor da bi se srpski povratnici ovde osećali kao u svojoj domovini i bili njeni lojalni građani.”

Putovanje u Knin i susret s gradonačelnicom gradića, koji još uvek budi negativne emocije u ratnoj i poratnoj memoriji Hrvata i Srba, pokazao je koliko je to jednostavan, ali i mukotrpan posao. Josipa Rimac ispričala je Borisu Tadiću kako su Srbi zastupljeni u svim telima lokalne vlasti, u svim gradskim institucijama i svim preduzećima. Nejasno je jedino kako su, pre par godina, na lokalnim izborima osvojili većinu, a ipak ostali na marginama političkog uticaja grada i opštine. Boris Tadić zahvalio je Josipi Rimac (članici vladajuće Hrvatske demokratske zajednice, navodno najmlađoj gradonačelnici u Evropi) što je u takvoj situaciji učinila sve da se predsednik Srbije pojavi u Kninu i okolnim selima.

Lokalna hrvatska desnica okupljena u Hrvatskoj stranci prava bojkotovala je Tadićev dolazak u Knin i Zagreb i nije se pojavila na sednici gradske vlade Knina, a u tom gradu nije bilo ni zastave Republike Srbije ni njene državne himne. Pošto je pred Tadićem stajala samo zastavica koja je označavala nacionalno poreklo visokog gosta, i domaćin Stjepan Mesić u Kninu je morao da se zadovolji istim, vrlo skromnim dimenzijama hrvatske trobojnice.

Dočekujući predsednički dvojac, načelnik opštine Biskupija Dane Perić pitao je kako treba da im priđe. Boris Tadić i Stipe Mesić rešili su ovu dilemu prišavši mu sami. Kako niko od visokih gostiju nije pitao zašto su neke parcele u Orliću prazne i zašto su neke seljačke zadruge zatvorene, poput predratnih fabrika u Kninu, domaćini su, oprezno birajući reči, rekli da je to “posljedica, ovaj, da tako kažemo, rata...”