Teslin neimar – Đorđe Stanojević

Kada se podsećamo na Nikolu Teslu i njegove zasluge za progres čovečanstva, mozaik bi bio nepotpun ako se ne bi setili i Đorđa Stanojevića, čijom zaslugom je veći deo Teslinih izuma primenjen i u našoj zemlji.

Naime, 2008. proslaviće se i jubilej – 150 godina od rođenja Đorđa Stanojevića, realizatora Teslinih ideja. Ovaj umni čovek i naučnik evropskog ugleda, rođen je 7. aprila 1858. godine u Negotinu, gde je završio osnovnu školu i nižu gimnaziju. Više razrede gimnazije i Veliku školu završio je u Beogradu. Na Prirodno-matematičkom odseku pokazao je izuzetnu nadarenost za prirodne nauke, zbog čega ga je nakon završetka studija 1881. godine, tadašnji ugledni profesor Kosta Alkaović zadržao za asistenta-pripravnika na katedri za fiziku.

To naimenovanje omogućilo mu je da proputuje Evropom, stiče znanja i usavršava se. Po završetku naučnog usavršavanja dolazi u Beograd 1887. godine i biva postavljen za redovnog profesora fizike i mehanike na Vojnoj akademiji, a 1893. godine za redovnog profesora eksperimentalne fizike na Velikoj školi u Beogradu. Prvi svetski rat se rasplamsavao, 1913. godine kada je prof. Stanojević postavljen za rektora Beogradskog univerziteta i na tom položaju ostaje sve do smrti 24. decembra 1921. u Parizu.

Umeće prof. Stanojevića usmereno je na elektroniku. Uspostavljeno prijateljstvo sa Nikolom Teslom 1882. godine dalo je krupne rezultate. Napisano je delo “Nikola Tesla i njegova otkrića” (Beograd, 1884) i tako je naša i najšira svetska javnost upoznata o veličini genija Nikole Tesle. I što je najvažnije, prof. Stanojević je preko svog projekta – elektrifikacija Beograda – uspeo da argumentovano ubedi tadašnjeg gradonačelnika Nikolu Pašića i da Beograd 1893. godine dobija električnu struju.

Beograd je, na taj način, bio među prvim evropskim gradovima koji su imali električno osvetljenje, a samo dve godine posle Wujorka. Projektu prof. Stanojevića o korišćenju električne energije za osvetljavanje Beograda, suprotstavljen je projekat hemičara čija se varijanta oslanjala na osvetljavanje putem gasa. Kako je projekat prof. Stanojevića prevagnuo, on je postao pionir elektrifikacije u Srbiji. Verifikaciju usmerenja prof. Stanojević dobija kao projektant prvih električnih centrala u Srbiji. Prof. Stanojević i unuk prote Mateje sagradili su električnu centralu Gradac kod Valjeva, i pustili je u rad 1900. godine (nažalost, nije sačuvana). Ona je bila trofazna i prva elektrana sa naizmeničnom strujom po ideji Nikole Tesle. Inače, prva javna električna centrala u Srbiji puštena je u rad 6. oktobra 1893. godine. Bila je to termoelektrana u Beogradu. Ona je, pored osvetljavanja grada, 1894. godine korišćena i za pogon tramvaja. Sve je to zasluga Đorđa Stanojevića, koji se kasnije pojavljuje i kao projektant i akcionar. To se odnosi na hidroelektrane u Užicu na Đetinji (1900), u Leskovcu na Vučjanki (1902), u Gamzigradu na Timoku (1909) i drugim elektranama manjeg kapaciteta u Srbiji.

Reči profesora Stanojevića “...elektricitet je čudna sila koja će prenositi na daljinu reči, pesmu, slova, slike...” jasno potvrđuju njegovo vizionarstvo.

Prof. dr. Božidar Mihajlović

Beograd