CIA ohrabruje terorizam

Dik Marti se nalazi u središtu pažnje svetskih medija od kako je u novembru 2005. imenovan za izvestioca Parlamentarne skupštine Saveta Evrope o tajnim letovima i zatvorima CIA. Marti, rođen 1945, sve do osme godine bio je gotovo slep, a vid su unekoliko lekari uspeli da mu povrate kada je imao šest godina. Kaže da mu je iz tog teškog perioda ostala sklonost da se suočava sa izazovima. Završio je pravni fakultet i doktorirao na Univerzitetu u Nojšatelu. Od 1975. do 1987. godine bio je javni tužilac u kantonu Tićino (zajedno sa Karlom del Ponte). Marti je ugled stekao kao javni tužilac u borbi protiv organizovanog kriminala, vodeći devedesetih nekoliko krupnih afera kao što je “Pica konekšn” posle koje je tadašnja švajcarska ministarka pravde Elizabet Kop podnela ostavku zbog umešanosti njenog muža u pranje novca. Marti je tada izabran za ličnost godine u Švajcarskoj. Godine 1989. započeo je političku karijeru u Liberalno-radikalnoj partiji Švajcarske, postao član kantonalne vlade u Tićinu i 1995. izabran za senatora. Šef je delegacije svoje zemlje u Savetu Evrope i predsednik Komisije za pravna pitanja i ljudska prava.

Posle sedmomesečnog istraživanja Marti je podneo za mnoge iznenađujuće detaljan i dokumentovan izveštaj. Navodi da je 14 evropskih zemalja sarađivalo sa CIA tolerišući avionima transfer lica osumnjičenih za terorizam u tajne zatvore bez ikakve pravne procedure, optužnice i advokata.

Do ovih činjenica Marti je došao metodom ukrštanja podataka. Imao je pristup “Evrokontrolu” – organizaciji za kontrolu vazdušnog saobraćaja sa sedištem u Briselu, koja mu je sa dozvolom Evropske unije pružila podatke o avionskim letovima uključujući i letove CIA. Dragoceni su bili i podaci “Evrosalta” – evropske satelitske agencije sa sedištem u Španiji. Marti i ekipa ukrštali su podatke sa svedočenjima bivših agenata CIA, izveštajima nevladinih organizacija Amnesti internešenel i Hjumen rajts voč, sa svedočenjima kidnapovanih. Tako su mogli delimično da rekonstruišu ono što su nazvali “paukovom mrežom CIA”, čija je mapa priložena u izveštaju. Ističući da je međunarodna zajednica intervenisala na Kosovu u ime slobode i demokratije, a da je ono sada “crna rupa ljudskih prava” čijim zatvorima nema pravo pristupa ni Savet Evrope, Dik Marti u izveštaju kaže: “U ime kog to zakona i koliko verodostojno... ista ta međunarodna zajednica ima pravo da daje lekciju Srbiji? Dobar primer je mnogo efikasniji nego pretnja.”

Kažete da su Poljska i Rumunija imale tajne zatvore CIA, što su te zemlje kategorički demantovale?

-Te zemlje moraju da sprovedu ozbiljne, nezavisne i javne istrage što do sada nije učinjeno. Van svake sumnje je utvrđeno da su američke službe na evropskom tlu otimale lica, da su ta lica izručivale vlade i da su ih američke službe transportovale u zemlje u kojima su u zatvorima mučena. Osumnjičena lica su izručivana a zatim transportovana u Gvantanamo van svake pravne procedure.

Kako ste vodili sedmomesečno istraživanje i koja ste sredstva imali na raspolaganju?

- Imao sam vrlo skromna sredstva. Bile su tu dve-tri osobe iz sekretarijata SE, već opterećene ostalim poslovima, i jedan mladi saradnik koji se sa mnom posvetio do kraja tim istraživanjima. Razgovarali smo sa žrtvama. Razgovarali smo sa advokatima žrtava, bivšim funkcionerima obaveštajnih službi i tajnim agentima. Bili smo u kontaktu sa ljudima koji znaju mnogo, ali nisu u mogućnosti da javno daju izjave – znači da imamo informacije koje za sada ne možemo da objavimo. To smo uradili vrlo skromnim sredstvima. Da su vlade htele da utvrde istinu, mogle su to da učine i da odu mnogo, mnogo dalje.

Kritikujete makedonsku vladu što odbija da bilo šta prizna u vezi sa slučajem kidnapovanja nemačkog državljanina, izručenja i transfera iz Skoplja u Avganistan. Da li je realno očekivati da zemlja kao Makedonija odbije nešto što od nje traže SAD?

- Može se razumeti taj otpor. Ali Bosna i Hercegovina, recimo, priznala je da je prekršila svoje zakone i da je američkim agentima izručila tražena lica van svake pravne procedure. Preko agenata makedonske vlade i makedonskih službi znamo da se stvari nisu dogodile kako to tvrdi vlada. Kada je istina toliko očigledna, makedonska vlada bi bolje učinila da kaže kako su se stvari zaista dogodile ili bar da sastavi nezavisnu parlamentarnu komisiju kako bi se utvrdile činjenice. Čak su i Amerikanci shvatili da je Al Masri – uhapšen van pravne procedure, prebačen u Avganistan gde je izložen mučenju – zapravo čovek koji sebi nema šta da prigovori. Imajući elementarno osećanje za pravdu, čak i zemlja koja se nalazi u neravnopravnom odnosu sa SAD morala bi sebi da postavi pitanje da li treba da podrži pravosuđe kao vrednost.

Kakav nastavak očekujete u balkanskim zemljama kao što su Makedonija i Bosna i Hercegovina, čiji vazdušni prostor kontroliše NATO?

- Nije ovde reč samo o balkanskim zemljama, to je problem Evrope. Suština je da se u borbi protiv terorizma pribegava moralno neprihvatljivim sredstvima. Ta sredstva ne samo da nisu efikasna već su i kontraproduktivna, i daju izvesnu legitimnost teroristima, transformišući rat protiv terorizma u rat dve strane koje upotrebljavaju ista sredstva. Odričući se ključnih vrednosti, zapadno društvo i države omogućavaju teroristima da dobiju prvu pobedu. Terorizam može da se pobedi ali samo sredstvom zasnovanim na pravu i primeni prava.

Da li su zemlje kao Makedonija, Bosna i Rumunija u mogućnosti da slede primer Španije ili Italije?

- Problem prevazilazi te zemlje i tiče se evropskog kontinenta. Činjenica da se Savet Evrope angažovao u ovoj aferi znači da Evropa treba da se ujedini podržavajući svoje vrednosti. Ujedinjena Evropa bi imala drugu dimenziju u odnosu na naše saveznike, naše američke prijatelje. Sada je hitno da se s obe strane Atlantika postigne saglasnost oko prave strategije borbe protiv terorizma. Nikada nije bilo te saglasnosti i nikada nije bilo otvorene rasprave SAD i Evrope. Na ne naročito hrabar način Evropa je to prebacila na SAD, a SAD su izabrale da tu borbu prebace na obaveštajne službe koje upotrebljavaju ilegalna sredstva. Po strani su ostavljeni pravosuđe kao i sredstva koja proizlaze iz ratnog prava. Evropa je ostavila američku administraciju da radi po svome. To je neprihvatljivo. Evropa mora da se ujedini, da govori jednim jezikom. Sa SAD, sa kojima nam je savez neophodan, treba da uspostavimo svetski pravni poredak kako bismo se suprotstavili opasnostima koje su takođe svetske i nisu više lokalne ni regionalne. Treba da prestane davanje legitimnosti terorističkim pokretima načinom borbe koji stvara simpatije za njih. Te simpatije su opasne jer imaju ulogu koju kiseonik ima za razgorevanje vatre – dakle, što više simpatije više je terorista.

Ukoliko bi pravosudne istrage potvrdile činjenice u vašem izveštaju, zemlje kao Rumunija i Makedonija mogle bi da budu izložene sankcijama EU, kako je to nedavno i rekao komesar EU za pravosuđe i bezbednost Fratini. Da li je realno očekivati otvaranje pravosudne istrage?

- Ne znam. Znam da se pokrenula neka dinamika istine, skoro svake nedelje izlazi na videlo nova činjenica. Narednih nedelja sigurno će ih biti još. Verujem da će istina izaći na videlo. Neke vlade bi dobro učinile ukoliko bi same radile na istraživanju. Mislim da većina vlada čak nije ni bila informisana šta se dešavalo. To se zbivalo pre svega u obaveštajnim službama, ponekad čak i u delovima obaveštajnih službi. Ako te države to uporno negiraju, a sutra se pojavi dokaz – mislim da će biti u delikatnoj situaciji. Ukoliko shvate da je u njihovom interesu da ustanove istinu – dobile bi ugled i poverenje i izbegle sankcije.

Vaše istraživanje nije obuhvatilo Kosovo, uprkos uznemirujućem izveštaju bivšeg evropskog komesara za ljudska prava Hila Roblesa, jer NATO još uvek Savetu Evrope odbija pristup zatvorima na Kosovu. Da li ste pokušali da utvrdite činjenice koje bi bile vezane za region?

- Kosovo je za nas nepristupačno koliko je bilo i za Komitet Saveta Evrope za prevenciju protiv mučenja. Mislim da je situacija skandalozna, jer je međunarodna zajednica intervenisala na Kosovu da bi ustanovila demokratiju i ljudska prava. Tužno je videti da ta ista međunarodna zajednica nije uspela da u privremenim strukturama vlasti, koje je sama ustanovila, uvede poštovanje ljudskih prava, da nije dozvoljen pristup Komitetu za prevenciju protiv mučenja iako Evropska konvencija o ljudskim pravima garantuje da taj Komitet ima pristup zatvorima u svim zemljama članicama Saveta Evrope. Ovo je tim šokantnije što međunarodna zajednica ne ispušta nijednu priliku da daje lekcije, naročito Srbiji. Ukoliko hoćemo da delimo lekcije – treba pre svega dati dobar primer.

NataŠa Jokić