Produžiti ljudski vek

Jan Vilmut, jedan od tvoraca ovce Doli

Posle Doli, šta ste mislili, kuda će nas odvesti kloniranje kroz deset godina?

- Sa stanovišta tehnike, stvari su se kretale razočaravajućim tokom. Efikasnost nije bitno povećana i ima jako mnogo abnormalnosti. Bilo bi lepo ako bismo mogli da se nadamo da će se to promeniti u narednih deset godina i da ćemo imati bitno poboljšanu stopu preživljavanja.

Zašto napredak nije bio brži?

- Kloniranje je komplikovan naučni problem. Uzimate genetske informacije koje u ćeliji funkcionišu na jedan način, stavljate ih u jajnu ćeliju i nadate se da će proteini u toj jajnoj ćeliji promeniti način na koji ćelija funkcioniše i da ćete tako dobiti embrion.

Više niste usredsređeni na kloniranje životinja, već na kloniranje ljudskih ćelija kako biste dobili matične ćelije. Zašto?

- Mislim da je važno da naučnici koji se bave kloniranjem i naučnici koji se bave matičnim ćelijama konačno počnu ozbiljno da sarađuju kako bi i jedni i drugi sagledali šta je stvarno moguće. Lako mogu da zamislim način na koji naša tehnika može doprineti razumevanju i lečenju bolesti.

Koliko je štetno bilo priznanje južnokorejskog naučnika Hvanga Vo Suka da je lažirao neke svoje naučne radove?

- Na taj način je smanjeno poverenje javnosti. Verovatno je zbog tog njegovog priznanja danas teže dobiti donacije i manje je verovatno da će nam dolaziti žene kao dobrovoljni davaoci jajnih ćelija, a to je neophodno i za proučavanje matičnih ćelija i za dalja istraživanja u oblasti kloniranja. Isto tako, za nas naučnike je važno da se “odučimo” od nekih stvari za koje smo mislili da smo ih naučili od Hvanga.

Očekujete li da će sledeća najveća naučna dostignuća u oblasti kloniranja i matičnih ćelija poteći iz Azije?

- To je sasvim moguće. Postoji velika opasnost da istraživači u Evropi i Americi podlegnu samozadovoljstvu i prenebregnu talente i mogućnosti koji postoje i koje se pružaju u Indiji, Koreji, Singapuru i Kini. Pre četiri godine sam ovde u svojoj laboratoriji imao na postdoktorskim studijama jednog mladog kineskog naučnika. On sada radi u Pekingu sa timom od 20 ljudi; toliki tim ja sebi ne mogu da priuštim.

Mnogi su kritikovali vaš rad kao kršenje zakona prirode?

- Učenje novih stvari nešto je čime se naša vrsta bavi već milionima godina, bez obzira na to da li odgajamo stoku boljeg kvaliteta ili poboljšavamo način uzgoja žitarica ili unapređujemo građevinsku tehniku. Qudi sve vreme pokušavaju da produže svoj životni vek; to je ono čime se i mi bavimo u oblasti kloniranja.