Bogomi, stravično!

Sami Bog nas je sačuvao.a Samo on i sveti Vasilije Ostroški.”

Geler od granate, koji stežem besan u ruci, povredio mi je dlan.

Na prašnjavu džadukapa krv.

Da li je moguće da ljudski životi nekom toliko malo znače.

Kažu, privredni eksploziv. Ako je privredni eksploziv, otkuda onda geleri od mina.

Kažu, bio je to potpuno bezbedan proces.

Eksploziv iz granata mleli su u mlinu za žito, a mešali ga u mešalicama za beton.

Visoka tehnologija.

I svima je sve jasno. I svi sve razumeju. Samo će večno ostati tajna kako to da ni stražar nije poginuo. A hiljade gelera je leteleo kroz vazduh.

Praktično, u predgrađu Nikšića četitiri stotine kuća je oštećeno.

Istina, nema obogaćenog uranijuma.

Istina, nema radijacije. Ali i to je nešto.

Nema mrtvih, ali prizor deluje kao Aleksinac posle NATO bombardovanja. Samo što nije bilo nikog da ih na vreme upozori da otvore vrata i prozore, tako da su od siline udara u kuće uletali kompletni prozori sekući sve pred sobom. Od šezdeset povređenih većina je stradala od stakla. Ovaj dan u neovisnoj i ekološkoj mnogi će slaviti kao novi rođendan ili slavu.

2. Više od dve stotine prorodica ostalo je bez krova nad glavom u noći između petka i subote, petnaestak minuta posle ponoći. To su naselja Vir, Vidov potok, Rastovac, Brod, Brezovik.

Lekarsku pomoć zatražilo je pedeset devet stanovnika. ali je većina otpuštena kućama posle intervencije. Načelnik centra bezbednosti Milan Radović je izjavio da su svi zbrinuti.

Žarko Đuknović priča:

“Posle ponoći osjetio sam takvu strašnu eksploziju, takvu da to nije samo strašno, to je pakao. I sve je počelo da se ruši. Kad sam se probudio, mislo sam da je smak svijeta. Znao sam odmah o čemu se radi. Fabrika eksploziva. Ko će svu tu štetu platiti, ja ne znam. Niko ne odgovara ni za šta. E, to je taj problem. A što se tiče opštine, ljudi su stvarno korektni. Daju sve šta kome treba. Ali, narod ko narod, to koristi. Nekome fali deset cigli, on uzima tri hiljade. To je naš narod.”

3. Đorđije Tadić: “Šta da kažem. Spavalo se. Familija spavala. Kad je puklo, nestalo je svjetlo. Ja sam totalno zbunjen bio. Ne znam ni šta da ti kažem. Jedino sam uspio đecu da izbacim napolje, golu, bosu. Nova kuća. Prekodana stavljena stolarija. Eto. Trebalo još par dana da se okreči, tako da se useljavamo za petnaestak dana, dvaes. Otišlo sve dođavola, i ostali objekti koje sam imao, i štale, garaže, sve je otišlo. Kraj. Evo ovdje gore na ovom brdu živim. Na sreću, samo je žena malo rasječena po ramenu. Nije išla doktoru. Interevenisalo se ljekarski. Nemam šta, pravo da vam kažem, više reći.”

4. Garo Simanić: “Bogomi stravično. Kako je bilo, sve je dobro. Čeljad su zdravo a inače katastrofa je ovo uopšte. Oštećene kuće mnogih, ka što ste viđeli. I čuli ste, i tako. Ja sam se usta kad sam čuo eksploziju, mada se vatra primjećivala i prije, a nijesam skreto pažnju da more do toga da dođe. Nijesam ja tu vazdušne linije možda trista metara. A onda eksplozija taka bila da je to bilo strašno. Panulo je odma na um da je to magacin, kad smo već čuli eksploziju. Nije imalo šta drugo da bude. Tako, srušene su kuće, stolarije, po kući ovi aparati, sve je to uništeno. Žalosno je to. Ali mora se naprijed. “

“Jeste li zadovoljni radom ovih službi?”

“Ja sam šećeraš pa mi to malo nabija nervozu. Svašta se radi. Čak čujem priče jutros da ima ljudi sa sasvim drugog kraja grada, dolaze za ciglu i tako. Svakakve se radnje rade. U svakoj ovoj nevolji ima tih pogrešnih poteza. Međutim, za mene je pravi način da su nekolke komisije napravljene i da jedne idu jednim krajem, druge drugim, i utvrđuju oštete tako. Inače, šta? Šta će oni da dolaze u štab. Neka ide štab od kuće do kuće. Samo nije tačna informacija da je od bljeskanja i od groma, to su slagali. To ne more da bude nikako. To name veze uopšte sa tim. Mi smo mještani svi tu. Vedro je bilo. Ono jes tamo nadaleko bljeskalo, ali vođe nije. Ni grmljavine ni bljaskanja. Mislim da nisu u pravu što su davali takve izjave. Sad more da se priča bilo šta kad se vako napravilo.”

5. Momak koji kupi gelere po dvorištu mi priča:

“Kad je eksplodiralo, izbilo je sve prozore. Znači krov, ne samo crijep nego je oduvalo čitavu konstrukciju bukvalno. Kilometar i po odavle, sam je bog sačuvao ovaj narod. Da je bilo ko bio napolje, rasturio bi ga. Evo geleri ovuda, možete da vidite. Bukvalno na svakom koraku. Kugle, kugle od tih brodskih mina. Tu se to rastavljalo i tu eksplodiralo. Šokirani smo, ali slavićemo prekjučerašnji dan. To što smo ostali živi. Da vidite đe su mi spavali brat i majka, pa to je nevjerovatno. Đe su preživjeli. Nema za čim da žalimo, nego da slavimo. Tu ima preko tri hiljade stanovnika u ovom užem krugu. Sedam-osam kilometara odavde su lećeli crepovi sa krovova. Bukvalno pola brda nema više grančice. Biće bolje, samo da su svi živi i zdravi. Mislim da je bog bio nad nama tu noć. To nije tako kasno. Dvanaest i petnaest. Qudi idu u grad i vraćaju se iz grada. Da niko nije bio ispred kuće. Jer sigurno bi ga detonacija raznijela. Evo vidite, evo gelera. “

6. Vlasnik firme “Buster” Aleksandar Božović dao je juče izjavu pred istražnim organima. Božović je kazao da je pomenuto skladište uzeo u zakup pre šest godina. I da za ovo poseduje relavantnu dokumentaciju. U skladištu na Viru nalazio se samo magacin privrednog eksploziva. Za to takođe ima ugovor o radu, kao i tehničku i svaku drugu dokumentaciju.

“Svi radnici na skladištu su imali kvalifikacije za rad. Na osnovu dosadašnjeg uviđaja, obaviješten sam da je najvjerovatnije uzrok atmosfersko pražnjenje, koje je izazvalo požar. Teško mi je što se to desilo i spreman sam da tim ljudima nadoknadim pričinjenu štetu. A privrednici Nikšića su izrazili spremnost da takođe pomognu.”