Potresi u seriji

Posle šoka koji je početkom maja u Poljskoj, ali i u Evropskoj uniji, izazvalo nenadano formiranje koalicije vladajuće konzervativno-katoličke stranke “Pravo i pravda” sa dve ekstremne grupacije evroskepticizma, populizma i ultrakonzervativizma “Samoodbranom” i “Ligom poljskih porodica”, računalo se da za izvesno vreme nastupa period ili bar pokušaj relativnog smirivanja. Ovo utoliko pre što je to tražio narušeni imiy zemlje na evropskoj sceni.

Međutim, samo dva meseca kasnije, početkom jula, iz Varšave su stigla dva nova ozbiljna potresa. Najpre je novi predsednik države Leh Kačinjski, sasvim neočekivano, odustao od učešća na značajnom i tradicionalnom samitu Vajmarske trilaterale (Nemačka, Francuska, Poljska), sa ne baš diplomatski potkovanim objašnjenjem o bolesti. Samo nekoliko dana kasnije premijer Kazimjerž Marćinkovič, donekle “iznebuha”, podnosi ostavku na sednici rukovodstva vladajuće stranke. Ostavka se prihvata i odmah se predlaže novi premijer – Jaroslav Kačinjski, lider stranke i brat blizanac šefa države.

Da li su i u kojoj meri ova dva poteza u međusobnoj vezi može se raspravljati, ali je izvesno da braća Kačinjski i nominalno preuzimaju svu vlast u zemlji u svoje ruke, dok istovremeno unutrašnje protivrečnosti postaju sve dramatičnije, a međunarodna pozicija zemlje ozbiljno uzdrmana.

Poljski vrh bio je pogođen negativnim napisom o Poljskoj u nemačkom listu Tagescajtung, od 26. juna, zbog čega je ministarka inostranih poslova Fotiga zvanično tražila distanciranje Berlina od tog napisa. Varšava je, takođe, pogođena nedavnom rezolucijom u Evropskom parlamentu gde se Poljska karakteriše kao zemlja u kojoj je netolerancija u porastu.

Ostavka premijera, koja više naliči njegovoj smeni, produbljuje krizu. Premijer Marćinkovič je, mada i sam iz vrha vladajuće stranke, stekao imiy uravnoteženog partnera i širu popularnost. Mada sujetu braće Kačinjskih ne treba isključiti, prevladavaju mišljenja da je u osnovi spora neslaganje sa potezima u ekonomskoj politici, gde su braća odlučnija u sprovođenju koncepta ograničavanja liberalnih zamisli, čemu se pridodaje i stav “Samoodbrane” o zaštiti socijalnih interesa građana i po cenu sporenja sa Unijom. Premijer je očito postao prepreka, a sada su braća dobila “otvoren put” za svoj koncept. Ostaje, naravno, veliko pitanje gde će i u kojoj meri na tom putu nalaziti saveznike.

Nema sumnje da su najnoviji potezi vrha vlasti produbili podele i krizu u zemlji, a pojačali osećaj nesigurnosti i neizvesnosti. To pokazuje i pad kursa poljskog zlota... Sve upućuje na to da nije u pitanju “bura u čaši vode”, već da su ukupno stanje i pozicije uzdrmani, pa tempo i dinamika događanja mogu učiniti da vlast ne uspe da okonča svoj puni mandat.

Vladimir Stanimirović