Robert Čoban

Rođen 27. jula 1968. u Baču. U Bačkoj Palanci je završio srednju ekonomsku školu i apsolvirao na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Bio je dopisnik beogradskih “Večernjih novosti”, zagrebačke “Arene” i sarajevskih “Naših dana” iz Novog Sada, 1990-91, glavni urednik studentskog lista “Indeks” i nezavisnog lista “Nezavisni indeks” (1992). Glavni urednik magazina “Svet” od 1993. do 2005. Danas je predsednik kompanije Color Press Group, najvećeg izdavača magazina na prostoru bivše Jugoslavije sa 78 magazina (Svet, Lepota i zdravlje, CKM, Bravo, JOY, Auto Start, Metal Hammer, TV Novele, Alan Ford, PC Magazin, Bratz, Girl Talk...). To je kuća sa više od 300 zaposlenih i kompanijama u sedam država. “Dosad nisam dobio bitnije nagrade i priznanja”, reći će. Oženjen je Sandrom. Imaju ćerku Elenu (2) i još jedno dete na putu.

Radost i tuga

Šta je vaša najveća nada?

- Da ću u životu postići sve ono što sam namerio da učinim!

Šta je za vas najveća nesreća?

- Kada ljudi oko mene nisu srećni.

Kad vam je neprijatno?

- Kada se neko u porazu ponižava, a u pobedi preterano uznosi.

Koju pesmu volite da pevate?

- Nikad ne pevam. Zviždim: Somethin’ Stupid (Frenk Sinatra i Mia Farou), That Face iz “Producenata”, Angel of Harlem (U2) i Walk of Life (“Dire Straits”)

Šta Vas izluđuje?

- Nepoštovanje dogovora i rokova. Svaki put kada shvatim da u ovoj zemlji većina sve radi površno, da je sve podložno improvizacijama... I kada se to ponosno karakteriše kao naš “šarmantni balkanski pristup poslu i životu”. Izluđuju me i stranci kojima je Beograd samo divno mesto prepuno splavova i restorana. Gle čuda, “i radnim danima rade do pet ujutro”. Izluđuju me i domaći “analitičari stvarnosti” koji tu “osobinu” naše prestonice i našeg mentaliteta predstavljaju kao glavni brend Srbije – dok 95 odsto Beograđana i gotovo cela provincija jedva preživljavaju.

Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni?

- Na svoju kćerku.

Prijatelji i neprijatelji

Kome ćete večno biti zahvalni?

- Majci zbog vaspitanja, Sandri zbog ljubavi i kontrole i Velji zbog prijateljstva i kontrole.

Šta vaši prijatelji hvale kod vas?

- Energiju, optimizam i vedrinu.

Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju?

- LJude koji me nešto pitaju i očekuju odgovore na svoja pitanja. Ne podnosim razgovore u sauni i na ski-liftu.

Šta kažu vaši neprijatelji o vama?

- Da ne prezam ni od čega da bih postigao svoj cilj. Da sam samoživ. Da ne razmišljam o tome kako se drugi osećaju kada nešto negativno o njima bude objavljeno u nekima od mojih novina.

Koji prirodni dar biste hteli da imate?

- Da umem da sviram na nekoliko muzičkih instrumenata. Nažalost, ne umem da sviram ni na jednom.

Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite?

- Svima koje je moj posao na bilo koji način povredio, a znam da je bilo i takvih.

Privid i stvarnost

Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba?

- Tolerancija i strpljivost. Ali to nije moj problem već problem društva i mentaliteta koji više ceni “čizmu” nego korektnost i doslednost. Mi smo narod koji se više boji “batine” nego što voli “šargarepe”. To je naša istorija, naročito ova novija – više puta dokazala.

Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu šta bi to bilo?

- Povremenu neobuzdanost i stalnu potrebu da neprekidno vodim glavnu reč. Voleo bih da sam diskretniji i decentniji.

Šta je vaša najdragocenija imovina?

- Porodica.

Šta je bila vaša najdramatičnija pogrešna odluka?

- Moje pogrešne odluke obično nisu dramatične, njihova pogrešnost se iskazuje na duge staze.

Koje su vaše skrivene slabosti?

- Čim su skrivene – nisu za otkrivanje... Ima ih mnogo ali za sada uspešno radim na njihovom marginalizovanju.

Kako biste slepom čoveku opisali svoj izgled?

- Poznajem nekoliko slepih ljudi i znam da njima treba manje objašnjavati i opisivati nego nama koji vidimo.

Razum i želje

Šta biste najpre uradili kad biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan?

- Nemam takvih želja pa ni ideju šta bih uradio u tom slučaju.

Ko će da vlada Srbijom kroz deset godina?

- Po svoj prilici isti šljam kao i danas, kao i proteklih 16 ili 60 godina. Nažalost...

S kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete?

- Nikada se ne identifikujem sa javnim ličnostima ali mnoge od njih cenim.

Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba?

- Roman Polanski i Kosta Gavras, Miroslav Krleža i Biljana Srbljanović, Dušan Kovačević i Borislav Pekić, DŽoni Štulić i Salvador Dali...

Koji politički projekat bi doneo sreću svetu?

- Onaj koji bi siromaštvo i bedu sveo na najmanju moguću meru.

Za kog slikara biste dali najviše para?

- Za Konjovića zbog Bačke i za Gogena zbog Franuske Polinezije. Kao i za sve vajare i dizajnere od Art Neuveau-a do Art Deco-a koji mi se dopadaju.

Život i večnost

Kao dete hteli ste da budete...

- Advokat.

Koji san hoćete svakako još da ostvarite?

- Ima ih na stotine: da se probudim u Butanu, da dokrstarim do Manaosa usred Amazonije, da oplovim Ognjenu zemlju, dotaknem kamene skulpture na Uskršnjim ostrvima, da se kockam u Makaou i napijem u Dablinu, da imam bar troje dece i da doživim da sva ona dobiju decu.

Kako biste voleli da umrete?

- U snu.

Gde želite biti sahranjeni?

- Na Gradskom groblju u Novom Sadu.

Ko da održi govor nad vašim grobom?

- Bez govora. Samo tamburaši.

Kojoj rečenici se nadate u tom govoru?

- Samo tamburaši...