Svom Nemcu

Dragi Markus, rekao si da bi Srbiji trebalo da prenesem tvoje mišljenje o Srbima. Pa da oni presude. Ali ovom prilikom ću reći i svoje mišljenje.

Zbog čega je došlo do svađe između nas? Pa zbog jednog članka u DER SPIEGELU (Nr. 28/10.7.06.): “Sve nemačke firme, prebacuju svoja predstavništva u Bugarsku, jer Srbima se ne može verovati.” Ja kažem “tužno”, ti kažeš, “i ne može vam se verovati, jer niste u stanju da isporučite Mladića. “Pa ne držim ga ja u svojoj kući, pa da ti ga poklonim.” Kažeš da je Hag pravedan sud i da je gospođa Madlen Olbrajt dobra. Kažeš da je Mladić odgovoran za ubistvo 7 000 ljudi. Ali pitam ja tebe, koliko je Hrvata i Muslimana odgovorno za smrt Srba? Da li ti znaš, Markus, šta je “Oluja”?

Vaši mediji vam serviraju samo najveće gluposti o Srbima. Ne možete napisati da Koštunica i Tadić jedan drugome pletu paukovu mrežu.

Rekao si da si Srbe voleo za vreme Tita. A kad kažem da smo u ovom stanju zbog njega, kažeš, “da u pravu si”. Pitam te zašto su Handkeu skinuti sa repertoara pozorišni komadi, zato što piše istinu o mom narodu. To vam smeta. Smeta vam sve što je lepo. Sad me pitaš što sam odbila stipendiju da nastavim studije u Nemačkoj? Evo ti odgovor: kako da studiram u zemlji u kojoj me mrze jer sam Srpkinja? Ponosna sam Srpkinja i sa velikom željom se vraćam u svoj Novi Sad.

I da, spomenuo si film “Grbavica”, koji je dobio nagradu u Berlinu. Kao strašan film! U pravu si, strašan je film, ali sam sigurna da je isti film snimljen i da je u takvoj ulozi jedna Srpkinja, sigurna sam da ne bi dobio nikakvu nagradu. Ja te volim Markus, zato mi je i teško da se svađamo oko ovoga, ali ako ti učiš svoju decu da mrze Srbe, onda ih uči da mrze i mene, jer ja sam Srpkinja, i ne možeš mi danas reći: Izvini Dragana, ti nisi kriva”.

Eto, Markus, prenela sam Srbiji tvoje mišljenje, mišljenje jednog nemačkog protestantskog sveštenika.

Dragana Jakšić,

Minhen, Nemačka