Mladomir-Puriša Đorđević

Rođen u Čačku na Đurđevdan 1924, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. U jesen 1941. odlazi u rat kao partizan. Godine okupacije proveo je u zatvorima Gestapoa, Specijalne policije Beograda, u logoru u Smederevskoj Palanci. Posle rata vraća se u Čačak, radi kao novinar u čačanskom Glasu. Igra levog halfa u FK Borac. godine 1946. dobija poziv iz Politike, gde počinje da radi kao saradnik kod Radmile Bunuševac. Prati, informativno, šta se događa u pozorištima. Uporedo piše reportaže. Krajem 1946. upoznaju Voju Nanovića, glavnog urednika Filmskih novosti, gde prelazi i radi kao urednik i režiser. Prve filmove radi sa jednim od najstarijih filmskih snimatelja, sa Mikom Popovićem. To je bio čovek koji je 1936. godine snimio igrani film S verom u Boga. U zajedničkom radu snimili su film Jugoslavija, maja 1949. To je bio film o našem otporu prema Staljinu, za koji su Đorđević i Popović dobili nagradu Vlade FNRJ. Posle toga Đorđević snima film Pazi, ne tumbaj, koji je cenzura zabranila jer su slike u filmu bile praćene yezom, koncertom za trubu i orkestar Harija Yemsa. Nastavio je da radi na filmu 60 godina. Kritika je posebno dobro ocenila njegove filmove Devojka, San, Jutro, Podne, Biciklisti, Kros kontri, Skerco, kao i jedan od njegovih poslednjih igranih filmova Tango je tužna misao koja se pleše. Uporedo sa igranim, snimio je oko trideset dokumentarnih filmova i svi ti filmovi su dobili nagrade – od Čačka do Venecije, od Moskve do Praga, od Pule do Kana. Sarađivao je sa Toninom Guerom, scenaristom 126 filmova, sa De Sikom i Tarkovskim. Dobitnik je Oktobarske nagrade u Čačku i Beogradu, nagrade Sedmi juli Srbije, kao i nekoliko nagrada za životno delo, bilo na planu igranog ili dokumentarnog filma. Objavio je više od sto priča za razna novinska izdanja, kao i devet knjiga, romana i kratkih priča. Autor je drame Tajna crne ruke, koju je režirao Qubiša Ristić. Član je Udruženja književnika Srbije. Razveden je, ima ćerku.

Radost i tuga

Šta je vaša najveća nada?

- Poraz. Samo deca imaju nadu.

Šta je za vas najveća nesreća?

- Uspeh.

Kad vam je neprijatno?

- Za juče-sutra.

Koju pesmu volite da pevate?

- Golema Č-čkalica.

Šta vas izluđuje?

- Bačena kocka nikada neće sprečiti slučaj.

Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni?

- Pobeda Borca nad Crvenom zvezdom 1946. godine, 2:1. Čuvao sam Rajka Mitića, kao levi half.

Prijatelji i neprijatelji

Kome ćete večno biti zahvalni?

- Đorđu Kovbasku, ruskom emigrantu, profesoru gimnazije u Kragujevcu. Odbio ponudu Nemaca i oktobra 1942. godine otišao sa svojim razredom u večnost.

Šta vaši prijatelji hvale kod vas?

- Trošadžija.

Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju?

- Evropu. NJeni političari ne shvataju da su događaji-istorija, prolazni spletovi ljudskog sveta, koji se kreću kao oblaci na vetru.

Šta kažu vaši neprijatelji o vama?

- Dobro je, već ima jedan pejsmejker.

Koji prirodni dar biste hteli da imate?

- Za muziku. Tajno sviram usnu harmoniku.

Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite?

- Čitaocima mojih romana.

Privid i stvarnost

Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba?

- San o apsolutnom filmu bez priče i gledalaca.

Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu, šta bi to bilo?

- Da u ovim godinama pređem sa jednog pakla cigareta, makar na dva!

Šta je vaša najdragocenija imovina?

- Pisaća mašina “biser”, made in Sarajevo, 1956.

Šta je bila vaša najdramatičnija pogrešna odluka?

- Što sam otišao iz Čačka.

Koje su vaše skrivene slabosti?

- Marihuana zvana Vesna.

Kako biste slepom čoveku opisali svoj izgled?

- Zamolio bih da me prevede preko ulice do smrti.

Razum i želje

Šta biste najpre uradili kad biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan?

- Kao vlast dodelio bih sebi pet hiljada evra da platim glumce koji su pristali da bez filera snimimo zajedno film.

Ko će da vlada Srbijom kroz deset godina?

- Emir Kusturica.

S kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete?

- Sergej Parayanov, pisac i režiser.

Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba?

- Matija Bećković, Vlada Veličković, Milorad Pavić.

Koji politički projekat bi doneo sreću svetu?

- Sreća je dosadna.

Za kog slikara biste dali najviše para?

- Tikalo.

Život i večnost

Kao dete hteli ste da budete...

- Kočijaš.

Koji san hoćete svakako još da ostvarite?

- Da se vratim u zavičaj i da vidim kako je estrada sagradila Morava centar za operu i profesionalno pozorište.

Kako biste voleli da umrete?

- “Možda spava sa očima izvan svakog zla...”

Gde želite biti sahranjeni?

- Već sam sahranjen u Kinoteci.

Ko da održi govor nad vašim grobom?

- Lepi Rade Radić.

Kojoj rečenici se nadate u tom govoru?

- Pa, dobro, umro je, možda ću dobiti njegov bicikl i mobilni.