Kralj nije abdicirao

Ne ulazeći ni u kakvu raspravu sa g. Jankovićem, “biografom NJKV kneza Pavla Karađorđevića”, još manje sa urednikom rubrike “Društvo”, verujem da je korektno da čitaoce NIN-a obavestim o nekim činjenicama koje su i do sada bile dostupne svima, ali koje je očigledno potrebno ponoviti više puta kako bi se stalo na put dezinformacijama, bez obzira na to da li je njihovo ishodište u neznanju ili u zloj nameri.

U pomenutom tekstu je, sa mnogo reči, saopšteno sledeće: Princ Aleksandar nije prestolonaslednik jer je njegov otac, kralj Petar II, abdicirao pre nego što se on rodio! Dakle, kralj Petar II je prenosom kraljevskih ovlašćenja na kraljevske namesnike prestao da bude kralj! I to 29. januara 1945. godine! Da se drug Tito dosetio ovakvog tumačenja, ili da mu je neko to objasnio na način kako je autor to predstavio čitaocima NIN-a, siguran sam da bi se jako obradovao, i da bi taj podatak bio na prvoj stranici svih čitanki od 1946. godine naovamo!

To je poenta teksta. Ostalo je punjenje prostora do obima dve stranice!

Da vidimo šta je od toga tačno.

1. Dana 29. januara 1945, izložen besprimernom i sramnom pritisku Vinstona Čerčila, u nemogućnosti da se vrati u svoju otaybinu, Kralj je potpisao dekret kojim je “preneo naše kraljevske prerogative na kraljevske regente, dok Ustavotvorna skupština ne donese rešenje.”

2. Član 40. Ustava Kraljevine Jugoslavije predviđa da kada Kralj ne boravi u zemlji, prestaje da vrši kraljevsku vlast dok se u zemlju ne vrti. Ta mu vlast i dalje pripada po pravu, ali ne može da je vrši dok je izvan zemlje. kako u “Komentaru ustava Kraljevine Jugoslavije od 3. septembra 1931” na strani 116 piše prof. dr Laza Kostić: “Čim se u zemlju vrati, on ponovo preuzima vršenje Kraljevske vlasti, još na samoj granici. Čim je on stupio na teritoriju svoje države, funkcija zastupnika prestaje i svaki akt koji bi oni doneli bez važnosti je.”.

3. Namesništvo, po slovu člana 42. Ustava, pripada po pravu Nasledniku prestola, ako je punoletan. Kako su u trenutku imenovanja Namesništva oba Kraljeva brata takođe prinudno boravila izvan zemlje, i kako ni jedan od njih nije po Ustavu u tom trenutku bio punoletan, to se smatralo da ni oni ne mogu preuzeti regentstvo, pa je primenjena odredba po kojoj Kralj, “naročitim aktom ili testamentom” imenuje namesništvo od tri lica, i svakom od njih određuje zamenika. 4. Namesnici vrše kraljevske prerogative U IME KRALJA, a ne zato što Kralja nema, i – po odredbi 4. stava člana 42 – njemu polažu zakletvu da će mu biti verni i da će vladati po ustavu i zemaljskim zakonima. Uostalom, kraljevsku vlast su za maloletstva kralja Petra II vršili knez Pavle i gospoda Perović i Stanković, a Jugoslavija je bila Kraljevina, njen monarh je bio živ, i bio je kralj! Da se podsetimo i podatka da je kralj Petar I preneo vršenje kraljevske vlasti na svoga sina, regenta Aleksandra, a i pored toga je ostao kralj do smrti! Ne kralj-otac, ne bivši kralj, ne kralj u penziji, nego KRALJ!

5. Ako je, kako kaže autor teksta, Kralj abdicirao, onda bi – valjda – sledilo da namesnici prema njemu nemaju nikakvu obavezu ili odgovornost. Pogledajmo zato jedan od dokumenata, “Izveštaj o spoljnjem i unutarnjem položaju Jugoslavije”, zaveden u kancelariji kraljevskog namesništva 9. juna 1945. pod brojem 327, a u Upravi Dvora NJ. vel. Kralja 1. avgusta iste godine pod brojem 42. Izveštaj se podnosi “NJegovom veličanstvu Kralju Petru II”, a završava se rečima: “Podnoseći prednji izveštaj ostajemo Vašem Veličanstvu odani Kraljevski Namjesnici dr S. Budisavljević, dr A. Mandić i dr D. Sernec”. Dakle, namesnici su odani i podnose izveštaj nekome ko je abdicirao pet meseci ranije, 29. januara! Verovatno ih niko nije o tome obavestio!

6. Dana 17. jula 1945. godine rodio se u Londonu sin Kraljev! Po autoru teksta, sin bivšeg Kralja, dakle ništa posebno! Da vidimo kako tu stvari stoje. Tog istog dana upućen je iz Londona sledeći protokol: “Na osnovu telegrafskog naređenja Kraljevskih Namesnika u Beogradu (Pov. br. 580 od 27. aprila 1945. g. Ministarstva inostranih poslova), kojim je postavljena Komisija, sa zadatkom da načine protokol o rođenju deteta NJ. V. Kralja Petra II; Ovaj Protokol sačinjen je u tri originalna primerka, od kojih je jedan predan NJ. V. Kralju, drugi poslan Kraljevskim namesnicima u Beograd, a treći stavljen u arhivu Jugoslovenske ambasade u Londonu. 17. jula 1945. u Londonu, 1945. godine. Iz kancelarije Kraljevskog Namesništva, pod str. Pov. br. 1, 16. avgusta iste godine naslovljeno je pismo Drugu pukovniku Mitru Bakiću, Gen. Sekretaru Pretsjedništva Ministarskog savjeta, Beograd: Po nalogu Kralj. Namjesnika dostavljam Vama u prilogu ovjerovljeni prepis Protokola o rođenju sina Kralja Petra II, sastavljena na dan rođenja 17. jula 1945. u Londonu. Djetetu je dato ime Petar. Smrt fašizmu – sloboda narodu.

7. Na dan 9. avgusta 1945. godine, Kralj Petar II je svojim telegramom ukinuo namesništvo koje je svojim dekretom oformio! Taj telegram glasi: “Posle govora predsednika vlade, Maršala Tita 7. avgusta, koji nedvosmisleno pokazuje njegove namere, jasno mi je da Namesništvo nije moglo da ispuni ustavnu ulogu za koju sam ga naimenovao. Zbog toga sam odlučio da ukinem Namesništvo. Zahvaljujem vam za vaše napore...”. U odgovoru na taj telegram, Brozova vlada je izdala saopštenje u kome kaže “kraljevski namesnici će ostati i dalje kao jedini izvršioci kraljevih prerogativa i za to vreme kralj Petar II ne može ustavno i zakonski imati nikakvu vladarsku ili kraljevsku vlast, izuzev imenovanja novih namesnika, kako to sporazum od 1. novembra predviđa, u slučaju njihove, eventualne, smrti ili ostavke”. Dakle, za razliku od autora teksta u NIN-u, Broz nije znao da je Kralj abdicirao, pa mu je priznao – makar u načelu – pravo da imenuje nove namesnike.

Dragomir Acović,

Beograd