19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Jesen je u Rusiji počela najavom ubrzanja političkog života. Deputati Državne dume moraju da odrade svoje mandate do decembra 2007. i pripreme osnovu za predsedničke izbore početkom 2008. godine. Oseća se da je nastupila velika politička sezona i očekuje se ubrzanje kako javne, tako i kuloarske politike.
Državnoj Dumi predstoji donošenje oko 600 zakona i izmena postojećih. Da li zbog sticaja povoljnih ekonomskih okolnosti, ili zbog približavanja izbora, najveći broj tih zakona usmeren je na poboljšanje socijalnog položaja građana. Jedan od prvih zadataka je da se zakonski reguliše obećanje o povećanju mesečne nadoknade za decu do godinu i po dana, isplati osnovnog materinskog kapitala majkama koje rode drugo dete, kao i materijalna nadoknada porodicama koje usvajaju decu. Slede zakoni o ulaganju u poljoprivredu, u drvnoprerađivačku industriju i druge privredne grane. Veoma je važan i zakon o amnestiji u kriznim područjima na Kavkazu, određivanje sedmoprocentnog cenzusa za ulazak u Parlament, kao i niz drugih veoma važnih zakona koji treba da regulišu uslove za učešće na izborima i učini ih transparentnim.
Političke partije se uveliko pripremaju za izbore, redefinišu svoje programe, ujedinjuju se... Vladajuća Jedinstvena Rusija priprema novi program, mada se ne očekuje da će u njemu biti nekih novih i mnogo drugačijih ideja. Desne snage koje su na prethodnim izborima, i predsedničkim i parlamentarnim, pretrpele katastrofalan poraz planiraju da se u velikom stilu vrate u politiku i već su pripremile projekat Horizont 2017. koji kao protivtežu suverenoj demokratiji predlaže liberalni patriotizam.
ŠIZOFRENA IGRA: Bivši premijer Mihail Kasjanov, koji nikako ne može da oprosti Putinu što ga nije zadržao na tom mestu i u drugom mandatu, upravo je objasnio novinarima perspektive političkog života Narodno demokratskog saveza (NDS) na čijem se čelu nalazi. Planira se da do kraja godine Savez preraste u partiju. Kasjanov ne želi da njome rukovodi, ali se priprema da se kandiduje za predsednika države. Kolike su mu šanse kod naroda najbolje govori nadimak koji je dobio kao predsednik vlade ndash; Miša tri posto (prema procentu koji je stavljao u džep za posredovanje u rešavanju raznih problema). Cilj nove partije biće da u raznim regionima Rusije organizuje mini druge Rusije, analogno forumu održanom letos u Moskvi, na kome su liberali izneli svoje viđenje organizacije vlasti, i u kome su učestvovali i Eduard Limonov i bivši svetski prvak u šahu Garij Kasparov. Wegov Komitet 2008 koji je donedavno okupljao liberalne političare, verovatno tek hvata zalet a bivši lider Rodine Dimitrije Rogozin je na ovogodišnjem Sajmu knjiga predstavio svoju knjigu u kojoj se obračunava s Putinom i Kremljom. Pošto je objasnio da vlast pred izbore želi da se obračuna s nacionalnim snagama koje smatra bolesnim od ksenofobije i izolacionizma, a zapravo na taj način brani pravo elite da nekažnjeno krade i i izdaje državu, Rogozin nudi čitaocima istine o nepoznatim detaljima istorije u kojoj je sam učestvovao. Tako objašnjava crni oktobar 1993, kada je Jeljcin naredio tenkovima da pucaju na parlament, rat u Pridnjestrovlju, Jugoslaviji, Čečeniji, razne intrige i zakulisne igre u radu Komiteta za međunarodne odnose na čijem je čelu bio. Posebno mesto posvećeno je fenomenu partije Rodina za koju se uvek govorilo da ju je osnovao i podržavao Kremlj kako bi oduzeo glasove komunistima. Rogozin to indirektno priznaje, optužujući sebe što je seo da igra karte s varalicama. On obećava svojim biračima, ali i onim poštenim političarima koji mu se pridruže, da s varalicama više neće igrati.
Najzanimljiviji je, da ne kažemo najkomičniji, Sergej Mironov, predsednik Saveta federacije i Putinov protivkandidat na prošlim predsedničkim izborima, koji se tada proslavio izjavom da podržava Putina i glasaće za njega, a kandiduje se za predsednika zato što je čast biti protivkandidat takvom političaru! On je i sada zaigrao sličnu, pomalo šizofrenu igru. U istom trenutku se predstavlja i kao pobornik vlasti i kao opozicija. Wegova Partija žiznji, zajedno s Rodinom i Partijom penzionera, osnovala je Savez poverenja: Rodina, Penzioneri, Žiznj. To je, kaže, opozicioni savez, ali nije opozicija predsedniku, ni vladi, nego vladajućoj partiji Jedinstvena Rusija koju podržava Putin (i ona njega, naravno), kao monopolističkoj snazi i partiji na vlasti!
Da sve bude što jasnije, Mironov je odmah izjavio: Mi podržavamo predsednikov kurs, ali smatramo pretenzije lsquo;Jedinstvene Rusijersquo; na politički monopol štetnim za našu zemlju. I da ne bude zabune ndash; napravljen je program u kome je prepisano sve ono što je Putin nazvao prioritetima svoje vlade.
ŠTO BLIŽE CARU: Nije Mironov smislio ništa novo ndash; osnivanje tobože opozicionih partija koje bi sa po nekoliko poslanika podržavale vladajuću, stara je stvar. U Rusiji ih je od devedesetih godina bilo nekoliko ndash; i sve su se borile da budu što bliže caru, tj. da budu glavni oslonac Kremlja. Nijedna nije dočekala novi milenijum, pa im je samo ostalo da se, kao Rogozin, kaju zbog kockanja s varalicama. I nije pogrešio odredivši s kim treba da se bori za delić pažnje vlasti ndash; nisu mu protivnici ni Žirinovski, ni Limonov, ni ostale male i nevažne opozicione partije čije akcije za privlačenje pažnje izgledaju najčešće smešno. Parče kolača treba otkinuti upravo onoj partiji čiji je uticaj najveći ndash; vladajućoj Jedinstvenoj Rusiji. A to se (možda) može samo izjavljivanjem potpune lojalnosti sadašnjoj vlasti.
Prvi rezultati se već vide. Pričajući o nezadovoljstvu građana situacijom u zemlji i predstavljajući se kao vođa pokreta koja predstavlja ljude koji žele da ekonomiju i socijalnu zaštitu grade na drugi način, partija Mironova je na regionalnim izborima u Lipecku tražila (i dobila) pravo da u predizbornim plakatima i parolama koristi Putinovo ime i sliku. (Treba li podsetiti da, po Ustavu, nijedna odluka vlade, pa ni pomenuta o ekonomskim i socijalnim usmerenjima, ne može biti doneta bez Putinovog blagoslova?) Tako to pravo sad imaju dve partije koje su u opoziciji jedna drugoj!
U politici je, naravno, sve moguće. Što je više onih koji imaju pravo da koriste blagodati Putinove populanosti, to će manje glasova dobiti oni koji se deklarišu kao prava opozicija. Komunistima i Žirinovskom ostaje da smišljaju druge načine za ulazak u Parlament, a liberali će, ako se nešto ne promeni, što je malo verovatno za godinu dana, ostati da se još jednom čude što narod ne ceni njihove liberalne vrednosti koje su jednom (kad su bili na vlasti) zemlju dovele na ivicu propasti.
Što se tiče glavnog pitanja sledeće godine, ono i dalje ostaje isto ndash; hoće li Putin naći načina da ostane na vlasti još četiri godine? I što se više bliže izbori, to je više onih koji počinju da ga ubeđuju da treba da promeni Ustav i kandiduje se (bar) još jednom. I mada više niko ne može da izbroji koliko je puta sam Putin izjavio da je Ustav važniji od bilo kog pojedinca, ponekad čak i iznervirano ndash; Treba li da sečem vene da mi poverujete? ndash; danas samo neka nacionalna katastrofa ili dolazak Madone može na nekoliko sati da skrene pažnju političkih ulizica sa teme decenije.
Putina mole republike, regioni, gubernatori, političari, pisci, ministri... i što se dan D približava, sve ih je više i više. Najinteresantnije je da se takva ubeđivanja u poslednje vreme čuju i iz inostranstva, upravo odande gde se oduvek pažljivo pratilo da ruski predsednik ne napravi pogrešan korak i tako naruši krhku demokratiju. Kažu da je za strane investitore najvažnija stabilnost i predvidivost politike ndash; s Putinom znaju na čemu su, a onaj ko ga nasledi uvek može da iznenadi.
Uzgred, prema rečima Aleksandra Vešnjakova, šefa Centralne izborne komisije, čak i ako poželi da promeni Ustav i kandiduje se treći put, Putin to po zakonu više ne može da uradi ndash; za promenu Ustava je potreban referendum, a on se ne može sprovoditi u poslednjoj godini mandata Dume i predsednika, koja počinje 2. decembra. Kad bi se danas odlučio da sprovede referendum, samo procedura zakazivanja ne bi mogla biti obavljena do tog roka.
Ipak, neki eksperti tvrde da se raznim trikovima može izigrati zakon, pa predlažu da se obave izbori, a onda proglase nevažećim i raspišu novi. Na njima bi Putin mogao da učestvuje jer to ne bi bio treći uzastopni mandat. Drugi način je da Putin predloži sebi naslednika, da on na izborima pobedi, a onda se posle nekoliko meseci povuče... i opet slede izbori, i opet Putin ima pravo da se kandiduje...
Sadašnji predsednik bi imao zakonsko pravo da ostane u svojoj fotelji i u varijantama proširivanja Rusije, bilo da se ona ujedini s Belorusijom ili s Kazahstanom. Obe te varijante su sve manje verovatne jer zahtevaju mnogo više vremena nego što je ostalo do izbora. Da i ne govorimo o lukavom Lukašenku koji se godinama za to zalaže i istovremeno vešto izbegava. Prisajedinjenje Južne Osetije koja to neprestano traži, suviše je riskantan potez i vrlo malo verovatan, bar pred izbore.
POLITIČKI ŽIG: Predsedniku, čija popularnost svakodnevno već godinama raste, i koga sada podržava gotovo 80 odsto građana, to, bar tako tvrdi, ne pada na pamet. On je ovih dana u tradicionalnom razgovoru sa zapadnim politolozima, članovima diskusionog kluba Valdaj, rezimirajući rezultate svog sedmogodišnjeg upravljanja Rusijom, faktički označio pravac kojim treba da ide onaj ko dođe na njegovo mesto. Putin je iskoristio priliku i da raščisti zbrku oko pojmova, pa je objasnio da su reči koje čine termin suverena demokratija ndash; iz raznih rečnika. Ipak, Zapadnjake je najviše iznenadila izjava da Rusija treba da se odrekne statusa atomske supersile i da se usredsredi na razvoj energetike za modernizaciju ekonomije. Atomska ili energetska supersila, to je politički žig koji ima za cilj da poveže Rusiju sa negativnim imidžom SSSR-a i da skrene pažnju svetu da ponovo treba da se boji Rusije. A vreme supersila je prošlo, smatra Putin.
Wegov naslednik će u predstojećem periodu morati da reši tri velika problema. Iako je broj siromašnih za poslednjih nekoliko godina smanjen sa 40 na 20 miliona ljudi, Putin smatra da prioritet mora biti borba protiv siromaštva, potom protiv korupcije i konačno za povećanje nataliteta. Tokom protekle godine za potpredsednika ruske vlade postavljen je dotadašnji šef predsedničke administracije Dimitrije Medvedev čiji je zadatak upravo da rukovodi projektima za ostvarivanje tih ciljeva. Ukoliko se ostvare neke od prognoza, pa on nasledi Putina na čelu države, moći će jednostavno da nastavi dalje. I podsećanja na svoje najveće uspehe imaju isti cilj ndash; da skrenu pažnju nasledniku na čemu se mora istrajati. To je uspostavljanje teritorijalnog integriteta Rusije, ekonomski rast i rešavanje socijalnih problema koje je tek započeto.
Svi ti uspesi su zaista evidentni, i nakon raspada SSSR-a svaki od njih predstavlja pravo malo čudo, ali su isto tako i veoma krhki i to je Putin otvoreno priznao zapadnim analitičarima. U Čečeniji i dalje ginu ljudi, brzina rešavanja socijalnih problema ne prati brzinu rasta cena nafte, a novac koji se izdvaja za njihovo rešavanje neretko završava u džepovima državnih činovnika. Ipak, Putin je za sebe s pravom rekao da ga je u politici pratila sreća. On je uspeo da ostvari više od 80 procenata svog programa ndash; ponovo je stvorena državna struktura, ojačane su demokratske institucije, ekonomija je, prema makroekonomskim pokazateljima, u dosta dobrom stanju i započet je rad na stvaranju socijalnih programa. Onih 20 odsto neuspeha odnose se na borbu s korupcijom. Kad za nešto više od godinu dana bude predavao kormilo velike države svom nasledniku, moći će da mu kaže i da je stvorio veoma povoljne uslove za rešavanje problema koje sam nije stigao da reši.
MOGUĆI NASLEDNICI: Ako se, dakle, prihvati da se Putin neće kandidovati treći put, ostaje važno pitanje ndash; koga će Putin predložiti za svog naslednika. Mediji i analitičari pažljivo prate svako novo lice u Putinovom okruženju od onih koji dobijaju visoke dužnosti, do onih koji se prosto pojave u njegovoj pratnji na javnim mestima. Za sada se najverovatnijim kandidatom smatra Dimitrije Medvedev, prvi vicepremijer, sledi Sergej Ivanov, ministar odbrane, a ne bi bilo čudno ni da to bude Vladimir Jakunjin, direktor Državnih železnica, koji u poslednje vreme prati Putina na svim putovanjima. Pominjanje gubernatora Valentine Matvijenko za sada je samo mašta onih koji bi na tom mestu želeli da vide ženu.
Ipak, svi koji su pažljivo pratili Putinova kadrovska rešenja tokom sedam godina na vlasti, znaju da se mora računati i na njegovu nepredvidivost ndash; nikad se do sad nije dogodilo da se njegove odluke unapred znaju. Tako je bivši premijer Kasjanov morao da ode pred sam kraj mandata, a novi premijer Fratkov pojavio se niotkud, tako je Medvedev preko noći iz Kremlja prešao u vladu, da i ne govorimo o nedavnoj promeni na mestu direktora FSB-a koju niko nije očekivao... Ne bi bilo iznenađenje da Putin za svog naslednika predloži nekoga o kome javnost u ovom trenutku i ne sanja.
Moguće je i da će se takav čovek pojaviti u proputinskoj Jedinstvenoj Rusiji i lansirati kao partijski kandidat, ali je sasvim sigurno da će u fotelju predsednika Rusije sesti čovek koga Putin preporuči.
